Ovih dana digla se velika prašina zbog teksta koji je preduzetnik iz Mađarske objavio na svom Blogu gde je u opširnoj analizi na veoma jasan način objasnio sve probleme sa kojima se susreću preduzetnici u Mađarskoj. Obzirom da je situacija kod nas na mnogo načina slična bilo je pitanje vremena kada će neko napraviti i srpsku verziju i drago mi je da je Ivan to već učinio.
Ivan je iz ugla Internet preduzetnika napisao provokativan tekst ali bojim se da će biti (a koliko vidim po komentarima već jeste) pogrešno shvaćen. Na neki način priča se svela na “nije ni nama lako” vs. “razmislite koliko vi vredite” odnosno na rat izmedju poslodavaca i zaposlenih. Da se razumemo, ima raznih zaposlenih i raznih poslodavaca i teško da se ovde situacija može posmatrati kroz “crno belu” prizmu ali ovde ni jedni ni drugi nisu problem. Problem je država!
Drzava ta koja je nesposobna, koja krade, koja igra nefer igru u kojoj pravila nisu ista za sve i o tome treba pričati.
Da pričamo prvo o pravilima, kao što je i Ivan napomenuo na svaki dinar koji dajete zaposlenom 70% dajete državi. Ukratko ako ste zaposlili čoveka kome svakog meseca dajete platu od 500 eura, državi ćete svakog meseca strpati u džep još 350 eura. Sve u svemu, što je plata zaposlenog veća država će dublje zavuci ruku u džep poslodavca.
Problem je što zaposleni od toga nema apsolutno nikakve koristi, iako ima veću platu (i samim tim njegova firma izdvaja veća sredstva za socijalna davanja), njegov nivo zdravstvene zaštite podjednako je jadan kao i nivo nekoga ko je prijavljen na minimalac uz najmanja moguca “davanja”.
Što se tiče nefer igre, pogledajte samo spisak koji je poreska uprava objavila juče u kojoj pojedine firme/preduzetnici duguju milione na ime poreza. Kao preduzetnik znam da apsolutno nije moguće “preskočiti” i jedan mesec bez uplate poreza jer će vam kao što Ivan reče vrlo brzo stići “čestitka” i vaš račun će biti blokiran. Kako je onda moguće da pojedini mogu dugovati tolike pare bez ikakvih sankcija?!! Odgovor je jasan – svi smo mi ovde jednaki ali su neki izgleda ipak jednakiji od drugih.
Sve u svemu, pravila treba promeniti tako da:
– Socijalna davanja budu fiksna bez obzira na platu
– Ili ako se već socijalna davanja određuju procentualno u odnosu na platu onda i kvalitet usluge treba skalirati u skladu sa procentom koji vaš poslodavac izdvaja za vas. Načina da se to ostvari ima, npr. zaposleni čiji poslodavci uplaćuju puni iznos plate mogu dobiti manje participacije, širi spisak besplatnih lekova, prioritet kod običnih pregleda itd.
– Država mora da relaksira zakone po kojima poslodavac može primati i otpuštati radnike
– Država mora na odgovarajući način da subvencioniše trudnice (tipa isplaćuje poslodavcu punu platu u skladu sa prijavljenom platom na koju je on sam uplaćivao doprinose do tada).
I poslednje ali ne i najmanje bitno, ista pravila igre moraju važiti za sve!