HTC Hero

Gledajući u svoje stare postove izgleda da mi je brojka 3 magična kada su mobilni telefoni u pitanju 🙂

Dakle nakon trogodišnjeg druženja sa Nokiom N73 došao je red na prelazak na nov telefon. N73 je sjajan phone, iako se malo “izlizao” i dalje odlično radi, ali počeo je da mi nedostaje wifi, gps, bolji browser, veći ekran … Nakon duže pretrage i analize postojećeg stanja na tržištu odluka je pala. HTC Hero je moja nova igračka, verujem barem naredne 3 godine 🙂

U pakovanju uz HTC Hero dobijate i SD Card memorijsku karticu kapaciteta 2GB, USB kabal za povezivanje, punjač kao i stereo slušalice koje možete povezati na 3.5mm audio izlaz.

HTC Hero sa pratećom opremom

Obzirom da mi je ovo praktično prvi telefon koji nije Nokia (3310, 3650, N73), trebalo mi je zaista malo više vremena za privikavanje i mogu reći jedan od prvih gadgeta za koji sam morao da pročitam manual pre nego sam počeo da ga koristim. Takođe namučio sam se i sa povezivanjem sa računarom, za razliku od Nokie, povezivanje je podržano samo sa Windows-om, tako da imamo jednu bizarnu situaciju da phone koji je baziran na Linuxu možete update-ovati samo ako imate Windows. Slična situacija je i sa shareovanjem Internet konekcije telefona sa laptopom koje je opet podržano samo za Windows, dok je kod ostalih OS-ova situacija dosta problematična. Nakon mnogo sati mučenja, root-ovanja i raznih bezuspešnih pokušaja došao sam do svog rešenja za USB tethering sa Mac-om koje sam i izložio na engleskom delu Bloga.

Što se samog Hero-a tiče, u pitanju je telefon sa Android platformom po specifikacijama dosta sličan HTC Magicu ali za razliku od Magica Hero ima implementiran HTC-ov Sense interface koji mu daje jednu potpuno novu dimenziju u smislu upotrebljivosti i vizualnog doživljaja interface-a. Uostalom pogledajte video i samo će vam se kasti 🙂

Iako se mnogi žale na izvesna usporavanja prilikom korišćenja, firmware update rešava sve probleme tako da Hero radi veoma glatko, prelazak između menu-a ide bez usporavanja. HTC Hero poput iPhone-a podržava multitouch, tako da možete razvlačenjem uvećavati slike, stranu na browseru, šetati slike levo-desno itd. Sve to radi poprilično glatko i u poređenju sa iPhone-om mislim da je HTC odradio sjajan posao sa Herom. Takođe novost je da Hero u potpunosti podržava i Flash tako da će strane sa Flashom bez problema prikazati u samom browseru, ali za youtube video iste će učitati u posebnoj aplikaciji (kao što je to slučaj kod iPhone-a).
Što se konekcije tiče Hero podržava Wifi i EDGE/GPRS/3G/HSDPA konekcije, u praksi zavisnosti od kvaliteta signala uspevam da se povežem u HSDPA modu sa brzinama oko 2Mbps, sasvim dovoljno za pristojan rad. Jedino mi je čudno da nekako 3G nikada ne uspostavljam (ako nije HSDPA onda dobijam EDGE), ali ne brinem preterano jer bi HSDPA trebao biti nekoliko puta brži od 3G konekcije. 🙂

Naravno dobro znamo ko gura Android, tako da su kao što možete da predpostavite svi Google servisi sjajno odrađeni, postoje zasebne aplikacije za Gmail, GTalk, Google Maps, a podržana je sinhronizacija telefona sa Google Contacts i Google Calendar aplikacijama. Takođe uz Google dolazi i podrška za “Social” servise kao što su Facebook, Twitter i Flickr, tako da odmah nakon prvog uključivanja telefona imate mogućnost da setujete svoj FB, Twitter i Flickr account. Ovo je fenomenalna stvar jer vam omogućava da kontakte povežete sa listom svojih prijatelja sa Facebooka i na taj način updatujete slike, informacije o rođendanima itd. Takođe za svaki kontakt možete u albumu pregledati slike, što važi i za Facebook albume ali i za Flickr. Jedini problem je što za neke kontakte (me included) nije moguće videti FB albume, a da li je bug do FB-a ili do HTC-a ostaje da se vidi (ja tu pre tipujem na Facebook). Naravno za ovo je potrebna Internet konekcija.

Što se third party aplikacija za Android tiče, one su dostupne preko Android Marketa, jednostavno se startuje aplikacija kojom možete direktno sa marketa skinuti i instalirati gomilu (pretežno) besplatnih aplikacija. Na ovaj način do sada sam skinuo twitter klijent (Twidroid), kompas, IM klijent (meebo), SSH klijent (ConnectBot) i kao posebnu atrakciju Shazam, aplikaciju koja je u stanju da prepozna pesmu koju slušate bilo gde (u stanu, kafiću, diskoteci) i prikaže vam podatke o njoj. Testirao sa mnogo stvari i radi iznenađujuće dobro! Pogledajte video kako radi na iPhone-u, oduševićete se!
http://www.youtube.com/watch?v=Xy1jGtHy7AE

Za razliku od Apple Store-a aplikacije nisu tako vizualno atraktivne i postoji gomila aplikacija poprilično sumnjivog kvaliteta, ali android platforma se tek razvija i očekujem da će ubrzo dostići apple kada je kvalitet aplikacija u pitanju.

Naravno telefon nije bez mana, kamera je bez blica i pravi primetno lošije slike u odnosu na moju staru Noku, a pored gore spomenutih problema sa povezivanjem sa ne Windows računarima, izdvajam standardne probleme sa “Virtualnim” tastaturama. Iako tastatura na Hero-u radi veoma dobro, nema teorije da bilo šta ukucate na njoj dok ste u pokretu tako da kucanje jednog SMS-a dok hodate recimo slobodno zaboravite. Uz to velika mana je nedostatak podrške za srpsko-hrvatski jezik, tako da na automatske ispravke u tekstu slobodno možete zaboraviti. Nokia je imala sve ovo i moram da priznam da mi puno nedostaje.

Za kraj ostaje veliko pitanje koje ja ovde nisam postavio ali neko će sigurno postaviti 🙂 Da li je bolji od iPhone-a?

I iPhone 3GS i Hero su dva sjajna uređaja i zaista je teško opredeliti se za jedan od njih i izjaviti da je neki bolji. U mnogim izborima Hero je već proglašen za najbolji Phone/Gadget, ali opet postoje stvari gde je iPhone bolji u odnosu na Hero i obrnuto. Moj izbor za Hero pre svega je vezan za nepostojeću podršku za iPhone u Srbiji, nemogućnost da regularno kupujete aplikacije bez raznih unlockova, jailbreakova i sl. dok za HTC imam 2 godine garancije što svakako puno znači. Da je situacija drugačija verovatno bih se opredelio za iPhone, no to je već druga priča.

I na kraju ovog mini review-a evo i nekoliko screenshot-ova skinutih sa mog Hero-a.