Znate onaj crtani kad Duško Dugouško promaši skretanje kod Albukerkija i završi na južnom polu umesto na Miami Beachu? Nekako ovih dana baš često pomislim na Duška.
Ovogodišnja FOWA je prebačena iz preskupog Londona u Miami. Na nagovor kolege karte sam bookirao još u Oktobru, izvadio USA vizu a pre par nedelja kupio avionske karte i bookirao hotel na Biscayne Bay-u (što bliže okeanu za moju napaćenu dušu molim). Čekao sam poslednju nedelju pred put, tačnije kontrolu ponedeljkom da se uverim da je sa Jovanom sve ok, da napišem reč dve o konferenciji na Blogu itd. Odavno sam se odvikao da pravim dugoročne planove a ovaj ponedeljak nažalost pokazao mi je i zašto.
U ponedeljak ujutru naravno nismo mogli da uradimo krvnu sliku jer je jebeni državni praznik, tako da smo sve odložili za utorak. Istoga jutra Jovana je dobila temperaturu, celog dana ona odvratna 37.x (gde je x manje od 5) koju je svojevremeno vukla danima pre nego što su joj dijagnostikovali ALL. I povraćanje … isto kao i onda. Čekanje na utorak pretvorilo se u čekanje Godoa. I naravno Strah … toliko jak da bi mogli da ga namirišete. Noć sam iskoristio kreativno za pisanje FAQ-a na Blogotku. Spavanje je tako precenjeno.
Utorak … Sara mi saopštava novosti … Jovana ima 38.5, glavobolju. U bolnici krvna slika Bogu Hvala (manje vise) ok. Radimo sve moguće i nemoguće analize, snimak glave, jetrine enzime. Snimak pokazuje sinuzitis, jetrini enzimi totalno u kurcu (transaminaze više od 30 puta iznad normale). Doktori nam izlaze u susret da Jovana leži kod kuće a terapiju prima u dnevnoj bolnici. Tražim kristalnu kuglu da vidim kako će ovo proći…
Za dva dana trebalo bi da letim za Miami a ja još uvek ne znam hoću li zaista i ići. Gledam u praznu TO-DO listu na Dashboardu … iGo mape za usa, međunarodna vozačka, osiguranje … treba li mi sve to? Svi, čak i Sara i Jovana teraju me da idem a ja sam pred moralnom dilemom. Kuda skrenuti kod Albukerkija?
