Category: Sport

U Londonu već nekoliko dana, verovatno najbezbedniji od svih gradova u kojima sam ikada bio. Ležerno se pakujemo u metro i gledamo najbolju rutu ka Fuhlam stanici gde se nalazi stadion Chelsija (Stamford Bridge). Tokom vožnje vagon se polako puni navijačima sa plavim šalovima, većina dobro raspoložena, neki na momente skandiraju a neki bogami deluju kao da su popili koje pivo više nego što bi trebalo.

I tada prolazi mi kroz glavu misao, slutnja … koliko je uopšte bezbedno gledati internacionalnu utakmicu gde tamo neki klub iz Češke igra protiv domaćina iz Engleske?
Lagano se prisećam čuvenih Čelsijevih huligana iz 80-tih godina. Da li je bezbedno biti na tribini sa domaćim navijačima? Da li će neko pomisliti da smo Česi pa ćemo dobiti po nosu dok dokažemo da smo mi zapravo samo Srbi koji su tu tek onako iz zabave?

I tako, zaokupljen tim mislima lagano se u koloni engleskih navijača približavam stadionu. I tu prvi šok, prolazimo pored tribine koja se puni navijačima Sparte. Sa strane stoji samo par redara, natpisi na ulazu su ispisani na Češkom, navijači Sparte mirno stoje u redu, navijači Čelsija ih mirno obilaze … nema gužve, problema, tuče.

Tokom tekme i jedni i drugi bučno bodre svoje klubove, bez pirotehnike, baklji i ostalih sranja. Iako postoji posebna tribina za gostujuće navijače (a na kartama izričito piše da je tribina na kojoj se nalazim namenjena domaćim navijačima), oko mene je puno navijača Sparte koji pričaju na Češkom i sasvim opušteno gledaju utakmicu uz uzdahe svaki put kada njihov klub propusti izglednu šansu.

I onda kraj, i jedni i drugi lagano napuštaju stadion i upućuju se ka Metrou, potom pod budnim okom 23423 Londonskih kamera i tek nekoliko policajaca mirno ulaze u stanicu da bi sačekali svoj prevoz. Sa nevericom posmatram kako grupe ljudi sa plavim i crveno-žutim šalovima bez ikakve tenzije mirno prolaze jedni pored drugih i zauzimaju sedišta u vagonu. Česi su veseli uprkos porazu, igrali su dobro, englezi su srećni zbog prolaza dalje.

I onda se pitam šta će desiti kada jedan od ova dva kluba daleko bilo izvuče klub iz Beograda i neko od ovih navijača ode u Srbiju da bodri svoj klub? Ovi momci su u velikoj opasnosti, trebalo bi ih na vreme upozoriti pre nego što to bude prekasno!

Novak Đoković je sinoć izgubio i tako stavio tačku na fantastičan niz pobeda koji se zaustavio na brojki 43.

Polufinalni meč Roland Garrosa gledao sam sa svojim drugarima u lokalnoj birtiji na Vračaru, mestu gde se između ostalih tradicionalno okupljaju i legende naše glumačke scene. Ono što me je sinoć u najmanju ruku nerviralo bile su sve te psovke i komentari ljudi koji očigledno nikada u životu nisu uzeli reket u ruke…

Nikada nećeš postati prvak sveta

Četiri dana si jebavo po Parizu i sad bi da igraš pičko jedna

itd. bolje i da se ne prisećam onih vulgarnijih od ovoga.

Novak je sinoć igrao pod neverovatnim pritiskom. Za njega ulog ogroman, prvo mesto na ATP listi, prvo finale na RG-u, oboren rekord u broju pobeda. Sa druge strane čovek sa 16 Grand Slam titula, čovek koji je osvojio sve što se osvojiti može, čovek bez pritiska. Taj čovek odigrao je jedan od najboljih mečeva koje sam ikada gledao, Novak je bio blizu, nedostajalo je možda i malo sportske sreće u ključnim trenucima ali to je to. Izgubio je. Ne može se svaki dan piti šampanjac.

Nakon završenog meča Novak je između ostalog rekao jednu ključnu stvar:

Nastaviću da radim.

Ne znam za vas ali ja sam ponosan na Novaka. Ponosan sam zbog njegovih pobeda naravno, ali još više i zbog jezika na kome je u stanju da se obrati publici nakon meča (Nemački, Italijanski, Francuski, Engleski, … ), zbog fer pleja i podignutog palca publici kojoj bi neko drugi podigao… well jedan drugi prst.

Što se h8ra sa početka teksta tiče … uhvatite se za nešto u svom životu, bilo šta i radite na tome da budete bolji nego što jeste. Postavite sebi neki cilj, mali Nole npr. je sa 4. godine sebi postavio izuzetno ambiciozan cilj da bude najbolji na svetu u stvari koju voli i danas sa 24. godine samo na korak je od ostvarenja tog cilja!
Ne morate biti tako ambiciozni, budite prvak svoje ulice u bilo čemu a da to nije ispijanje piva u lokalnoj birtiji. I odjebite od Novaka!

Novak pozdravlja navijace nakon poraza od Federera
(source: Yahoo News)

Iako bih mnogo više voleo da ovaj post mogu da posvetim još jednom osvojenom Grand Slamu, nažalost naš Nole je na danas završenom Australian Openu ponovo stao u četvrtfinalu i tako još jednom razočarao naciju koja uvek očekuje samo pobede. Either you’re hero or zero!

Pa ipak zahvaljujući još jednoj Federerovoj Grand Slam tituli (16 po redu), tačnije zahvaljujući porazu Murraya, Novak Đoković po prvi put u svojoj karijeri na sutrašnjoj ATP listi biće pozicioniran na drugom mestu! Samim tim nije me nimalo iznenadio današnji komentar koji sam mogao da vidim na twiteru:

Ni kriv , ni duzan , Nole #2 :)

Za neupućene, ATP lista predstavlja zbir ATP poena osvojenih u prethodne 52 nedelje. Ne može se postati broj 2 “ni kriv ni dužan”, već je Novakov trenutni rang došao kao rezultat krvavog rada i uspeha koje je imao, naročito u drugoj polovini 2009 godine. Iako voli da kaže kako je to samo još jedan korak ka poziciji broj jedan, bojim se da će Novak morati da se mnogo više potrudi, ne samo da bi dostigao velikog Federera, već i da bi sačuvao svoju poziciju koju će ove godine napasti nekoliko tenisera, Murray, Del Potro, Davydenko, a verujem i Nadal koji će iako (ponovo) povređen sigurno dati sve od sebe da bude 100% spreman za turnire na šljaci. Konkurencija nikada nije bila veća.