Author: dinke

Google Earth

dinke

U poslednje vreme pojavilo se nekoliko fantastičnih programa pomoću kojih možete razgledati satelitske snimke planete zemlje. Nažalost, sistemski zahtevi nekih od njih su poprilično veliki. Tako recimo NASA World Wind instaler ima 180MB, zahteva 2GB prostora na disku i DSL konekciju. Zbog svega toga, mnogi nisu bili u mogućnosti da ga probaju.

Nedavno se pojavio Google Earth čiji sistemski zahtevi su manje više skromni za današnje uslove(10MB instaler, 200M prostor na disku, 128kbps Internet). Uz sve to, program je besplatan! Danas sam imao priliku da ga downloadujem i instaliram na svoju kućnu makinu (CPU 1.4GHz, 512MB, cable Internet 512kbps).

Program se veoma lako koristi, jednostavno pomoću miša okrećete sliku zemljine kugle koju možete zumirati, rotirati i sl. U mom prvom vremenski kratkom trial-u testirao sam program zumirajući deo teritorije Srbije i Crne Gore, i nisam bio preterano oduševljen. Zum je bio ograničen, mada me je prijatno iznenadila činjenica da su sva važnija mesta i putevi ucrtani.

A onda sam prešao na zapad – i oduševio se! London, Paris, Azurna obala, New York, Toronto … mogućnost zumiranja takva da se jasno vide i automobili na slikama. Uz sve to, mogućnost pretrage, mape svih puteva, virtualni turovi … jednom rečju – fantastično!


Pogled na Ajfelov toranj iz Google Earth-a.

You’ll never walk alone – revisited

dinke

Ovaj post nema direktne veze sa Liverpool-om, ali svako ko je gledao ovogodišnje finale lige šampiona uvideće izvesnu vezu između večerašnjeg i gore pomenutog događaja. Naravno, pričam o veličanstvenoj pobedi naših odbojkaša u polufinalu svetske lige.

Situacija gotovo identična. Gubimo 0:2 u setovima, 17:22 za Poljake u trećem setu. Desetak hiljada naših navijača u areni nadglašava šačica Poljskih. Više niko (uključujući i autora ovog teksta) ne veruje u preokret. Pardon, skoro niko.

Ivan Miljković na servisu. Čim je dodirnuo loptu kako bi se spremio za servis, trener Poljaka po treći put u meču ga prekida i uzima time-out na njegov servis. Iako je to gledajući sa strane izgedalo kao taktički besprekoran potez, očigledno da je to probudilo nešto (srpski inat ?) u do tada sasvim prosečnom Miljkoviću.

Tri ubitačna servisa i već je bilo 20:22. Ponovo time-out traži trener Poljaka. Nakon time-out-a opet isto. I pored povrede Nikole Grbića, zahvaljujući sjajnim servisima stižemo do 22:22. Odjednom, sve se preokrenulo. Publika, igrači, sve. Velikom borbom do kraja dobijamo taj set, a zatim na krilima pobede i naredna dva. Fanstastičan meč, gotovo ravan onome o kome sam pisao 25. maja ove godine.

Šta reći na kraju osim citirati (ne baš doslovce već onako po sećanju) Vanju Grbića (koji nije igrao ali je sve vreme sjajno komentarisao utakmicu):
“Svetska liga je komercijalno takmičenje, igra se za novac, ali nema tog novca koji može zameniti trenutak kada na pobedničkom postolju, sa zlatnom medaljom na grudima pevate himnu svoje zemlje”.

Puno sreće u finalu!