Meme: Pet stvari koje niste znali o meni

Dragan i Dejan su mi prosledili ovaj meme, pa je red bio da odgovorim 🙂

1) Svi me znaju kao(PHP) programera, ali malo ljudi zna da se bavim i muzikom. Posedujem apsolutan sluh(bilo koji ton u nekoliko oktava prepoznajem bez problema), završio sam nižu muzičku školu, bio na nekoliko takmičenja, čak i pobedio u Soko Banji(“Prva harmonika Jugoslavije”) u kategoriji klasične muzike davne 1986. Naravno, nikada mi se nije sviđala činjenica da provedem svoj život svirajući klasiku na harmonici u tamo nekoj v*bini u Rusiji, tako da na veliku žalost svojih nastavnika nisam upisao srednju muzičku, već sam se opredelio za kompjutere. Naravno, nastavio sam da sviram, u međuvremenu klavijature i gitaru, ali od Rock ‘n Rolla se nije moglo živeti, tako da sam se potpuno posvetio kompjuterima. E sad, zašto nisam svirao neku drugu vrstu muzike od koje se itekako moglo živeti … pogledajte pod 2 🙂 Za poslednji rođendan dobio sam na poklon novu gitaru, tako da u pauzi između obaveza obožavam da sviram neke svoje omiljene stvari, a to zna da se protegne do duboko u noć 🙂

2) Mrzim narodnjake. Ne stvarno, ne mogu da skapiram kako neko to može da sluša u bilo kom okruženju, u bilo koje doba dana i noći, sa bilo kojom dozom alkohola u sebi, no fucking way. Jedino gore od narodnjaka su ovi novi, ne znam ni kako da ih nazovem, isto to, samo malo drugačije. Seljačenje do koske, užas. Za razliku od mnogih ljudi, nikada se nisam folirao, jednostavno mrzim to s*nje i tačka. Sećam se svojevremeno ortaka koji do ponoći slušaju Metaliku, a od ponoći neki užas od narodnjaka, uz izgovor, “kako bre možeš da se zezaš uz Metaliku”. Mogu jebote, ali uz vašeg Sinana Sakića ili Džamaludina Hadžimuratsulejamonića jebeno ne mogu!

3) Jako sam opterećen svojim fizičkim izgledom – čitaj težinom. Kao klinac išao sam u dve škole(muzička/osnovna) tako da sam se slabo družio sa ortacima, i kao posledicu nabacio gomilu kilograma. Mislim da sam u 8 razredu osnovne imao 80kg (visok sam bio tada a i sada 176cm). U srednjoj školi sam stvar prelomio, bavio se sportom, treninzima, držao dijetu mesecima, i posle toga godinama imao ispod 70kg! U vojsci se ponovo usvinjio, ali po povratku u roku od 2 meseca smršao 10kg i tako se relativno dobro držim i danas. Bavim se svim mogućim sportovima, ali naročito sam dobar u tenisu koji igram(ne preterano aktivno na žalost) od 5 godine, ali i basketom koji redovno igram sa IT kolegama iz Boox-a i Softserbia. Pre neki dan sam čitao temu na DPT-u, kako su se kolege programeri udesili na preko 100kg i sa zadovoljstvom konstatovao da se još uvek dobro držim(uprkos tome što moja draga opasno sprema klopu lol).

4) Odlično govorim(i pišem) engleski iako ga nikada nisam učio u školi.
Ovo je relativno duža priča, ali ajd da Vam je ispričam. U vreme kada sam ja išao u školu(a to je bilo još u prošlom veku) u prelasku u peti razred počinjao je da se uči strani jezik. E sad, u mojoj školi bila su 3 odeljenja engleskog, i jedno francuskog, u koje su po pravilu išli lošiji učenici, ili pak oni koji su nekim čudom baš želeli da uče francuski. No nekim čudom, desilo se da ja, iako sam bio jedan od najboljih učenika odem u to famozno Francusko odeljenje. Moji matorci su poludeli, potegli sve moguće i nemoguće veze, da bi se na kraju ispostavilo da je moja nova razredna, gospođa Radmila Gajić(respect) potegla sve moguće i nemoguće veze da bi ja bio u njenom francuskom odeljenju. Kasnije se ispostavilo da je ona predavala i mom ćaletu matematiku, i da je dala sve od sebe da bi i njegov sin bio u njenom odeljenju. I tako ni kriv ni dužan 8 godina sam što gubio časove što imao keca iz francuskog, ali sam što zbog igrica na Commodoru 64, što zbog američkih filmova odlično savladao engleski. Na faksu sam umesto francuskog polagao engleski i dobio 10-ku(dobro, to valjda i nije bilo mogo teško na matematici lol), a i dan danas impresioniram svoje sagovornike sa one strane bare na Skype-u kada saznaju odakle potiče moje znanje engleskog 🙂

5) Nikada nisam putovao nigde van Srbije.
OK, ovde ne računam putovanja u Grčku i širom stare dobre SFRJ sa mamom i tatom, kao i ova novija u Bosnu/CG i sl. Ne znam zašto, ali valjda kao posledicu svih tih sankcija, ratova i sl. ovde se osećam kao u kavezu, ali nikako da se usudim da izađem iz njega. Prošle godine su mi kolege iz USA ponudile da plate sve troškove za PHP Arch konferenciju na Floridi(Orlando), ali sam u poslednjem trenutku jednostavno odustao od toga. Pomalo čak imam i strah od letenja, iako sam leteo avionom nekoliko puta kao klinac(Bg-Pula, na takmičenje u harmonici – vidi 1), nekako i sama pomisao na to mi uliva neki strah. Sve u svemu, za sada uživam da se vozikam po Srbiji sa svojim novim puntom … a za ostatak sveta … ko zna … sledeće godine je PHP Arch konferencija u Čikagu … 🙂

Kragujevac “Odozgo”

Pre par meseci pisao sam o tome kako je Kragujevac konačno uključen na Google Earth. Danas sam zahvaljujući informaciji od insajdera(Zigor@DPT) imao zadovoljstvo da se upoznam sa “Geografsko informacionim sistemom“(GIS) grada Kragujevca.

Na prvi pogled GIS deluje slično kao i Google Maps servis, čak sam na trenutak i pomislio da se u backendu poziva Google ili Yahoo Maps API . Međutim, u pitanju je sasvim jedinstveno rešenje, koje u backendu obrađuje gigabajte ortofoto snimaka. Što se fotografija tiče u pitanju su takozvani “ortofoto” snimci fotografisani iz aviona, koji su naknadno georeferencirani.

Kao i kod Google Maps-a, i ovde mapu možete vući mišem po ekranu, ali za razliku od Google-a, ovde su vam dostupne sve infomacije o nazivima ulica, gustini naseljenosti i sl. Takođe, moguće je pretraživanje baze na osnovu naziva ulice ili broja. Jednom rečju, sistem radi sjajno i nikako da prestanem da se igram sa njime. Ono na šta sam naročito ponosan(uz činjenicu da je Kragujevac prvi grad u Srbiji koji ima ovako nešto) je i činjenica da je kompletan projekat delo jedne domaće firme – Manufakture.

gis-lampix.jpg
Lampix Office

gis1.jpg
GIS sa uključenim layerima

Nokia N73

Nakon gotovo 3 godine od furanja starog(dobrog) 3650, konačno sam sebe častio novim telefonom. Iako sam planirao da 3650 furam još dosta dugo(sve dok Nokia N93 ne padne ispod 300e), nakon jedne rasprave na DPT-u bio sam u prilici da malo bolje prostudiram alternativu, i naposletku opredelio se da ipak požurim sa upgrade-om 🙂

Iako me je za N73 praktično zainteresovala Telenorova ponuda(16k dinara uz dvogodišnji ‘Mobi Pro 400’ paket), ispostavilo se da taj “deal” za mene ipak nije bio tako povoljan(hvala, ali ipak ne trošim ni blizu 400 minuta mesečno), tako da sam potražio alternativu kod lokalnih prodavaca telefona. Nakon malo cimanja(u nekoliko prodavnica gledali su me kao ludaka kad sam im pomenuo N seriju – živela provincija), moj omiljeni prodavac kod koga sam pazario i (sada već) bivši fone je dobio originalni package(identičan onom koji se prodaje kod telenora), tako da sam brže bolje opljačkao najbliži bankomat i postao ponosni vlasnik istog 🙂

n73 pack
N73 Sealed Package

Pored telefona, u originalnom pakovanju nalaze se još i punjač, kompletan manual na srpskom, usb kabal, slušalice, CD sa softverom, pa čak i krpica za brisanje telefona. Obzirom da koristi litijum-polimersku bateriju nije bilo potrebno nikakvo formiranje i sl, tako da sam nakon standardnog punjenja baterije krenuo da se igram sa istim.

n73 vs. 3650
N73 vs. 3650

Našalost, veoma brzo sam se uverio koliko je moj 3650 “zastareo”, kada nisam uspeo da ga povežem sa verzijom PC Suita koja je išla uz N73. Nijedna od varijanti direktne sinhronizacije podataka nije funkcionisala. Imao sam backup napravljen pomoću stare verzije PC Suita, ali nova nije htela da ga učita. Probao sam da direktno povežem telefone, ali osim slanja jednog po jednog kontakta preko bluetooth-a, ništa pametnije nije funkcionisalo. Čak sam imao i .csv listu kontakata napravljenu pomoću nekog Symbian programa na 3650, ali nisam imao instalaciju istog za N73(Symbian 9.1). Na kraju, morao sam da deinstaliram novi PC suite, instaliram stari, kao i MS Outlook sa kojim sam prvo sinhronizovao kontakte sa 3650, a zatim deinstaliram stari PC Suite, instaliram novi, pa opet odradim sinhronizaciju N73 sa istim. Smaranje.

n73 vs. 3650 back
N73 vs. 3650

Nakon relativno uspešnog importa(slike kod kontakata su nažalost ostale na 3650), mogao sam na miru da se posvetim ostalim stvarima. Za razliku od 3650 koji je dobar deo funkcionalnosti nadoknađivao third party software-om, uz N73 dolazi odličan Web browser koji je praktično u stanju da učita svaki sajt iz moje liste bookmarkova, a tu je i podrška za mp3, office fajlove (quick office) kao i Adobe Acrobat Reader, pa čak i Flash player.

Na stranu obilje softvera, realno, najveći adut ovog telefona jeste njegova kamera. Carl Zeiss optika sa 3.2 megapiksela pravi sasvim solidne fotografije, ali ono što me je praktično oduševilo kod N73 jeste gomila opcija kod pravljenja istih. Iako nema mogućnost optičkog zuma(postoji 20x digitalni zum), N73 ima gotovo sva podešavanja koja se mogu naći na nekom solidnom digitalcu. Predefinisani modovi(auto, noćni, makro, portrait, landscape …), podešavanja svetlosti(dnevna, sijalica, fluoroscentna …), blica, iso, efekti boja … pa čak i mogućnost editovanja slike (kropovanje, dodavanje teksta i sl.). Naravno, kvalitet fotografija još uvek zaostaje za prosečnim digitalcem, ali telefon je nešto što uvek nosim sa sobom(za razliku od kabaste digitalne kemere), tako da mi se više neće desiti nešto što mi se ranije tako često dešavalo(“eh da mi je moj canon ovde …” :). Inače, kompletan test Nokie N73(zajedno sa poređenjem fotografija sa najvećim konkurentima poput SE K800i i N93) možete naći ovde.

Naravno, telefon nije bez mana, a verovatno najveća je njegova tastatura(na koju sam se nekako i privikao) i ne tako kvalitetan džojstik(na koji nikako da se priviknem). Takođe, verzija softvera koja dolazi uz telefon ima neke sitne bugove(koji su navodno ispravljeni u novijim verzijama firmware-a), ali još uvek nisam siguran da ću raditi upgrade firmware-a (bez obzira što se radi o veoma jednostavnoj proceduri zahvaljujući Nokia Software Update programu), obzirom da bi u tom slučaju najverovatnije izgubio originalnu Nokia garanciju.

Sve u svemu, vrh fon koji kao i 3650 planiram da koristim veoma dugo. Moram da se požalim da čak i osećam izvesnu dozu nostalgije prema starom 3650. Obično sam do sada stare telefone poklanjao članovima uže porodice, ali ovaj(ponajviše zbog svoje veličine) niko ne želi, a njegova cena na tržištu nije veća od 50 eura, tako se ne isplati prodavati ga. Juče sam čak izvadio sim karticu iz novog fone-a i dva sata se igrao sa starim, čak sam i komponovao novu melodiju u Composeru(N73 to nema).