Category: Razno

Utorak, oblačan i vetrovit dan u Majamiu, ne baš neko vreme za plažu ali koga je briga. Danas je FOWA dan!

Prijave su od 08-09AM u prelepoj Adrienne Arsht areni. Čekiram lokaciju, to je na cirka 200 metara od mene, nema potrebe da palim auto. Stigao koji minut pre 09AM, gde su mi dali flomaster da na svojoj propusnici sam upišem ime i kompaniju. Sa ponosom sam ispod imena nacrtao i grb Srbije, čisto da ovi geakovi znaju sa kim imaju posla 🙂

Unutra, gomila geakova svih uzrasta, boja …. ali jedno im je zajedničko. Svako je isukao svoje oružje u krilo bez neke namere da komunicira sa ljudima oko sebe. Prebrojao sam oko sebe jedno 50-tak Mek-ova, jedan jedini PC. Pridružujem se masi sa svojim MBP-om i prenosim dešavanja na DPT.

Pre nego što je počeo uvodni govor, Ryan Carson traži od nas da se rukujemo i upoznamo sa ljudima oko sebe. Svi to činimo. “Hey bro, how yo doin’ …” i roboti oko mene konačno postaju ljudi. Bravo Carsone 🙂

Prvi na binu izašao je Jason Fried koji je pričao o njihovoj Getting Real filozofiji, bez mnogo pompe i slajdova. Korisni saveti za development, dosta saveta oko produktivnosti, prodaje, buduća predvidjanja itd. Jason je rekao da je protiv besplatnog software-a jer kako on kaže, hrana nije besplatna, odeća nije besplatna, vaš auto nije besplatan … zašto bi software ili usluga koju pravite bila besplatna?

Nakon Jasona na binu su izašli momci koji stoje iza Ajaxiana, Dion Almaer (Google) i Ben Galbraith (Mozilla). Njihovo predavanje bilo je znatno interesantnije, sa izuzetno efektnim slajvodima koji su opisivali ono što nas čeka u budućnosti kada su browseri u pitanju. Jednom rečju, prava revolucija koja će sadašnje Ajax aplikacije učiniti još interaktivnijim tako da će se po usability-u moći porediti sa recimo Mac OS X aplikacijama (koje su oni btw non stop uzimali za primere).

Nakon Ajaxiana na binu je izašao Dan Theurer iz Yahoo-a koji je imao nesreću da mu slajdovi nisu radili, tako je onako deprimirano sve nekako zbrzao, kao da je jedva čekao da pobegne sa scene. Nakon Morning breaka usledilo je sjajno (meni lično i najbolje) predavanje Joe Stump-a, glavnog developera Digg-a.

Joe je sa genijalnim slajdovima (slike iz detinjstva njega i njegovog brata) predstavio developere kao lenje, ćudljive, egocentrične likove (ma daj, nije omanuo ni za 1%) i načine da ih takve kakve su uklopite u kompaktan i produktivan tim. Favorit quote:

Most people think that developers are lazy which is not true. The truth is that developers are EXTREMELY lazy.

Jedi are rare guys

(nije tako lako naći kvalitetne developere .. demonstrirano sa slikom njegovog brata iz detinjstva koji drži mač haha).

Nakon njega totalno druga priča Kristina Halvorson o Web sadržajima. Iako je većini sama tema bila strana (pričate Developerima kako pisati efektne sadržaje na Webu), njeno predavanje je bilo efektno i zanimljivo. Da napomenem i to da je Kristina na sebi svojstven način ismejala organizatore kada ni njeni slajdovi nisu krenuli kako treba, i za razliku od momka iz Yahoo-a nije htela ni da počne dok se to ne reši. Pametno.
Na kraju predavanja Kristina je uputila poruku sa pitanjem zašto je tako malo žena u sali a takođe i u našoj branši, nakon čega je krenula mala otvorena rasprava na tu temu-

Po završetku na binu je izašao Aza Raskin (Mozilla) koji je pričao o novostima koje nam priprema Mozilla Lab. Poseban naglasak stavio je na Ubiquity, pomoću koga ćete recimo moći da recimo menjate sadržaje na stranama koje često posećujete (tipa promenite google logo sa Dinke Rulez), tako da se Google logo na Google.com više nikada ne prikazuje. I naravno druge mnogo korisnije stvari. Organizator je i ovde ponovo omanuo, tako da je usred predavanja ponovo došlo do problema sa prikazom slajdova, tako da je Aza morao da svoje predavanja završi na samom kraju dana.

Nakon pauze za ručak sjajno predavanje održao je stari lisac Joel Spolsky koji je onako rutinski odradio svoje predavanje na temu efikasnosti programera, setovanja radnog okruženja, office-a itd. I on je kao i Jason pominjao prekidanje programera kao najveći problem koji developeri imaju. Naime, svaki developer u toku dana ima samo 2, 3 sata vremena u komeje 100% fokusiran na probleme koje rešava, i u tom periodu sam developer (ja dobro znam o čemu priča) toliko je fokusiran na rad da tih 2-3 sata uopšte i ne primećuje da prolazi vreme. Bučno okruženje, zvonjenje telefona, pa čak i odlazak u WC po Joel-u su neprijatelju svakog programera. Zbog toga se velike kompanije poput google-a trude da snack, toalet, pa čak i tuš kabinu drže što bliže developerima, kako ne bi došlo do gubitka njihovog fokusa.

Nakon Joela veoma efektna mada meni ne tako interesantna predavanja odžali su Dave McClure i Alex Hunter iz Virgina. A posle pauze i otvorene rasprave na temu developmenta između Joela, Jasona i Carsona, na binu je izašao momak iz kompanije 280 North Francisco Tolmasky, koji je na sjajan način odradio workshop sa Cappuccino i Atlas frameworkom. Francisco je pomoću alata koji se startuje iz browsera (atlas) na lokalnom hostu koristeći point and click interface u roku od 3 minuta kreirao feed reader! Zatim je isto to odradio za iPhone platformu. Cela stvar mi se veoma dopala, jedino što mi se nije svidelo bila je mogućnost sinhronizacije između Web Projekata i recimo iPhone aplikacije (u slučaju da jedna aplikacije treba da radi na obe platforme). Malo sam i prodistkutovao na tu temu nakon završetka konferencije sa samim Franciskom, koji je ujedno bio i jedini predavač koga sam lično upoznao.

Na samom kraju na binu je izašao Gary Vaynerchuk koji je u stilu Eminema vrištao, psovao, proklinjao … na kraju zamalo i zaplakao na temu kako neko može da radi 8 sati za nekoga drugoga a ne za sebe. Teško je i rečima opisati, osim samo reći … kakav lik :))

Na kraju dobili smo poziv da nastavimo druženje na Nikky Beachu što smo naravno i učinili. Besplatno pivo na račun Microsofta … teško da postoji bolji provod.

Slike i video zapisi sa FOWA konferencije

Ponedeljak je, vreme je da napišem koju reč nakon busy vikenda.

Prvo da kažem da me je 2 dana držao težak “Jet Lag”, tako da sam se uredno budio u 03am, bez ikakve šanse da nastavim da spavam. Sinoć me je to konačno pustilo pa sam uspeo da izdržim do ponoći i odspavam do 8am, prvi put normalno spavanje nakon dužeg vremena. Iskoristio gužvu da se odvezem i posetim office svog klijenta odakle se i javljam.

Vikend sam proveo sa svojim kolegama iz First Beat Media, tačnije vlasnicima kompanije Ericom i Bryanom. Eric je prošle godine dolazio kod nas u Srbiju gde se super proveo, sa njim se odlično poznajem dok sam se sa Bryanom (koji je njegov brat blizacan) video po prvi put (iako radim sa njima od 2005 godine).

Naravno, moja prva destinacija morala je biti plaža. South Beach je mesto koje bi mogao komotno da poredim sa Beogradskom “silikonskom dolinom” (ul. Strahinjica Bana). Sa jedne strane ulice gomila restorana, (pre)skupi automobili, top modeli, glumci, sportisti … ukratko razni lokalni celebrities … a sa druge strane ogromna i predivna plaža. Jednom rečju mesto gde treba videti i biti viđen. Nekako u tome i preteruju, sve vreme neko turira svoj Ferari ili prolazi 17 put sa Custom made Choperom 3 puta većim od Harleya (treba videti da bi se poverovalo).

Što se plaže tiče ona je prelepa, toliko da sam iako nepripremljen rešio da skinem patike i bos krenem peskom uz samu obalu. Bilo je previše vetrovito pa se retko ko kupao, ali veoma toplo, temp je između 25 i 30C.

Inače Traffic na South Beachu mogao bih bez problema da poredim sa onim u Bgd-u. Gužve u saobraćaju, nigde mesta za parking, čak u javnoj parking garaži morali smo da vozimo do 8 nivoa da bi pronašli jedno jedino mesto. Srećom imaju lift koji pešake vozi pravo na izlaz. Izlaz autom iz garaže trajao je skoro sat vremena, gužva na ulicama .. skoro pa kao kod nas.

Obzirom da sam nekako uspeo da zeznem stalak za GPS (GPS mi je stalno spadao sa šofer šajbne), morao sam da malo proskitam po prodavnicama. Iako smo se uputili ka Dolphin Mall-u, nabasali smo na neki koji je bio bliži i tamo malo procunjali. Generalno, mnogo veće pronstranstvo od bilo kog mola kod nas (Delta City npr.), ali i primetno prljavije nego delta city. Iskoristio sam priliku i kupio opremu za plažu, ako ništa drugo makar da malo arčim bazen u hotelu (on je valjda besplatan).

Ako ne računam South Beach koji je preskup, cene po prodavnicama su generalno iste ili još niže kod nas, a to je naročito slučaj za tehničku robu. BestBuy se ispostavio kao pravi mali raj za geakove poput mene, jedno 2 sata sam proveo tamo (a komotno sam mogao i više). Počastvovao sam se nekim tehno gedžetima (ako ovo čita neko sa carine naravno da se šalim), a onda smo zapalili za Target, totalno drugačiji lanac od mola u kom smo bili, sve je predivno čisto, na svom mestu, i nešto skuplje od BestBuy-a. Nakon klope u Burger Kingu otkazao sama zakazanu celovečernju zajebanciju sa kolegama jer sam bukvalno počeo na momente da gubim ravnotežu i imao osećaj kao da se nalazim u liftu koji se spušta nadole.

Nedelju sam proveo sa Bryanom. Nekoliko sati smo proveli na Jungle Islandu. Ogromno mesto puno životinja svih mogućih i nemogućih vrsta. Papagaji, ptice koje kao da ne dolaze sa ove planete, krokodili, tigrovi. Mesto je idealno za klince, tako da je meni bilo i pomalo dosadno (ja sam samo hteo da se igram sa Krokodilima haha). Koga interesuje kako izgleda, slike na flicrku. Ponovo proveo neko vreme na South Beachu a veče sam iskulirao u hotelu.

Iako sam dobio savet da se ne šetkam uveče pešice, i da naročito izbegavam grupice crnaca (pogotovo ako krenu da te prate lol). Sinoć sam ipak posle 11pm ogladneo, restorani u hotelu (mini tržni centar) bili su zatvoreni tako da sam rešio da skoknem do najbližeg fast food crapa (Burger King je samo 300 metara od hotela). Moram da priznam da se nisam osećao nimalo prijatno dok sam totalno sam šetao ulicama i tu i tamo sretao ponekog poludelog prosjaka, beskućnika itd. U burger kingu odbili su da me usluže (isključivo drive in), tako da sam čekirao checkers koji se nalazio odmah pored. Junk food ko junk food 🙂

Danas sam prvi put nakon dolaska bio u prilici da malo duže vozim auto. Putevi su dobri, imaju 3,4 trake … moj auto (Chervolet Cobalt) je sporty, ali koja svrha kada je svuda limit 45mph a kada prolazite pored škola 15mph. Koliko vidim niko ne mahnita sa automobilima, tako da sam i ja pokušao da se uklopim. Bottom line, trebalo mi je dobrih sat vremena da iz Miamia stignem do Davie-a (malo mestašce blizu Ft. Lauderdela). Na momente sam se pitao da li je sa GPS-om (GARMIN) sve u redu, obzirom da je put trajao predugo, a za razliku od IGo-a nigde nemaš podatke koliko je još ostalo puta itd itd.

Toliko pisanja za danas. Fowa je već počela, ali prvi dan su samo workshopovi što me generalno ne interesuje. Sutra je conference day tako da ću naravno biti tamo i izveštavati kad stignem. A sada idem sa kolegama u obližnji grčki restoran. Uželeo sam se balkanske kuhinje 😉

Ah da. SLIKE 🙂

Stigao juče pa rekoh da napišem neku reč 🙂

Let do Miami-a bio je idealan za lečenje straha od letenja. Negde do pola okeana bilo je blagih drmusanja i užasno dosadno, ali onda su počele izuzetno jake turbulencije koje su trajale nekih sat vremena. Piloti su se nekoliko puta javljali da nas teše da avion može da izdrži mnogo više od toga … ali realno kada sam video uplašena lica stjuardesa koje su se takođe zakucale za svoja sedišta, nije mi baš bilo svejedno.

Kako god, preživeo sam. Kad već pričam o letu da kažem da mi je Lufthansing Boeing 747-400 delovao nekako otrcano i da nisam baš bio oduševljen uslugom (hrana je bila toliko užasna da nisam mogao ni da je okusim, a ja zaista mogu svašta da pojedem). Nasuprot njemu, let do Frankfurta bio je sjajan, lep 737-300 sa kožnim sedištima i izuzetno ljubaznom posadom (isto Lufthansa btw).

Što se Majamija tiče, nakon što su nas dodatno smarali na kontroli pasoša, nekako sam se snašao da uhvatim bus za budget rent a car (imaju sopstveni bus koji vozi klijente do njih), a tamo mi je veoma predusetljivi prodavac ponudio umesto rezervisanog fokusa Chervolet Kobalt. Moram da priznam da sam se plašio kako ću se snaći sa automatikom, ali nakon 5 minuta vožnje ispostavilo se da su mi strahovi bili neopravdani. Naravno, morao sam da iscimam kukija da mi objasni kako se koristi, što je kod njega izazvalo pravi napad smeha.

GPS je na moje iznenađenje očas posla uhvatio američke satelite, tako da sam bez većih problema uspeo da pronađem hotel. U hotelu me je čekalo neprijatno iznenađenje jer su Virtuon karticu kojom sam platio rezervaciju pokušali da biliju offline pa su je naravno odbili, a zatim su mi glat odbili sve moje visa elektron kartice. Na kraju sam morao da čupam keš iz bankomata gde je limit 200USD (i to sve novčanice po 20usd). ATM Charge je 2.5 usd po transakciji, pa vi vidite.

Ako je suditi po cenama u i oko hotela, ovo je pravo dranje. Recimo litar Evian vode koji je bio u sobi koštao je 4.95 USD + taxes. Odvojeno sam morao da platim high speed Internet (10USD per day), odvojeno parking $25USD per day (dovezu ti auto na poziv), odvojeno svaki kanal na kablovskoj (haha tv ne da gledam) itd. Ako je za utehu pogled iz sobe je sjajan.

Snimak sam inače napravio u ranu zoru, pošto me je uhvatio jet lag pa sam se uredno probudio u 03am.

Toliko za ovaj prvi zapis, sada odoh da skitam. FOWA počinje tek u ponedeljak.