Na osnovu prve projekcije CESID-a, usvojen je novi Ustav Republike Srbije. Iako sam se juče (kao i mnogi drugi) zabrinuo da je ovaj narod konačno počeo da misli svojom glavom, dvodnevno ispiranje mozga (ni Gebels se ovoga ne bi postideo) od strane gotovo svih medija u Srbiji očigledno je dalo željene rezultate.
Bilo kako bilo, moram da priznam da mi je laknulo. Od sutra Kosovo je ponovo u Srbiji (doduše ne i Latinica koja je izbačena iz Ustava), nema više inflacije, nezaposlenosti, redova za vize (ko bi uopšte poželeo da makar i na minut napusti ovako savršenu zemlju), a verujem da će od večeras i ozonska rupa biti makar malo manja. Ma mora biti 🙂
Ostaje žal zašto je u ovom ustavu Srbija definisana u svojim granicama, kad je lepo moglo da se ubaci da se proteže makar do Tokija. Verujem da bi za takav ustav bilo mnogo lakše namaknuti 50% glasača nego sa ovim. U svakom slučaju lepa ideja za naredni, pošto tvorci ionako planiraju da ga “update-uju” češće nego što Microsoft updatuje Windows.
