Kada sam sinoć u želji da malo trolujem na facebook-u linkovao svoju prošlogodišnju pljuvačinu po 8. Martu setio sam se jedne vrlo lične i nadasve interesantne stvari. Naime, baš na taj dan, 8. Mart 1988. godine stigao je moj prvi kompjuter. Commodore 64. Debeljko. Mala siva kutija… Tako mnogo epiteta da bi se opisala jedna divna stvar za koju me vezuju tako divne uspomene.
Stigao je na danasnji dan pre 20 godina iz Belgije. Donela mi ga je moja tetka kako bi smo uštedeli (na kraju je ispalo duplo skuplje nego da smo ga kupili ovde). Uz C64 dobio sam i Flopy Disk Drive 1541-II koji je tada koštao još skuplje nego sam kompjuter. Poređenja radi, ako bi danas C64 koštao 300Eura, 1541 koštao bi nekih 400. Takav je bio odnos. Inače, u to vreme ova skalamerija sa sve carinom izašla je cirka 1000 DM (Nemačkih Maraka). I dan danas se sećam onih oblih ispravljača za C64 (i nešto manje oblih za 1541) koji bi se nakon par sati igranja toliko usijali da je pretila opasnost da izbije požar (naročito u letnjim mesecima), 5.25″ SS DD disketa koje si jednim rezanjem pretvarao u Double Side 🙂
Naravno, matorci su odmah mislili da će im se ova skupa investicija brzo isplatiti čim njihov sin sedne za tastaturu i nauči to khm…programiranje. No umesto da sednem za tastaturu ja sam se prihvatio Joysticka (QuickShot II). 1942, Commando, Test Drive, The last ninja a nešto kasnije Pirates! i Defender of the crown samo su neke od igrica koje su obeležile taj period mog detinjsta. U to vreme piraterija je naravno cvetala, piratizovane igrice mogao si bez problema da pronadjes u oglasima koji su se objavljivali u Svetu Kompjutera. Cak je SK u to vreme pravio i neko takmičenje tipa “Pirat No1” gde su korisnici glasali za najboljeg pirata. Ah, kakvo doba 🙂
Pošto u to vreme nije bilo Blogovanja, svoju kreativnost u pisanju (buahaha) ispoljavao sam u rubrici “A šta da radim” koju je uređivao koliko se sećam izvesni Nenad Vasović. Moje opise igara SK nikada nije objavio 🙂
Nešto kasnije je došao mašinac (seća li se iko monitora 4951249152), gde sam prateći legendarni intro servis (Milan Vještica RIP) naučio prve korake u asembleru. LDA, STA, STX, … Sećam se kako sam pisao po sveskama adrese raznih registara u C64 (tipa za sprajtove) i nekih mini listinga oduševljavajući se sasvim običnim stvarima.
A onda … onda nam se desio narod, pa zatim ratovi, kriza, sankcije, beda. Umesto da C64 zamenim (logično) Amigom, C64 je ostao moj jedini kompjuter tokom cele srednje škole. Čak sam i svoj maturski pisao na njemu. Program u pascalu koji je svirao “Child in time” od Deep Purple-a potpuno je razvijan na Oxford Pascalu, tadasnjoj implementaciji Pascala na C64. Naravno, isti source je radio savrseno na PC-u 🙂 Desetak godina kasnije neki klinci su me na nekoj žurci (na pomen da sam išao u tehničku) pitali da li znam ludaka iz te generacije koji je napravio program koji svira Child in time. 🙂
Leta 1995 (par meseci nakon vojnog roka) kompjuter sam prodao za tadašnjih 250 maraka. Trebala mi je kinta za letovanje. To letovanje i dan danas pamtim, ali bih voleo da mi je i C64 sada ovde. Ponekad kada me uhvati nostalgija poteram Defender u C64 emulatoru, čisto da me želja mine. Ali ništa dok ne sedneš pred TV, ubaciš džojstik u port II i igraš sve dok ne osetiš onaj miris usijane plastike iz C64 transformatora.
P.S. Ovaj post je pisan preko Telenor GPRS-a, obrirom da mi je po marfiju sbb istekao u subotu taman na vreme da SBB ne prihvati moju online uplatu. Otud nema odgovarajućih slika “debeljka” 🙂
