Vratija se Šime …

Evo i mene natrag sa mora. Kao što sam i najavio, uspešno sam odoleo iskušenjima (ako ih je uopšte i bilo) da se nakačim na Net iz lokalnih Internet Cafe-a u Herceg Novom, i blogujem direktno iz Crne Gore na ovu temu. Koliko sam se umorio kompjutera svedoči i činjenica da sam 2 dana nakon povratka uporno izbegavao da uključim isti, ali evo, lagano se vraćam u život, pa ću pokušati da sve svoje utiske sa letovanja prenesem sada.

Za one koje mrzi da čitaju knjigu koja sledi, možete odmah preći na slike. Imam ih dosta, ali je moj flickr account još uvek free tako da sam uspeo da uploadujem svega 22 pre nego što sam ispunio kvotu za ovaj mesec.

Što se puta tiče, kao što sam i najavio putovao sam kroz Bosnu. Put je isti kao i prethodnih godina, znatno kvalitetniji nego magistrala kroz Crnu Goru, i praktično jedina problematična deonica je nekih 5 kilometara na deonici između Gacka i Tjentišta, gde je put već treću godinu zatvoren zbog klizišta pa se vozi jedno 5 kilometara neasfaltiranim putem.

Što se Crnogoraca tiče, praktično se ništa nije promenilo u odnosu na prošlu godinu. Štaviše, na granici između CG i BiH, CG policajac me je propustio ispred kolone vozila iz BiH čim su videli da dolazim iz Srbije. Ukratko, oni koji strahuju da bi nakon osamostaljivanja Crne Gore imali neke probleme, nemaju nikakvih razloga za brigu. Međutim, ograđujem se da ovo važi za Boku Kotorsku jer ja druge delove Crne Gore i ne posećujem.

Kao i prošle godine odseo sam u Herceg Novom, i to u istom apartmanu Poznanović (sve preporuke za predivne domaćine). U HN-u se malo toga promenilo u odnosu na prošlu godinu. Iako usred turističke sezone, gradski park Boka je prljav i zapušten, u velikom delu Njegoševe ulice i šetališta kraj mora (šetalište Pet Danica) pola svetiljki je neispravno i sl. Sa druge strane, ležaljke i suncobrani su nagurani gde god su mogli da ih stave, pa čak i na plažu “kod tunela” gde već u rano posle podne praktično nema sunca (na stranu što su tu i veoma oštre podvodne stene pa je veoma opasno plivati). Na plažama gde sam se kretao, cena ležaljki kretala se od 2 (Žanjice, Plavi Horizonti) do 2.5 eura (Yahting Cluba, Rafaelo), a suncobrana od 1 do 2 eura. To praktično znači da vam u startu za ulaz na plažu Rafaelo recimo treba 4.5 eura po osobi (nemojte ni sanjati da možete podeliti jedan suncobran sa voljenom osobom, “ljubazni” domaćini vam to jednostavno neće dozvoliti). Uz to, gužva na plažama je poprilična. Nakon relativno lošeg starta sezone kada je grad (barem po pričanju domaćina) bio popluprazan, oko 15-tog je lagano počeo da se puni, i svakoga dana bilo je osetan sve već broj turista.

Otkriće sezone za mene su Žanjice, plaža na kojoj prethodnih godina nisam bio, a tek ove sam saznao šta sam propustio. Predivna kamenita plaža sa bistrom tirkiznom vodom, stoletnim maslinama u okolini i preljubaznim osobljem u lokalnim restoranima. Kao i plaža na Plavim horizontima, plaža na Žanjicama poseduje Plavu zastavicu. Do Žanjica najlakše se stiže brodom, a u HN-u postoji bar desetak brodica koji taksiraju na toj liniji. A kad ste već kod Žanjica, obavezno posetite i Plavu Špilju 🙂

Inače, standardno dobro je bilo i na Plavim Horizontima, do kojih za razliku od Žanjica išao svojim kolima uz put posetivši i Kotor. Trudio sam se da se zavučem na ona mesta na kojima do sada nisam bio, ali nažalost neke stvari poput posete pomorskom muzeju u Kotoru ili Fish Picnica su mi jednostavno izmakle. O noćnom provodu u HN-u vam ne mogu reći gotovo ništa, moj noćni “provod” je bilo zabavljanje moje 5-ogodišnje ćerke, ali ako je suditi po zvucima koji su dopirali do mog apartmana do kasno u noć, i Herceg Novi se nažalost žestoko proseljačio 🙁

Sve u svemu, nakon trećeg uzastopnog letovanja u HN-u mi je postalo pomalo dosadno (deja vu), ali sa druge strane nisam bio spreman da kampujem u redovima za vize (Grčka, Italija, Španija i sl.) pa sam se trudio da se koliko toliko opustim i uživam u jedinom odmoru koji imam u toku godine.