Od ponedeljka do ponedeljka …

Da nisam prethodnih dana dobijao svakojake Novogodišnje Čestitke od znanih i neznanih, ovaj post bi sigurno sačekao barem još jedan dan. Mislim, u godini u kojoj sam živeo dan za dan, ko će još ražmišljati o sledećoj koja dolazi tek za dva dana 🙂

Mada … da ne ispadne da kukam kako je ovo bila baš losa godina, poslednjih par meseci “dan za dan” zamenili smo životom između dva ponedeljka. Svakoga ponedeljka izjutra Jovana radi “krvnu sliku” i na osnovu rezultata skoro da znamo kako ce proći ta nedelja. Nasuprot normalnim ljudima radni dani postali su mi omiljeni, a vikend kako krene da odmiče tako nervoza u meni raste sve do trenutka kada je ubodu u prstić i ubace tih nekoliko kapi njene krvi u masinu koja poput nekog proroka odredjuje naš život. Hoću li biti sjeban ili srećan … užasan strah u stomaku, klecanje kolena i onda … onda uglavnom odahnes i tumačiš brojeve … ako je previse dobro brineš. Ako je loše brineš još više … idealno je srednje žalosno … i tako … do narednog ponedeljka.

No, prošla nedelja je bila drugačija, kao da se ponovo vraćamo na staru šemu. Ponedeljak test krvne slike, rezultat idealan (srednje žalostan dakle), ali uz neuobičajeno povraćanje što rezultuje novim testom u utorak, ovaj put jetrinih enzima. Rezultati loši, neke vrednosti i do 7 puta iznad normale … u sredu novi test na hiv, hepatitis b i c (sam Bog zna koliko je transfuzija imala tokom lečenja) … i ponovo taj osećaj u glavi i stomaku. Srećom sve negativno … jeee … možemo da odahnemo cela tri dana, a onda ponovo ponedeljak, ponovo loše vrednosti jetrinih enzima itd itd.

Bogu Hvala, sa ponedeljcima smo za ovu 2008 završili. Nema više! A Nova Godina? Polako, to je tek za dva dana 🙂