Pre nekoliko meseci sa sajta b92.net dobio sam obaveštenje o pokretanju novog servisa. Na stranu spamovanje korisnika (ne sećam se da sam se ikada prijavio da primam obaveštenja od njihovim novim servisima), na stranu način oslovljavanja u samom e-mailu gde nema persiranja što mene užasno nervira. To nije poenta cele ove priče.
Poenta priče je da je sajt b92 svim svojim korisnicima prijavljenim na b92 blog zbog otvaranja b92.fm sajta promenio password koji ja kao njihov korisnik ni do dana današnjeg nisam uspeo da promenim!

Danas sam po poslednji put u ovih nekoliko meseci pokušao u nadi da se nešto promenilo.

Krećem sa http://www.b92.fm/. Ukucavanje starih pristupnih podataka vodi me na http://session.b92.fm/login_check.php.

OK, khmm … pošto sam ja “zaboravio šifru” koju mi je b92 promenio, pratim link na Zaboravljena šifra a zatim ukucavam svoje korisničko ime, nakon čega dobijam sledeću poruku:

Telekom ADSL korisnici ne mogu da promene šifru na B92 FM. Da bi ste promenili šifru posetite Telekom Srbija – promena šifre

Nakon promene šifre, moći će te da se ulogujete na B92 FM.

Wau Great! Dakle, jesam li ja to ni kriv ni dužan postao korisnik Telekom ADSL-a??! Ko zna, možda mi je neko preko noći ugradio ADSL priključak a da ja to nisam ni primetio :)))) No neće biti, moj SBB modem je i dalje tu i veselo svićka dok ja trošim svoje dragoceno vreme. No dobro, idemo dalje sa ovom sprdnjom, mislim … ipak sam ja malo mazohista i želim da koristim Telekom.FM ili kako god … i želim svoj password!

Dakle, pratim Telekom Srbija – promena šifre link, ukucavam svoje podatke i dobijam jednu interesantnu poruku, poruku koju verujem ne želite da na vašem sajtu ikada prikažete:

Sistem trenutno ne radi. Molimo Vas da pokušate kasnije

OK. Sistem trenutno ne radi. Trenutno??! Kof kof … trenutno. Ovo “trenutno” kod Telekoma traje poslednjih nekoliko meseci, praktično od kad je cela ova sprdnja sa b92/telekom/kako-god.fm i počela.

Žao mi je, zaista sam jarko želeo da probam ovo čudo ali to je očigledno nemoguće. Nemoguće je naravno i da nastavim da koristim njihov Blog servis (koji ruku na srce nisam ni koristio osim da tu i tamo pošaljem neki komentar), pošto su mi promenili password bez mogućnosti da isti setujem ponovo.

No nešto smo ipak danas naučili (pažnja Internet Marketing Eksperti, ovo će vam trebati).

Ako želite da se otarasite korisnika:

– Promenite im password svaki put kad izbacite neki nov servis na Vašem sajtu
– Bez obzira na to da li su se pretplatili, šaljite im mailove o tome
– Nemojte dozvoliti da korisnici pomisle da ih poštujete. Nipošto ne oslovljavajte korisnika sa Vi. Obavezno koristite zapovedni način kad god je to moguće!
– Ustupite (prodajte) podatke vaših korisnika trećem sajtu
– Omogućite promenu passworda svakog 29. aprila februara. U međuvremenu se postarajte da korisnik dobije odgovarajuću poruku (sistem trenutno ne radi)

Pre neki dan kada sam čistio Blogodak od neaktivnih Blogova skapirao sam da i moj lični Blog još malo pa ispada sa liste. Više od mesec dana bez ijednog posta. Ne, nisam otišao na odmor niti ću imati taj luksuz ove godine. Jednostavno, previše obaveza oko Jovaninog lečenja a u retkim trenucima kada sam imao višak slobodnog vremena, nekako sam ga trošio uludo mlateći praznu slamu (ne mogu da se setim boljeg izraza za uzaludno gubljenje vremena) na Facebook-u.

Dobra vest je da smo pregurali još jednu fazu hemoterapije, ovaj put bez većih komplikacija. Zbog činjenice da je Jovana jako teško podnela prvi ciklus u tzv. reindukciji (neurološki ispad, teške infekcije …), lekari su doneli odluku da Jovani “oproste” poslednji miniciklus reinduktivne hemoterapije, tako da smo praktično završili sa intezivnom fazom lečenja. Sada čekamo da se krvna slika popravi, nakon čega će narednih godinu dana primati citostatike u manjim dozama i to u obliku tableta. Ukratko, wait and see faza gde će se videti kako je Jovana odreagovala na hemoterapiju u nadi da se leukemija nikada neće vratiti.

Sve u svemu, vratili smo se u Kragujevac a stan u Bgd-u ćemo od prvog septembra najverovatnije otkazati. Možda smo malo i poranili, ali kako god, brže bolje spakovali smo sve svoje stvari (90% Jovanine igračke koje je kao hrčak vredno skupljala prethodnih 9 meseci) i dovukli se do Kragujevca. There is no place like a home … mada …

Nekako sam se navikao navukao na Beograd. Uvek sam voleo da budem u centru zbivanja, tako da mi kilometarske gužve, beskrajne kolone u iščekivanju da se pređe most nekako nisu teško pale. Navukao sam se na sve moguće i nemoguće kafe za poneti (Grinet, Costa Coffee, Coffee Dream, Coffee&Factory …), na Mek, švrljanje po Delta City-u/Merkatoru (pogotovo sam bio impresioniran Ster-om) itd. No više od svega prijalo mi je znati da živim u gradu sa većim mogućnostima, mogućnostima koje doduše nisam preterano ni koristio ali dobro je bilo znati da su tu kad ti zatrebaju. Toga u Kg-u nažalost nema, a o sveprisutnom provincijskom duhu (koji delom šire novopečeni “Kragujevčani” sa čudnim akcentom i Kosovskim tablicama) bolje i da ne pričam.

Problem sa Bgd-om su “cijene” nekretnina koje su sve samo ne sitnica. 3k soma ojra /m2 … za stan na Vračaru … malo previše. U Kg-u se u najboljem slučaju drže na 1k, tako da bih morao da prodam cirka 3 stana da kupim jedan u Bgd-u. Problem je što mi u toj kalkulaciji još uvek nedostaju dva stana 🙂

Inače, pre nego sam napisao ovaj post prelistao sam postove koje sam pisao u prethodnih devet meseci. Još jednom sam proživeo užase koji su mi se dešavali, još jednom sam pročitao vaše komentare, između ostalog i od ljudi koji nažalost takođe imaju sasvim dovoljno svojih problema. Hvala vam svima na vašem vremenu, ako smem da kažem čak i na hrabrosti da te stvari čitate. Gledano sa strane, mora da je jako čudno videti mix ljudske patnje sa raznim pljuvačinama o političarima, komentarima o tenisu, novom iPhone-u itd. Sada kada se osvrnem unazad, nekako upravo tako sam i proživeo prethodnih 9 meseci, na fragmente. Malo očaja, tehnologije, politike i tenisa. 🙂