Honda Civic

Već sam pisao o njemu, doduše ne toliko o samom automobilu koliko o kompaniji koja ga nažalost prodaje ovde. Oni koji me prate i na twitteru mogli su i da vide moje uzaludne pokušaje da se prijavim za test vožnju na njihovom sajtu (na formi koja ne radi) kao i pljuckanje po Delti zbog ignorisanja moje prijave na formi koja je proradila 🙂

Od Novembra Delta je konačno spustila cena Civica, ko prati njihova nebulozna saopštenja mogao je pročitati kako će samo u Novembru zbog kursa japanskog Jena Civic kao i još neki modeli biti na popustu. Smehotresno, prvo zato što se Civic pravi u Britaniji, na stranu činjenica da će to važiti samo u Novembru (valjda DeltaAuto ima poverljive informacije o novom padu Jena u Decembru) 🙂

No da ne trošim više reči na Deltu, nekim čudom su me nakon (ko zna koje po redu prijave na test vožnju) kontaktirali tako da sam konačno bio u prilici i da malo provozam Civica, konkretno model 1.8 PE Sport (Hatchback) sa 140KS, upravo onaj koji i merkam da kupim.

Za one koji to ne znaju, Civic je auto sa veoma bogatom istorijom, prvi model pojavio se još davne 1973. Poslednji (i trenutno aktuelni) model izašao je 2006 godine i predstavljao je totalni zaokret pre svega u smislu futurističkog dizajna – meni lično Civic je više ličio na betmobil nego na auto koji ćete svakodnevno voziti. Naravno kao takav naišao je na podeljene reakcije, neki su ga dizali u zvezde a neki kudili … a jednu od najcrnjih ocena dao mu je Jeremy Clarkson u Top Gear-u!

Što se tiče Civica koji sam ja bio u prilici da vozim, u pitanju je blago restilizovani model iz 2010 1.8 i-VTEC model sa Sport paketom opreme. To praktično znači da od standardne opreme koje bi ste očekivali u jednom u jednom ovakvom automobilu, Civic ima praktično sve čega bih se mogao setiti, dakle automatska klima, air bag, tempomat, senzore za kišu, 17″ alu felne itd… kompletan spisak dostupan je ovde a moram da pohvalim da su čak i senzori za parking deo standardne opreme, mada su oni ruku na srce i neophodni obzirom na ne baš pregledan zadnji deo.

Honda Civic 1.8

Enterijer je tek posebna priča. Nasloni za ruke, gomila dugmića za podizanje-spuštanje prozora (prednjih i zadnjih), podešavanja i sklapanje (sjajna stvar) retrovizora, zaključavanje vrata itd. Potpuno digitalna komandna tabla sa plavičastim svetlom, digitalnim obrtometrom i pokazivačima za benzin i temperaturu. Uz sve ovo naravno i standardni trip kompjuter, sa podacima o potrošnji, prosečnoj brzini itd. Dobra fora je što tokom vožnje uz obrtometar dobijate real time podatke o ekonomičnosti vožnje kao i savete za prebacivanje u sledeći stepen prenosa. Kad smo već kod prenosa, model koji sam vozio ima 6-stepeni manuelni menjač, skuplji modeli dolaze sa automatikom za koji prodavac baš i nije imao reči hvale.
Pozadi ima dovoljno mesta, prtljažnik je veoma prostran a obaranje deljive zadnje klupe je dramatično jednostavnije nego u mom Grande Puntu.

Što se same vožnje tiče, tu sam moram da priznam pomalo razočaran, tačnije očekivao sam malo više od auta koji ima oznaku sport i 140KS. OK, auto svakako vuče bolje od mog Grande Punta koji ima duplo manje konja, ali čak i kad pedalu stisnete do kraja, nema onog uzbuđenja, daleko bilo zakucavanja za sedište koji npr mogu da osetim kada me provoza ortak sa Mazdom MPS (250KS). Što se upravljivosti tiče, ništa epohalno, auto se ponaša očekivano za auto te klase, u vožnji po gradu nisam osetio neke probleme. Neudobnost o kojoj Jeremy priča nisam osetio, čak naprotiv auto mi deluje veoma udobno, no ponavljam, ja se svakodnevno vozim u GP-u koji ima vrlo tvrdo ogibljenje, možda sam na neudobnost i navikao 🙂

Što se mana Civica tiče, zbog čudnog dizajna zadnjeg dela auta, veliki problem ranije je predstavljalo parkiranje koji su ljudi iz Honde jednostavno rešili redizajnom retrovizora kao i uključivanjem 3 parking senzora za zadnji deo auta. Lično nekako nisam mogao da pobegnem od poređenja sa svojim trenutnim autom (Grande Punto 1.4 Dinamic) pa sam morao da konstatujem da GP ima dvozonsku klimu što Honda ima tek u skupljoj (executive) varijanti, kao i nepostojanje City Moda kod Civica, jako korisna stvar kod parkiranja. Ostalo je sve na strani Civica, gomila opreme, lepši dizajn, bolja završna obrada … i naravno ime koje za razliku od Fiata uliva poverenje.

I konačno … pitanje svih pitanja – Uzeti ili ne?

Moram da priznam da me je nekako prošla ona početna oduševljenost autom. Delta se u dva navrata pobrinula da auto ne kupim prošle godine, tako da (Bogu hvala rekla bi moja žena) sada na kupovinu pokušavam da gledam sa izvesnom dozom razuma, koliko je to moguće kada kupujete auto sa oznakom sport. 🙂
Bez obzira na popust i na pregršt opreme – najveća mana ovom autu i dalje je cena. 17.5k Eura za auto, na to dodajte novac za registraciju, jedno 700E za kasko, 4×200 e za 17″ zimske gume .. i očas posla ste prešli 20k eura. U situaciji kada već posedujem auto kome je za 4 godine korišćenja cena pala za 8k eura (i koji kao zainat ovih dana radi kao sat), moram da priznam da ovakvu kupovinu smatram nerazumnom, tako da je moja konačna odluka … čekanje. Tim pre što Honda nije imala veliki izbor boja na lageru, navodno novi kontigent stići će tek u februaru, a onda ide sajam pa možda ponovo popust … 🙂

Za kraj (svega) par fotki na mom flickru http://www.flickr.com/photos/dinke/. Moja draga koja je bila zadužena da napravi neku tokom vožnje bila je previše uzbuđena, a o njenoj vožnji bolje da ne pričam, prodavcu (koji je btw bio izuzetno ljubazan i profi) treba dati orden za hladnokrvnost 🙂

Back to the Mac

Konačno da napišem koju reč o Back to The Mac eventu koji smo imali prilike da pratimo pre dva dana. Ceo event sam naravno u potpunosti ispratio zatrpavajući svoje followere #backToMac spamom na twitteru, a sada je došao trenutak da malo sredimo utiske i ovde na Blogu.

Dakle u najkraćem, novi iLife11, novi MacBook Air, preview novog Mac OS X-a (Lion). Facetime … koga je briga za facetime 🙂

Što se iLife-a 11 tiče zvezde su naravno iPhoto i iMovie. iPhoto donosi integraciju sa društvenim mrežama, tako da na jednostavan način možete postavljati fotke na FB, čak i pratiti komentare. iMovie donosi poboljšanja u radu sa zvukom kao i veoma efektne (i jednostavne) template-ove za kreiranje trailera. Lik je odradio jedan trailer uživo tokom keynote-a efekti su fantastični u tolikoj meri da mi dođe da batalim programiranje i kupim jednu Full HD kameru 🙂

Što se novog OS X-a tiče, kodno ime je Lion. Znam znam, svi OS X-ovi su nosili ime divljih mačaka i nakon Tigrova, Leoparda, Pantera itd. imena polako ponestaju, ali nikako mi se ne uklapa da novi OS X nosi ime dlakave i ružne zivotinje pa makar to bio i “Kralj Džungle” 🙂

Lion u novi Mac OS uvodi Apple-ova iskustva sa mobilnih (iOS) platformi, dakle poboljašnja u interakciji sa korisnicima (multitouch), bolji Expose, Full Screen aplikacije i kao najveću izmenu – Mac App Store koji će početi sa radom već za 90 dana!

I naravno, zvezda večeri, novi MacBook Air. Novi Air nema hard disk već za smeštanje podataka koristiti flash memoriju (“We know a lot about flash” – moj omiljeni citat sa keynote-a by Steve Jobs lol). Uz to pored do sada dostupnog modela od 13″ sada je dostupan i model od svega 11.6″ sa full tastaturom, masom od samo 1Kg i po vrlo atraktivnoj ceni! Model 11.6″/1.4GHz/64GB može biti vaš za samo $999 USD! Možete li mu odoleti?

I naravno kao i uvek, snimak celog keynote-a možete odgledati na Apple sajtu ovde.

BlogOpen 2010

Kao što sam i obećao samom sebi, večeras je trenutak za skidanje prašine sa Bloga. Razlog naravno svima koji prate Twitter već poznat – BlogOpen 2010.

Sa setom se sećam prvog (ili kako neko reče nultog) okupljanja Blogera u Pančevu i (kao u školi) prozivanja Blogera. To je bila druga godina PTE (Pre Twitter Ere), vreme u kojem su blogove još uvek pretežno pisali geekovi ili oni koji se tako osećaju.

U međuvremenu propustio sam dva Blogopena, a prošlogodišnji BlogOpen se poput trinaestog praseta prikačio na e-tvrđavu. Ove godine BlogOpen se ponovo vratio kući, gde će nadam se i ostati.

Nema potrebe da previše mlatim kako je bilo, koga interesuje verovatno je već bio tamo ili je pratio livestream i twitosferu. Organizatori (Mooshema, Blogowski i Marko + gomila volontera) su odradili posao za svaku pohvalu.

Što se predavanja tiče na mene najjači utisak ostavila su prvo (DedaBor) i poslednje (Ivan Ćosić aka debeljuca). Inače sam protivnik prevelikog broja predavanja, jednostavno na skupovima poput ovoga uživam u tome da upoznam nove ljude, pričam, družim se. Edukaciju ostavljam za neke druge dane.

Elem, bilo mi je neskriveno zadovoljstvo da upoznam:

@alekspokrajac @bajazetov @gadgeterija @ivancosic @ivanbrezakbrkan @ooppii @TechToni @vladaceric @zsteva @tamburix @Vesic @dedaBor @NovinarskaPatka @RobertBasic i naravno dame Mariju, Jasnu, Danijelu, Jovanu, Dadicu, Miljanu… i mnoge druge, i naravno ponovo vidim @blogowski @mooshema @draganbabic @eniac @varagic @fotomanijak @flylord @fantazmo @itdogadjaji @jasmanac @janavi @kalkulus @NovinarskaPatka @RatkoB @RainDogBor @smarkovic @torbica @Mooshema @Miss_Cybernaut @nikoladenic @MorenoArdohain … (svi vi koje sam zaboravio oprostite mi, samo se javite i dodaću vas) 🙂

Imam mnogo utisaka, verovatno i previše za jedan post … ali jedan moram da izdvojim … taj osećaj … osećaj da ti nepoznati ljudi priđu, obrate ti se imenom i prezimenom a zatim i predstave i ispričaju svoju priču… #priceless.

Keep on (micro)Blogging and see ya next year!

P.S. E da, moje fotke 🙂

Facebook | Flickr