Evo i mene natrag sa mora. Kao što sam i najavio, uspešno sam odoleo iskušenjima (ako ih je uopšte i bilo) da se nakačim na Net iz lokalnih Internet Cafe-a u Herceg Novom, i blogujem direktno iz Crne Gore na ovu temu. Koliko sam se umorio kompjutera svedoči i činjenica da sam 2 dana nakon povratka uporno izbegavao da uključim isti, ali evo, lagano se vraćam u život, pa ću pokušati da sve svoje utiske sa letovanja prenesem sada.

Za one koje mrzi da čitaju knjigu koja sledi, možete odmah preći na slike. Imam ih dosta, ali je moj flickr account još uvek free tako da sam uspeo da uploadujem svega 22 pre nego što sam ispunio kvotu za ovaj mesec.

Što se puta tiče, kao što sam i najavio putovao sam kroz Bosnu. Put je isti kao i prethodnih godina, znatno kvalitetniji nego magistrala kroz Crnu Goru, i praktično jedina problematična deonica je nekih 5 kilometara na deonici između Gacka i Tjentišta, gde je put već treću godinu zatvoren zbog klizišta pa se vozi jedno 5 kilometara neasfaltiranim putem.

Što se Crnogoraca tiče, praktično se ništa nije promenilo u odnosu na prošlu godinu. Štaviše, na granici između CG i BiH, CG policajac me je propustio ispred kolone vozila iz BiH čim su videli da dolazim iz Srbije. Ukratko, oni koji strahuju da bi nakon osamostaljivanja Crne Gore imali neke probleme, nemaju nikakvih razloga za brigu. Međutim, ograđujem se da ovo važi za Boku Kotorsku jer ja druge delove Crne Gore i ne posećujem.

Kao i prošle godine odseo sam u Herceg Novom, i to u istom apartmanu Poznanović (sve preporuke za predivne domaćine). U HN-u se malo toga promenilo u odnosu na prošlu godinu. Iako usred turističke sezone, gradski park Boka je prljav i zapušten, u velikom delu Njegoševe ulice i šetališta kraj mora (šetalište Pet Danica) pola svetiljki je neispravno i sl. Sa druge strane, ležaljke i suncobrani su nagurani gde god su mogli da ih stave, pa čak i na plažu “kod tunela” gde već u rano posle podne praktično nema sunca (na stranu što su tu i veoma oštre podvodne stene pa je veoma opasno plivati). Na plažama gde sam se kretao, cena ležaljki kretala se od 2 (Žanjice, Plavi Horizonti) do 2.5 eura (Yahting Cluba, Rafaelo), a suncobrana od 1 do 2 eura. To praktično znači da vam u startu za ulaz na plažu Rafaelo recimo treba 4.5 eura po osobi (nemojte ni sanjati da možete podeliti jedan suncobran sa voljenom osobom, “ljubazni” domaćini vam to jednostavno neće dozvoliti). Uz to, gužva na plažama je poprilična. Nakon relativno lošeg starta sezone kada je grad (barem po pričanju domaćina) bio popluprazan, oko 15-tog je lagano počeo da se puni, i svakoga dana bilo je osetan sve već broj turista.

Otkriće sezone za mene su Žanjice, plaža na kojoj prethodnih godina nisam bio, a tek ove sam saznao šta sam propustio. Predivna kamenita plaža sa bistrom tirkiznom vodom, stoletnim maslinama u okolini i preljubaznim osobljem u lokalnim restoranima. Kao i plaža na Plavim horizontima, plaža na Žanjicama poseduje Plavu zastavicu. Do Žanjica najlakše se stiže brodom, a u HN-u postoji bar desetak brodica koji taksiraju na toj liniji. A kad ste već kod Žanjica, obavezno posetite i Plavu Špilju 🙂

Inače, standardno dobro je bilo i na Plavim Horizontima, do kojih za razliku od Žanjica išao svojim kolima uz put posetivši i Kotor. Trudio sam se da se zavučem na ona mesta na kojima do sada nisam bio, ali nažalost neke stvari poput posete pomorskom muzeju u Kotoru ili Fish Picnica su mi jednostavno izmakle. O noćnom provodu u HN-u vam ne mogu reći gotovo ništa, moj noćni “provod” je bilo zabavljanje moje 5-ogodišnje ćerke, ali ako je suditi po zvucima koji su dopirali do mog apartmana do kasno u noć, i Herceg Novi se nažalost žestoko proseljačio 🙁

Sve u svemu, nakon trećeg uzastopnog letovanja u HN-u mi je postalo pomalo dosadno (deja vu), ali sa druge strane nisam bio spreman da kampujem u redovima za vize (Grčka, Italija, Španija i sl.) pa sam se trudio da se koliko toliko opustim i uživam u jedinom odmoru koji imam u toku godine.

Ne znam šta novo napisati, a da nisam već napisao prošle godine negde u ovo vreme u ovom zapisu. Izgleda da se ponavljam 🙂

Elem, večeras putujem za Herceg Novi. Kao i prethodne dve godine, ponovo idem “alternativnom” rutom dugom 422 km (Kragujevac – Čačak – Požega – Užice – Višegrad – Goražde – Bileća – Trebinje – Herceg Novi). Pošto je ovih dana bilo previše posla, rešio sam da ne nosim laptop, tako da će odmor od kompjutera biti potpun. Ako baš poludim, možda bacim neki zapis iz Internet Kafe-a, a što se slika tiče, uploadovaću ih na svoj flickr account kada se budem vratio.

Sa razlogom. Mesec dana fudbala, pomalo i tenisa i non stop rada u ostatku vremena. Jednostavno, nije se imalo vremena ni za šta drugo, bio sam jeeezivo zauzet. U međuvremenu puno toga se izdešavalo vredno komentara.

Idemo prvo sa svetskim kupom. Nakon manje više odgledane 62 utakmice (nadam se da sam dobro izracunao :), mogao bih i da sumiram utiske ovog svetskog prvenstva. Od negativnih tu su blamaža naših na sp (drago mi je da nisam pisao o tome, a neću da trošim reči ni sada), katastrofalno suđenje, i mozda najveći negativni utisak – igra Brazilske reprezentacije. “Yoga Bonita” se izgleda potrošila na snimanju Nike reklama, tako da od fudbalskih čarolija nismo videli praktično ništa.

Ostale su još samo dve tekme, od kojih je druga i poslednja ona najvažnija. Finale!
U Finalu Italija i Francuska. Retko ko se tome nadao, naročito nakon bledog izdanja Francuza u prvoj fazi takmicenja (na bleda izdanja Italijana u prvoj fazi smo se već navikli). A kad već pominjem Francuze, ne mogu da odolim a da ne odam istinsko divljenje jednom njihovom igracu. Dame i gospodo … (zamislite glas Milojka Pantića ovde 🙂 njegovo veličanstvo … ZINEDIN ZIDAN! Poslednji pravi, neisfolirani, autentični majstor fudbala, koji ima na sp-u svoju labudovu pesmu, odigraće svoju poslednju utakmicu u finalu svetskog prvenstva. Kraj dostojan majstora ove divne igre!

A sad malo o tenisu. Nakon velikog uspeha na Rolland Garosu, naši su bili sjajni i na Wimbledon-u. Tri igrača u 4 kolu singla (Ana Ivanović i Jelena Janković u zenskom, i Novak Đoković u muškom), kao i sjajna igra Janka Tipsarevića koji je iako poražen od “drvoseče” Rodicka preko noći postao ljubimac engleske publike koja ga je čak i častila nadimkom “Tipsi”. Na to da dodam da je majstor dubla Zimonjić u trenutku dok ovo pišem dogurao do polufinala u dublu, a ne sumnjam da može i dalje od toga! Što se ostalih igrača tice, Federer je očekivano počistio sve do polufinala, a poprilično me je iznenadio “kralj šljake” Nadal koji je uprkos mojim očekivanjima dogurao do polufinala na travi. Sada je realno očekivati još jedan dvoboj velikana u finalu (Nadal – Federer) i priliku Federera za osvetu, ovaj put na njegovoj omiljenoj podlozi (trava).

Kad vec pričam o tenisu, veliki uspeh nasih donekle su pomutile glasine o uzimanju britanskog državljanstva od strane Novaka Đokovića. Imajući u vidu kako stvari u našoj državi funkcionišu nisam nimalo iznenadjen. Pogledajte samo na šta lici sajt Teniskog Saveza Srbije i sve će vam biti jasno.

I konačno, pošto sam smorio sa sportom da kažem reč dve o tome šta me je toliko mučilo u programinju. Svojevremeno sam se interesovao za multithreading u php-u, tj. ne baš pravi multithreading (to je valjda i nemoguće u php-u) već mogućnost pravljenja više simultanih konekcija (tzv. multiplexing) korišćenjem socekta. Obzirom da sam u tekućem projektu imao između ostalog analizu nekih keyworda preko overture servisa, koji je jako spor (jedan query traje i do 30 sekundi), ponovno sam se zainteresovao za tematiku, tj. došao na ideju da stvar ubrzam kreiranjem većeg broja procesa koji će komunicirati sa overturom. Nakon što sam se uspešno izborio sa problemom, uspelo mi je da sa kreiranih 100 simultanih konekcija generišem u proseku 30 rezultata u sekundi (inače bez multiplexinga, prosek je jedan rezultat u sekundi). Naravno, kod ovoliko velikog broja konekcija, saznao sam i zašto ljudi koriste C ili Perl za ovakve stvari. Naime, PHP je “CPU Intensive Language”, sto će reći, sa 100 otvorenih socketa, php trosi 30% CPU vremena! To je narocito pogubno na BSD-u koji se pokazao mnogo osetljivijim kod velikih opterećenja, što u radu sa socketima, što kod opterećenosti MySQL-a (poznati problem sa Linux threadovima verovatno). Više o tome u nekom narednom zapisu koji ce ici u sekciju programiranje 🙂

Toliko o novostima. Nadam se da sledeći postovi neće biti ovoliko dugacki 🙂