Trideset stepeni u hladu, par desetina više na suncu, a tek u kolima … Zvuči kao idealno vreme za voznju do Novog Sada i uživanje u muzici ? Hmmm, valjda 🙂
Naravno, Marfi je još jednom imao svojih 5 minuta (čitaj nekoliko sati) pa sam zbog obaveza uspeo da krenem tek oko 16h, a u Novi Sad stigao nešto posle 18h. Freakk i Suzan su nam pomogli da pronađemo bezbedno parking mesto dovoljno blizu Petrovaradina, a nakon kraćeg osveženja uputili smo se sa rekom ljudi ka tvrđavi.
Penjanje na Petrovaradin trajalo je neuobičajeno dugo (geez, kolima je sve to izgledalo mnogo bliže …). Konačno, nakon uobičajene gužve na ulazu, pretresa i sl., negde oko 20:40 upali smo unutra. Unutra već svira predgrupa (bend se zove FictionPlane ako se ne varam). Ne zvuče tako loše, ali svi znamo zašto smo ovde, tako da ne obraćamo previše pažnju na njih. Probijamo se do centralnog dela (jesam li rekao da je gužva neopisiva) i zauzimamo relativno dobre pozicije. I onda, greška večeri. Sara i ja odlučujemo da krenemo ka šanku (skroz desno), kako bi smo uzeli neku tekućinu (hmm… nekako čudno pišu reč pivo). Nekako smo se i probili do šanka, ali tu smo nažalost i ostali zaglavljeni. Gužva je bila prevelika i nije se moglo natrag.
Koncert je počeo nešto posle 21h. Prvo je svirao “Message in the Bottle”, a onda su usledili (ne sećam se tačno redosleda) “Roxanne”, “Fields of Gold”, “Englishman in NY”, “Desert Rose”, “Fragile”, “Shape of my heart”, “Every breath you take”, “If i ever lose my faith in you”, i još 2 ili 3 stvari meni lično nepoznate. Sting je svirao i pevao odlično, prateći bend takođe, ali ozvučenje je bilo relativno slabo, tako da sam na momente gubio osećaj da se uopšte nalazim na koncertu, obzirom da sam bez problema mogao čuti ljude oko sebe. Uz sve to, u delu gde sam se nalazio bilo je puno starijih osoba (preko 50-tak godina) kojima je ovo očigledno prvi rok koncert u životu (hmm, možda je bilo besplatnih ulaznica obzirom da je gradska vlast pomogla koncert ?) pa sam pola koncerta više slušao njihova jadikovanja na gužvu i guranje, nego što sam mogao uživati u koncertu. Negde pred kraj sam ipak uspeo da pobegnem odatle, ali kasno.
Sve u svemu, opšti je utisak da je Sting odlično odradio tezgu, da je broj puštenih ulaznica morao biti manji, kao i da je ozvučenje moralo biti bolje.
Uzgred, ovaj put sam sa sobom poneo svoj Canon A95, koji sam uspeo da unesem unutra, ali se nešto nije pokazao na slikama u (polu)mraku (ili sam ja pogrešio prilikom odabira night moda). U svakom slučaju, postavio sam mini galeriju na Flickru, pa ko želi može da pogleda.
Dolar vs. Euro.