Retko pišem na ovom Blogu o politici, ali podstaknut zapisima koje sam danas zapazio na Blogotku jednostavno moram.
Naravno, već pogađate, tema su predsednički izbori. Nakon prvog kruga imamo neočekivano dobru izlaznost (neki su i provalili zašto), ali i očekivano vođstvo radikala. Zapravo vođstvo je toliko ubedljivo da bih se usudio reći da je pobeda radikala u drugom krugu gotovo neizbežna, toliko da su mnogi već počeli da paniče.
Naravno, kampanja za drugi krug je već počela, a koliko vidim metode ubeđivanja su tipično Miloševićevske. Pored trgovine sa glasačima, prisutna je i trgovina i među samim strankama. Tako su demokrate radi podrške Koštunice podvile rep i pristale na predaju NIS-a rusima, što naravno samo po sebi za gosn legijalistu nije bilo dovoljno pa su večeras izašli u javnost i sa novom listom zahteva kako bi podržali Tadića u drugom krugu. Verovatno je u pitanju deseti princip ili koji već, ma ko se sada toga uopšte i seća. Bitno je obezbediti podršku legijaliste, radi očuvanja vlast… ovaaaaj interesa Srbije! Račune ćemo plaćati kasnije. 🙂
I dok DS puzi kako bi predstavnik stranke (koja btw. vlada Srbijom sa cirka 10% glasača) mrzovoljno dao neku javnu podršku Tadiću, takozvane demokrate zaboravljaju nekoliko jednostavnih činjenica.
– Glasači retko glasaju po direktivi, osim ako nemaju direktan interes da to učine (interes = konvertibilna valuta sa nekoliko ništica posle prve cifre)
– Potencijalna podrška Tadiću od strane gospodina legijaliste, automatski znači da bar 5% LDP-ovih glasača NEĆE glasati.
– Srbi su zajebata sorta 🙂
Mnogi misle da su ovi izbori prekretnica, no nisu u pravu. Prekretnica je raskrsnica koju ste gospodo već propustili nekoliko puta od 5. Oktobra, onda kada ste umesto da srušite prokleti sistem nastavili da furate partijske, rođačke i ostale veze, kada ste umesto promena više brinulu o svom parčetu vlasti. A poslednju raskrsnicu propustili ste kada ste dopustili izbor omraženog radikala na čelo skupštine, i umesto da tada izađete iz vlasti na svim nivoima, vi ste napravili kompromis i otišli putem bez povratka! Znam, vlast je previše slatka da bi se sledila neka tamo uverenja zbog neke tamo stoke, građana.
Rezultat je tu pred nama. Ali ne, nije 40% građana glasalo za radikale, 40% građana glasalo je PROTIV Koštunice i Mr. Kohabitacije, protiv ministra Kapitalaca i TV pretplate. Možda da je Šećerovski bio na listi i imao podršku Marije, možda bi baš on bio taj 🙂
Zaključak, što se mene tiče, nijedan od aktuelnih političara koji su na ovaj ili onaj način prisutni u političkom životu nije dostojan da na dan izbora mrdnem svoje debelo dupe i glasam za istog. Bojkotovao sam prvi krug, bojkotovaću drugi, treći whatever, sve dok se ne promeni sistem da najgori čovek mora zauzeti najbolje mesto. Negativna selekcija. Znam, treba se boriti, ali ja sam kao i mnogi od vas svoje cipele već izlizao. Dosta mi vas je.
toma ima disciplinovane glasace, ne-izlaskom zapravo povecavas njihov udeo… :/
znam da to vec znas… al evo vidim Tadic odbio da pojede ono upakovano Veljino i Vojino g…
Ne bih ja to tako olako – ‘ajde za prvi krug nisam ni ja glasao – ali za drugi osećam da moram – posebno sad kad se Boris “probudio”. Tih Jamarevih 40 odsto uključuje i ono malo preostalih Koštuničinih glasača koji su po “vaskolikom osećaju” unapred glasali za buduću Vladu Radikali-DSS a kakvo nam dobro ta Vlada donosi – ukratko – nikakvo. Da ne dužim (nastaviću na svom blogu) – kao št i sam primećuješ nije ovo nikakva prekretnica, pre je raskrsnica – hoćemo li u Evropu ili nećemo, hoćemo li da napredujemo radeći ili tavorimo na socijalnoj demagogiji – za mene izbor je jasan – izlazim u drugom krugu!
P.S. A sad brzo na Ducin blog Copy/Paste 😉
# Veličkoviću, i kod mene je bilo copy paste. 😛
# Dike, odogovorila sam ti, najbolje što sam umela, na svom blogu.
Da sam mlađa, potpisala bih ovaj tvoj tekst. Potpisala bih i onaj kod Duce ili kako se zove taj dečak. Često se tako i osećam i pomišljam na to. Ali, radikali će svi izaći. Ne bi bilo dobro da nam fali samo 100 glasova, pa da nam se istorija preokrene. A hoće, vidićeš. We’ve been there, done that.
Zato što ima više pametnijih ljudi u ovoj zemlji. Znam to. Jedino što su podlegli svom popizdu. Ili veruju da ne može ništa da se promeni. Ili veruju da ne može ništa gore da se desi. Može. Ja živim u gradu u kojem su radikali na vlasti. Da znaš da može da bude gore. Uvek sa njima može da bude gore, dok im se proporcionalno sa vlašću podiže i rejting. Maja Gojković je najpopularnija Novosađanka na redovnom godišnjem istraživanju u gradu i to u tri kategorije: političar, sugrađanin, javna ličnost.
Mislim, nije Dike, već Dinke. 🙂
Ja sam isto mislio da će Toma pobediti i pre prvog kruga, a i sad u drugom, ali nisam paničio. Biće to jedno lepo otrežnjenje, i za razliku od Voje sa radikalima se bar zna na čemu ste, ili crno ili belo. Ovako ćemo samo tapkati u mestu a sa Tomom ima nade da se nešto promeni nagore što je preduslov da nam opet krene nabolje posle nekih sledećih izbora kada se DSS konačno ne bude svrstavao u “demokratski blok” i kad se ljudi malo podsete radiklaske vlasti.
No sada mi se ipak čini da će Tadić navući pobedu. Kao što reče Dinke, panika je zahvatila građane, a ni Toma baš nije lud za pobedom, draže mu je da bude jaka opozicija, tako da očekujem da i on sam sebi skine par % nekim ratnohuškačkim izjavama.
Inače ja uvek glasam. Par puta sam bojkotovao neke izbore i na neke lokalne nisam izlazio, ali manje više uvek glasam i mislim da je bolje tako nego ne glasati i dozvoljavati drugima da odlučuju o sudbini zemlje a samim tim i tvojoj sudbini.
Mene već sada peku uši kako će Tadić da se hvali kako su građani Srbije prepoznali pravi put kojim on vodi Srbiju, bla, bla, a pola tih glasalo samo da ne vidi Tomu kao predsednika, ali šta ćeš…
E a meni je apsolutna muka od glasanja tipa “da komsiji crkne krava”, odnosno da “onaj drugi na bi pobedio”.
Radikali glasaju zato sto veruju u svog kandidata (manje-vise) a “demokratski” blok eto samo zato da radikal ne bi pobedio – i tako iz godine u godinu. Zasto se ne sete svojih glasaca preko godine?
Koliko puta su ljudi izasli na glasanje samo i SAMO zato sto ih preklinju – eto da bi izabrali manje zlo??
I sto je jos gore – to je postalo ljudima normalno.
Kategoricno odbijam da tako nesto smatram normalnim.
sve u svemu, ako izadjem na drugi krug, pascu u iskusenje da glasam za Tomu
Ja nisam propustio nijedne izbore odkad imam pravo glasa i drago mi je zbog toga. Uvek sam glasao za najmanje zlo ili za opciju za koju mislim da je najbolja i zato mi je barem savest mirna da nisam kriv za ono što nam se dešava.
Ne znam za ostale, ali ja recimo uopste sebe ne krivim za ono sto nam se desava. Stvar je samopostovanja. Naime svoj glas smatram vrednim, i upravo iz tog razloga smatram da ga treba zasluziti, ali ne jednom recenicom pred drugi krug izbora kad uhvati panika, vec postovanjem prema meni tokom cele godine.
Ne dozvoljavam da neko ko je na vlasti pljuje i gazi po meni kada treba da radi u mom interesu, da se povija kako vetar duva ne bi li ostao na vlasti, a kad dodje dan izbora da mi svaki put iznova obecava da ce, eto, ovaj put ipak malo i da razmislja da mi bude bolje…i tako iz godine u godinu.
Da me neko ne razume pogresno, smatram da treba da se glasa za onog kome se veruje – ja im prosto ne verujem. 7 godina su imali da se dokazu i da ispune svoje obecanja..malo li je. Godinama su raspravljali o Ustavo – doneli su ga za jedan vikend kad uhvati panika – i uvek tako. Kad je frka, moze se, a do tada opusteno.
Ja cu jos jednom da ponovim da su radikali kao male boginje, zlo koje mora jednom da se prelezi. Na zalost Srbije, to nece da se desi vec ce agonija da se odlaze unedogled. Jer… radikali su osnovani kao i uvek ce biti neka kontrateza, “bad cop”, “dark side” bez koje Ovi Demokrate ne bi bili na vlasti. Tako je bilo i u vreme SM-a. Mislim, Seselj je ’98 godine uzeo 4 miliona maraka da bi izgubio “zicer” pobedu u drugom krugu protiv beskicmenjaka Lilica. Aj’ neka zdrav razum to objasni?!
Necu da komentarisem politiku, necu da komentarisem politiku …
@Mooshema
Za pocetak neka Tadic i njegovi pokazu koliko im je stalo do nas izlaskom iz vlade, tj. ministarskih i direktorskih fotelja. Nekome se to mozda cini drasticnim u sred predsednicke kampanje, ali to je jedini nacin da Tadic dobije izbore i da se otarasi Kostunice.
Nakon najnovijeg saopstenja DSS-a jasno mi je da je njihov jedini cilj da Tadic podmetanje klipova u tockove kako bi Tadic izgubio izbore.
Vreme je za hrabre poteze ili vlast radikala. Znam sta bi pokojni premijer odabrao, ali nisam siguran da je Tadic od te sorte 🙁
@conica,
Možeš ti da se držiš nekih svojih principa i da teraš inat Borisu, DS-u, DOS-u, Koštunici ili kome već. Ali činjenica je da postoje 2 epiloga: pobeda Tadića i put u Evropu i pobeda Tome i put bestraga. Ako ti nećeš da učestvuješ u tom izboru, kao jedna inteligentna i obrazovana osoba, ima dovoljno nepismenih koji će odlučiti umesto tebe i ujedno odrediti tvoju budućnost i budućnost tvoje dece.
@BluesRocker
Bullshit. Godina je 2008. Rumunija i Bugarska su u EU, Madjarska i Slovenija u Shengenu. Gde smo mi? Podseti me, ko je na vlasti poslednjih 8 godina?
Dilema (put u Evropu ili put bestraga) je lazna. Mi idemo bestraga sa bilo kojim od ova dva kandidata, sve dok se jednom za svagda ne srusi sistem koji je preziveo 5. oktobar.
@dinke
Potpuno se slažem sa svime, ali uloga predsednika republike nema mnogo veze sa sistemom u državi. On ima moć da proglasi vanredno i ratno stanje, upravlja vojskom u ratu, potpiše aboliciju za najteže ubice i kriminalce. Meni nije svejedno da li će neko to da zloupotrebi.
@dinke Iako se slažem da tapkamo u mestu poslednjih osam godina, tj. tako se to nama čini jer je gomila stvari ostala neurađena, ovo ipak nije tačno. Banalan kontra-argument je to koliko je ljudi poslednjih godina išlo na letovanje a da pre toga nisu išli 10 godina? Koliko njih je obnovilo nameštaj i belu tehniku ili čak kupilo novi automobil, i koliko je onih koji makar razmišljaju o kreditu za stan. Po gradovima nema mesta za parkiranje, svi se voze i pored skupog goriva… Ok, sve je to zahvaljujući preskupim kreditima, ali to je već stvar svakog pojedinca da li će se i koliko zadužiti.
Na žalost, puno stvari je ostalo neurađeno, bela šengen lista, ukidanje monopola telekoma, korupcija, saradnja sa Hagom, javna potrošnja po društvenim preduzećima, 250 poslanika, sigurnost u saobraćaju (doduše sada se bar vezujemo), loše zdravstvo naspram cene koju plaćamo itd. i ja sam zbog toga razočaran. Ali bi bilo potpuno pogrešno reći da se ništa nije promenilo.
Ja ne vidim ništa pogrešno u glasanju protiv nekoga. Onog dana kada mi se bude svideo neki kandidat za predsednika znaću da sam prolupao. Dovoljno mi je da znam šta neću, a to je Srbija gde je Nikolić predsednik.
Nije nista pogresno u glasanju protiv nekoga, problem je sto je to istovremeno glasanje za nekog drugog za kojeg jesi ili pak nisi.
Meni je jako zalosna sledeca cinjenica: (gotovo) sve zemlje koje su postale clanice EU, postale su to da bi ostvarile neke sopstvene ciljeve. Nasoj politici ulazak u EU JESTE cilj. I sta posle? Med i mleko? Nisam ja protiv ulaska – daleko bilo. Ali jesam za promisljeni ulazak.
Pobeda Tadica sigurno ne garantuje ulazak u Evropu, a pobeda Tome..e pa ne znam. I cinjenica je da niko od nas to ne zna zasigurno. Upravo u tome i jeste stvar. Sto smo 8 godina posmatrali demokrate na vlasti, glasali za njih (u poslednje vreme kao manje zlo), a trenutna situacija je: monopol (koji su inace najavili da ce ga produziti i jos ojacati da bi ga tek za koju godinu ukinuli – odnosno privatizovali, da bi drzava vise zaradila), studenti bez stipendija = poslanici sa laptopovima, skole bez racunara jer je propao tender, invalidi nezaposleni jer je nemoguce ispuniti postavljene uslove (provereno), ministri se setkaju iz jedne na drugu fotelju bez ikakve kompetencije, niko od poslanika nece da da na uvid svoje finansijsko i imovinsko stanje (cast retkima) i ako je to obavezno u ostalim zemljama… i sta sad?
Hajdemo jos 8 godina tako…manje je zlo.
@Conica
Potpisujem sve sto si rekla.
Sto se ulaska u EU tice, vecina njih misli da ce Srbija automatski postati Svajcarska jednom kada tamo udjemo. A stvar je upravo suprotna, Srbija mora postati Svajcarska da bi usla u EU. 🙂 Dobro sad, Rumunija i Bugarska me malo demantuju, ali ocigledno je da su oni u EU iz politickih razloga 🙂
EU je sargarepa za siroke narodne mase srpskih biraca. Kada bi bi nasi politicari zeleli da srede stanje u zemlji EU nam ne bi ni trebala.
@conica:
Takođe “trenutna situacija je” da nismo u ratu. Mnogi ovo uzimaju zdravo za gotovo, zaboravljaju koliko ratovi mogu da postanu stvarnost preko noći. Ja mogu da zamislim situaciji u kojoj predsednik Tomislav Nikolić proglašava ratno stanje. To se jednostavno ne uklapa u moje planove, i uradiću sve što je u mojoj moći da se to ne dogodi – ništa herojski, spektakularno, trebaće mi jedna hemijska i 10 minuta slobodnog vremena.
Bez obzira na mogucnost da me proglase radikalkom (sto je realno krajnje daleko od istine), moram da povucem jednu paralelu.
Sve te price o mogucnosti proglasenja ratnog stanja meni lice na potpunu vladavinu straha. Prosla sam i ja proteklih 18 godina zajedno sa ovim narodom..i rat i inflaciju i gubitak voljenih – zato me i ljuti “Nikolic = rat”. Tipicna vladavina, vrbovanje i iskoristavanje straha ljudi u cilju ostvarivanja sopstvenih – licnih ciljeva.
Ono sto ja znam jeste da jedan litar mleka placam 1 EUR (u Nemackoj je cena 0.4-0.5 evro centi) a hleb skoro 0.5 EUR (opet u Nemackoj oko 0.12 evro centi).
Po svemu sto sam do napisala, u moje planove se cak ni “manje zlo” ne uklapa.
Periode tipa “8 godina pa nista” posmatrajte u kontekstu gde su bile Rumunija i Madjarska 1998.godine. Ako je jednoj Sloveniji koja je jurila ka EU trebalo 14 godina za proces (1990->2004), Hrvatskoj ce trebati 19-20 godina, Makedoniji 25 godina… zasto bi mi bili bolji (2000->2014), sve i da nismo gori, a jesmo jer na tom putu idemo korak napred korak nazad.
Conica, tebe ocigledno devedesete nisu dovoljno dobro “obradile”, mogla bi ponovo, a?
@conica Da, da… uterivanje straha… bilo je smešno i pomišljati ’93 da će rat preko Hrvatske i Bosne stići u Srbiju, bilo je neverovatno reći 2001. da će neko izvršiti atentat na premijera 2003. ali gle čuda, kod nas se te nepojmljive stvari ipak događaju. Ja na tvom mestu ne bih unapred otpisivao ratna stanja, verujem da je verovatnoća mala, ali ne smem da se kladim.
I dok narod „mlati praznu slamu“, „veliki brat“ radosno trlja ruke jer se po ko zna koji put scenario „zavadi pa vladaj“ realizuje bez problema.
Obična je budalaština plašiti se nečije pobede. Onaj diktator je žario i palio Srbijom godinama, pa ga je euforična masa naroda oduvala. Kako je savladana njegova mašinerija, tako će biti savladana i svaka druga. Ali smo se za ovih osam godina isuviše opustili, zaboravili kako izgleda kad ti je teško, prihvatili zdravo za gotovo puno laži i prevara, videli masu prodate magle.
Đavo ne ore i ne kopa. Nadam se da će Nikolić da pobedi, jer Srbiji treba packa da bi se probudila i osvestila. A sa kompromisnim podeljenim demokratskim blokom, tavorićemo još dugo, dugo, dugo.
Bajek su lepe za slušanje, ali se u njima ne živi.