Nešto sam utanjio sa postovima u poslednje vreme. Nisam siguran šta je tačan razlog … nedostatak vremena, inspiracije, kriza srednjih godina … :)) Obećavam da ću se uskoro ponovo aktivirati, tako da, nema potrebe da brišete ovaj feed 🙂
Elem, večeras mi je moj prijatelj Kuki prepričao strašnu (ROFL) priču o njegovom iskustvu prilikom posete prodavca Kirbija. Zamolio sam Kukija da mi potanko prekuca sve interesantnije detalje priče, kako bi istu objavio na Blogu. Ideja je bila da otvorim Kukiju “Guest Blogger” account, ali kako će on uskoro među nas Blogere (mislim, moraće, švercovao se preko mene na BlogOpenu :)), rešio sam da jednostavno odradim copy-paste iz maila koji mi je Kuki poslao 🙂
Priča sledi 🙂
Muke po Kirbiju (By Kuki)
————————–
Dakle, došao mi je lik, tačno 5 min ranije, ali to je ok, bolje da porani nego da okasni 🙂 pošto smo mi dobili besplatno usisavanje jednog komada nameštaja i jednog tepiha :)))
I krene on sa standardnom pričom (inače sve smo to već slušali, pa smo mu rekli da smo već imali prezentaciju kirbija i da ne mora da se trudi). I krene on sa pričom kako jedino kirbi ima one četkice na sredini, a ja mu kažem, nije, ima i Cepter (inace, pomenuti Cepter i posedujemo, tako da znam o čemu pričam). Na njegovu žalost, lik krene da ulazi u raspravu sa mnom, gde me pita da li je to možda Reinbou (namerno pisem fonetski zbog fore kasnije), ali ja sam ostao pri tome da je Cepter. On kaže pa jeste li baš sigurni da je cepter? Na šta mu ja na kraju odgovarm, u pravu ste, nije Cepter, nego je Zepter :))))
Usput naravno pominje kako to što to košta 2 soma eura i nije tako mnogo :))) a ako oćete i ostale dodatke, dogura se na preko 3 somića. Dijalog je počeo ovako …
ja: pa za 10-15 eura mozete da iznajmite nekog da vam sa istim tim kirbijem dođe i usisa ceo stan. I još taj neko drugi radi, dakle zero smaranja, i ako usisavam jednom mesečno, to je 15 godina, minimum, plus, ne smaram se, i ne zauzima mi prostor
kirbi: ali, ali, ovo imate za ceo život :)))
OK, sad dolazimo do finala večeri: krene lik sa usisavanjem kreveta na kom mi inače spavamo, i pokaže nam koliko je prašine izvukao, uz standardno smaranje sa grinjama
kirbi: i da li bi ste vi stali u ovo (pokazujući na tu prašinu što ju je izvukao)
ja: pa zavisi od patika, ali bih 🙂
kirbi: ok, a da li bi ste seli?
ja: zavisi od motivacije/potrebe :))
kirbi: da li bi ste seli za 200-300 din 🙂
ja: da :))))
kirbi: seli bi ste za 200 din?
žena: a-ha, rekli ste 300!
kirbi: reko sam 200-300, dakle 200 :)))
ja: ma bih i za 200
I prvo malo rukom prodžaram po toj prašini i onda sednem u to i kažem
ja: dajte mojih 200 dindži :)))
kirbi: ….
(liku su ispale oči)
ja: pa to je skoro 5l koka kole, dakle, što da ne
Lik krene oma da se pakuje (inače, nije završio usisavanje)
ja: šta je sa mojih 200 dindži
kirbi: pa to mora šef
(i krene kao da izlazi)
ja: a šta je sa usisavanjem
kirbi: vi očigledno ne cenite čistoću, pa onda ništa od usisavanja
ja: sići ću dole sa vama da uzmem moje pare
kirbi: nene, to mora šef, a on je otisao kući, evo vam telefon, zovite sutra
ja: ok, uzmem telefon, a zapisao sam i broj koji je on zvao da se javi na početku prezentacije
epilog: nije usisao, zbrisao je posle pola sata :))) Ala ću sutra da smaram šefa za moje teško zarađene pare 🙂
