Zagrizoh konačno i ja tu jabuku

Posle Dragana, Ilije i Nixe još jedan switcher u komuni. Da da, konačno sam i ja prelomio i uzeo za sebe jedan. Mac Book Pro moj izbor.

Picture 079

Merkao sam ga dosta dugo. Balavio da se još bolje izrazim 🙂 Dugo vremena pokušavao da ga dovučem iz USA po prihvatljivim cenama. Jedno 17 varijanti mi je propalo.

A onda je nekim čudom došao na akciju kod naših distributera. Lomio sam se nekoliko dana, pre svega zbog glasina o update-u istog. U sredu konačno prelomio ali bezuspešno pokušavao da ga kupim u Bgd-u. U Apple store-u (Maksima Gorkog) imali su samo jedan koji je bio već prodat, a sa ostalim prodavcima totalni horor. Neki apple prodavci i ne znaju da im na sajtu stoji snižena cena, a neki drugi imaju akciju za artikal koji nemaju na lageru. Srećom moji stari prijatelji su priskočili i nabavili mi jedan preko veze, a moj prijatelj kuki je izigravao post expres (ne, ne, nije bilo šanse da čekam 4 dana da vidim to čudo) 🙂

Sve u svemu, tu je na mom radnom stolu, dnevnoj sobi, krevetu, krilu. Pomalo se mučim sa Leopardom (OS X), vraćaju mi se sećanja beskrajnih igrarija sa raznoraznim Linux GUI-ma. Realno … It just works … je ipak samo reklamni slogan ovog čoveka. Kao i za sve potrebno je vreme.

E sad, sledi razumno pitanje koje će verujem neko ko ovo čita postaviti. Vredi li tih para (za neupućene 2k USD)?

Realno manje više isti takav ili još bolji hardware bez fancy jabukice košta barem upola manje. Raspravljali smo o tome samo tako na DPT-u. No nešto drugo je kod mene prelomilo. Kao prvo činjenica da sam ga dugo želeo, maštao o njemu pre svega zbog fenomenalnog dizajna. Ali ono drugo i mnogo važnije. Feeling. Feeling koji je najbolje opisao Dragan koji je prvi od ljudi koje ja poznajem prešao na mac-a.

Jednostavno iskustvo je neopisivo i Apple zaslužuje svakog fanboya koji se time smatra – ložana je opravdana. Jel možete da verujete da se budim ujutru uspaljen jer znam da ću da dobar deo dana provesti radeći na njemu – bez obzira na to što mi posao u poslednje vreme nije nimalo uzbudljiv, šta više vrlo je suvoparan.

Naravno, očekujte i od mene detaljniji izveštaj za koju nedelju. U međuvremenu možete baciti pogled na moju ličnu unboxing galeriju na Flickru ili na Facebooku.

Ivana

Ponovo sam zapostavio Blog na duže vreme, ovaj put iz sasvim opravdanih razloga. Dobio sam još jedno dete, ponovo devojčicu. Ivana se rodila 19-tog avgusta, samo 2 dana posle rođendana svoje starije sestre o kojoj sam tako puno pisao na ovom Blogu. Iskreno se nadam da će ovo biti prvi i poslednji post o Ivani 🙂

A priča o Ivani je nadasve interesantna. Kada sam na ovom Blogu objavio užasnu vest da Jovana boluje od leukemije, post sam sarkastično nazvao “Život je pun iznenađenja”. Koliko je život čudan i sarkastičan saznao sam svega par nedelja nakon toga saznavši da mi je supruga trudna. Toliko željeno drugo dete koje smo 5 godina pokušavali da dobijemo. I onda kada smo se pomirili sa činjenicom da će Jovana biti jedinica, kada smo krenuli u borbu za njen život desilo se khm… još jedno iznenađenje. No ovaj put prijatno.

Prijatno, pozitivno, toliko pozitivno da sam u strahu da ne izbaksuziram rešio da ne pišem o tome čak ni ovde, niti sam se preterano trudio da se hvalim prijateljima (njih ionako nisam mnogo ni viđao pošto su mi meseci prošli u fazi kuća-bolnica).

Elem, sada kada sam ponovo postao ponosni tata moram da priznam da je osećaj pomalo čudan. Ponovo spavam 2,3 sata dnevno kao tokom Jovaninog lečenja, ponovo sam budan cele noći ili ustajem mnogo pre nego što bi trebalo … No osećaj je totalno drugačiji. Mnogo lepši, prirodniji.

Kao da mi se život ponovo okrenuo za 180 stepeni, no nekako stičem utisak da sam sada konačno napravio pun krug i da se stvari sada vraćaju u normalu. Nadam se da će potrajati 🙂