Sa malim zakašnjenjem moram da se osvrnem na proteklu proslavu 60-to godišnjice od završetka drugog svetskog rata i pobede nad fašizmom. Grandiozne proslave svuda u svetu, komemoracije, vojne parade i sl. Kod nas pak veoma skromno, da ne kažem tiho.
Iako slabo gledam televiziju (osim sporta tu i tamo), nekako sam se te večeri proslave zalepio za emisiju na HRT-u gde su cijenjeni ratni vojni veterani sa ushićenjem obnavljali sećanja o velikim pobedama na Sutjesci, Drugu Titu i ostalima, sa naglaskom na veliku pobedu crvene armije i spajanje partizana sa crvenom armijom u oktobru 1944-te i konačno “oslobođenje zemlje”. Nekako kroz glavu prošla mi je i priča moje bake kako su pijani ruski “Oslobodioci” upadali u kuće i silovali srpske devojke, kao i ostale priče o delima naših “oslobodioca” i “heroja” koji su ostali iza njih.
Dan nakon proslave, objavljena je vest da je ćerka Draže Mihajlovića primila orden zbog toga što je gorepomenuti Đeneral spasio nekoliko stotina građana USA od kojih su neki i dan danas živi.