Posle 20 godina Maiden ponovo u Beogradu. Iako sam n puta rekao “nikada više koncert na sajmištu”, ponovo sam tu, ovaj put pomalo neočekivano sa ortacima od kojih neke nisam video … pa skoro isto toliko dugo koliko i Maiden.
Već u 18:30(koncert je trebao da počne u 20:00), gužva je neopisiva(10-tak hiljada ljudi koliko sam čuo neke procene). Gomila klinaca, ali i matoraca u kožnim jaknama i crnim majicama. Relativno lako smo upali u halu, zauzeli kakve takve pozicije, i spremili se za čekanje.
Nešto posle 20h koncert je otvorila kćerka basiste(i lidera grupe) Stiva Harisa – Loren Haris. Možda je kriva užasna hala na sajmištu, a ako ne, njen jedini kvalitet je ime njenog tatice. Nije da se nije trudila, ali sve je smorila svojim kreštavim glasom i dosadnim pesmicama. Nekako smo istrpeli tu torturu(blizina šankova sa Jelen Pivom je umnogome pomogla), i konačno, oko 21h … počelo je!
Kao što sam i očekivao, Maideni su za koncert predvideli identičnu set listu kao i na prethodna dva koncerta(Dubai i Atina). Za neinformisane, ona je izgledala ovako:
1. Different World 2. These Colours Don't Run 3. Brighter Than A Thousand Suns 4. Wrathchild 5. The Trooper 6. The Reincarnation of Benjamin Breeg 7. For The Greater Good of God 8. The Number of The Beast 9. Fear of The Dark 10. Run To The Hills 11. Iron Maiden 12. 2 Minutes To Midnight 13. The Evil That Men Do 14. Hallowed Be Thy Name
Dakle, koncert su otvorili sa prve 3 stvari sa poslednjeg albuma, što je umnogome spustilo atmosferu, obzirom da veći deo publike nije bio upoznat sa istima. Obzirom da sam bio pripremljen za taj scenario(mnogi su mislili da će i Maideni poput Metallice svirati mnogo više starijih stvari u Bgd-u), na vreme sa skinuo sa torenta poslednji album, i iskreno mislim da su sve stvari koje su svirali sjajne. Uopšteno, album kao i ceo koncert je (anti)ratni, pa me i ne čudi izbor stvari na set listi.
Elem, nakon novih stvari Bruce Dickinson je ispričao kako mu je prilikom sletanja na beogradski aerodrom kontrola leta “666” poručila da nema potrebe da sleće ako ne namerava da odsvira “Wrathchild”(za one koji ne znaju, Bruce je pilot, i sam je “letom 666” dovezao celu ekipu uključujući i gomilu fanova iz engleske) . 🙂
Naravno, raja je eksplodirala, i u istom tonu manje više nastavili su sve do kraja. Prilikom Trooper-a Bruce je obukao ratno odelo crvenih mundira, i u svom prepoznatljivom stilu trčao sa kraja na kraj mašući britanskom zastavom, a u pauzama je osvetljavao publiku velikim reflektorima. Očekivao sam da će malo posustati(ipak, godine su godine), ali Bruce kao i ostatak ekipe me je prosto oduševio. Steve Haris je po običaju “mitraljirao” svoj bas, a Dave Murray je izvodio razne akrobacije sa svojom gitarom(na žalost bio sam previše daleko da bih zapazio šta je Mcbrain radio na svojim bubnjevima). Trebam li da pominjem kako se tokom izvođenja “Fear of the dark” Bruce popeo na vrh konstrukcije same bine(bar 10 metara visine) i pevao odatle?! Totalni ludak 🙂
Negde oko sredine koncerta, svetla su se naglo ugasila, a jedino što se moglo čuti bio je neki čudan zvuk … škripa gusenica … TENKA! Velikog tenka koji se probio kroz backstage, a nakon što je sa ogromnom topovskom cevi lagano nanišanio publiku, iz tenka je provirio EDI, posmatrajući publiku svetlećim očima kroz dvogled. FENOMENALNO.
Nakon povratka na bis Maideni su planirano isprašili još tri stvari, a onda zbrisali. Iako je publika još dugo skandirala, povratka nije bilo.
Nažalost, po ko zna koji put moram da konstatujem da je sam izbor mesta(sajam) totalno upropastio ceo događaj. Previše ljudi, očajna akustika, da budem iskren i jako loša organizacija. Prilikom ulaska, obezbeđenje nije dozvoljavalo unos nikakvih suvišnih predmeta(pri izlazu smo gazili po tonama “labela”, upaljača i sitnih novčića koje su očigledno posetioci morali da ostave na ulazu). Sa druge strane, po završetku koncerta, nastao je pravi pravcati stampedo, gde su svi odjednom pokušali da se probiju kroz vrlo uski prolaz ka izlazu. Nekoliko devojčica je kolabiralo(iskreno se nadam da niko nije ozbiljnije povređen).
Sve u svemu, i pored bolova i dehidracije(odmah posle koncerta sam se nakljukao vodom i analgeticima), jedva čekam sledeći Maidenov koncert, ali nadam se da će neko konačno skapirati da BEOGRADSKI SAJAM NIJE PRAVLJEN ZA KONCERTE. AMEN!
E da, evo i nekih slika na mom Flickru.