Utisci iz Amsterdama

Dakle, kao što sam i obećao vreme je da vam prenesem malo utiske sa svog petodnevnog boravka u Holandiji (od čega je veći deo bio Amsterdam). Žao mi je što nisam nosio laptop tamo, jer bi day by day blog iz Amsterdama sigurno bio mnogo interesantniji, ali Bože moj, pokušaću da sumiram svoje utiske sada. Naposletku, u Amsterdam sam išao isključivo turistički, tako da sam želeo da maksimalno izbegnem bilo kakvu mogućnost da me neki klijent nahvata da mu nesto odradim onako “na brzaka” 🙂

A sada, idemo redom po danima, nekako mi je tako lakše da evociram uspomene, a naravno, usput ću pisati i o generalnim utiscima sada kada je neko vreme već prošlo 🙂

Dan nulti – odlazak
—————–
Obzirom da nam je let planiran za rane jutarnje sate (6:20 am), trebali smo da se nacrtatamo na beogradskom aerodromu već u 4:20am kako bi preuzeli karte i pasoše od ljudi iz Kontikija. Naravno, umesto da idemo na aerodrom direktno, odlučili smo se da posetimo naše prijatelje (Kuki i Katarina) i provedemo vreme do polaska sa njima. Kuki nam je sjajno organizovao vreme, tako da smo nakon retko naporne vožnje auto putem do BGD-a (vozio sam noću zilion puta, ali nikada mi se nije tako spavalo), vreme proveli u zajebanciji sa njima, što smo na kraju začinili gledanjem nekoliko filmova iz serijala o čuvenim avionskim nesrećama, sa naglaskom na nesreću koja se dogodila pre par godina na Amsterdamskom aerodromu (ne brini kuki, vratiću ti ovo :)). Elem, negde oko 04 am kuki nas je odbacio do aerodroma, gde nam je usput objasnio još par stvari koje moramo da znamo (na primer “kako naći red light district” i sl.) i rastali smo se ispred zgrade aerodroma “Nikola Tesla”. Očekivano, naš vodič iz Kontikija je bio maksimalno precizan, i u 4:20 nas je čekao sa pasošima i kartama, ali naravno to se nije desilo i sa Jat-om, pa smo nažalost proveli sat vremena čekajući u redu da se Jatovi šalteri otvore! Tek oko 6am gospoda iz Jata su se udostojila da se pojave na svojim radnim mestima, čekirali smo karte, prošli pasošku i ostale kontrole, i par minuta pre poletanja smestili se u avion – Boing 737-300 ako se ne varam, poprilično vremešan i u ne baš najboljem stanju. Sam let do Amsterdama bio je u nedostatku bolje reči savršen, ali pod utiskom filmova koje nam je kuki puštao, kao i činjenice da prvi put letim još od detinjstva, sve vreme leta sam bio prestrašen, i najlepši trenutak bilo mi je sletanje na amsterdamski aerodrom – Schiphol.

Amsterdam – Dan prvi
———————
Schiphol je drugi aerodrom u evropi, odmah posle aerodroma u Frankfurtu. Iznutra izgleda sjajno, sve je hitech, pogotovo u poređenju sa aerodromom u Beogradu. Inače, prvi utisak o Holandiji dobijete i pre nego što sletite. Predivno i precizno uređene parcele, kanali, vetrenjače, i sl. iz aviona odaju utisak jedne divne, čiste i uređene države, nažalost, tako drugačije od one iz koje dolazimo 🙁

Zbog predstojećeg praznika (Koninginnedag iliti “Kraljičin Dan”), dolazi do očekivanog tumbanja u našem rasporedu putovanja (veliki minus za kontiki), tako da direktno iz aviona idemo u obilazak grada autobusom, koji nije bio planiran po rasporedu. Nažalost, ja sam se udobno zakucao u svoje izuzetno udobno sedište i prespavao veći deo priče o gradu, srećom moja draga nije, tako da mi je bila odličan vodič u narednim danima 🙂

U mini turu autobusom obišli smo sva interesantnija mesta u Amsterdamu, a zatim se uputili u neku farmu koja proizvodi sir i klompe. Iako su holanđani između ostalog čuveni i po siru i klompama, meni je taj deo priče bio smarajući. Mislim, došao sam u grad kurava i lakih droga, i sad idem da gledam kako se prave sir i klompe 😉 Elem, onima koje je to interesovalo ljubazni domaćin pokazao je postupak pravljenja raznih vrsta sireva i klompi, ja sam taj deo istondirao, čekajući nešto bolje što amsterdam može da ponudi.

Nakon tura po gradu, smestili smo se u Rho hotel, koji se nalazi na čuvenom Dam Square-u, i konačno odspavali par sati.

U ranim popodnevnim časovima krenuli smo da istražujemo, uputili se Rokin Street-om u potrazi za nekom klopom. Ono što me je u startu šokiralo bilo je mnoštvo nacija koje možeš videti na ulicama. Kao što je to Bora Čorba i opisao u svojoj pesmi o Amsterdamu, na ulicama ništa holandezi, sve arapi crnci i kinezi…. Svuda sa strane su multinacionalni restorani, najbrojniji su argentinski, indonežanski, kineski. Obzirom da nismo imali preterano vremena za eksperimentisanje, mi smo bili pretežno orijentisani na stari dobri junk food (McDonalds i Burger King), tim pre što su tu cene klope bile i najpristupačnije. Već prvi dan provalili smo Coffe Shopove i Red Light District. O tome nešto kasnije 🙂

Amsterdam – Dan Drugi
———————
Drugi dan u Amsterdamu posvetili smo vožnji Amsterdamskim kanalima, što je jedan od najboljih načina da se upozna grad. Inače, za one koji nisu bili u Amsterdamu, Amsterdam je grad koji je sav isprepleten kanalima koji se poput koncentričnih krugova šire oko centra grada. U samom gradu postoji preko 1000 mostova, od kojih su neki i pokretni, kako bi se veći brodovi kretali ispod njih.

Naravno, ovakva struktura grada ima za posledicu uske ulice koje nisu nimalo prikladne za vožnju automobilima. To kao posledicu ima činjenicu da su bicikli najpopularnije prevozno sredstvo u Amsterdamu.

Bicikla ima na skoro svakom koraku, u ogromnim količinama, u svim mogućim oblicima (u setu slika o Amsterdamu imate jednu u obliku Harley Davidsona). Meni lično je bilo posebno interesantno videti do daske skockane devojke kako voze bicikle sa visokim potpeticama, ali biciklisti su mi pomalo išli i na živce jer kao ludaci voze kroz grad, retko kada poštujući saobraćajne propise.

Posle vožnje kanalima iskoristili smo ostatak poslednjeg radnog dana pred praznik da posetimo Amsterdamske muzeje. Naš izbor je pao na Rijks Muzej, Muzej Van Gogha, kao i Madam Tussao. U ovaj poslednji uleteli smo sasvim slučajno, obzirom da je zbog prestojećeg praznika muzej bio otvoren duže nego inače. Inače, u pitanju je interaktivni muzej voštanih figura, gde se u jednom delu (koji predstavlja “Dark Ages”) nalazi neka vrsta kuće strave, koju treba preživeti kako bi se došlo do normalnog dela. Ekstremno uzbudljivo, zabavno, pomalo morbidno i nikako ne preporučljivo za ljude sa slabim srcem 🙂

Dan treći – Koninginnedag
————————
Koninginnedag iliti po naški kraljičin dan (Queens Day) je najveći holandski praznik, kada slave rođendan svoje bivše kraljice Vilhelmine, a njeni naslednici su odlučili da nastave da slave taj dan. Generalno, to je dan kada holandjani oblače sve moguće i nemoguće stvari u narandžastom, izbacuju nepotrebne stvari ispred kuće koje prodaju za neke sitne pare, a centralna proslava je u Amsterdamu gde se naravno okupljaju turisti iz Holandije i drugih zemalja praveći jednu ogromnu žurku. Tog dana svi su u narandžastom, svi su ludi, pijani, drogirani, kako god, svi slave od rane zore, svako na svoj način. Usuđujem se da kažem da malo (čuj malo … malo više) preteruju u tome, jer se ponašaju i vrlo bahato, meni se recimo desilo da je par ljudi ladno iskočilo sa brodića iz kanala, i uskred bela dana mokrilo pored drveta naočigled stotina drugih ljudi, koji su to posmatrali.

Cela ta narandžasta ludnica traje otprilike do mraka (koji tamo uzgred pada tek oko 10pm), tako da posle toga sledi razlaz, i ono što mene lično naročito impresionira, i pored svog tog ludila, nema tuča i sl. incidenata, a u roku od par sati njihovi komunalci počiste tone smeća, tako da već narednog dana (standardno), teško da možeš naći bilo kakve tragove prethodnog ludila!

Dan četvrti – Velika Holandska Tura
———————————–
Tako su Kontikiju krstili izlet po Holandskim gradovima, a za zadovoljstvo da u istom uživamo platili smo neplaniranih 100 eura po osobi (u agenciji su nam rekli da je cena tog fakultativnog izleta 40 eura). Tokom izleta posetili smo Rotterdam, Delft, Den Haag, Scheveningen i fantastičan part cveća u Keukenhofu.

Rotterdam je za razliku od Amsterdama grad moderne arhitekture, sa širokim ulicama i trgovima. Nažalost, imali smo premalo vremena da bi smo bilo šta detaljno istraživali (ja sam iskoristio boravak tamo da narežem CD sa Compact Flash kartica).

Delft je sa druge strane malo mestašce koje je poznato po porcelanu, kao i činjenici da se tu sahranjuju članovi holandske kraljevske porodice. Tu smo po preporuci našeg vodiča iskoristili gužvu da probamo njihove palačinke sa slaninom i slatkim sirupom (jedna od luđih stvari koje sam probao u životu).

Što se Haga tiče, iako je on zvanično prestonica Holandije, on je znatno manji od Amsterdama i Rotterdama, pa čak još uvek nema ni status grada. Naravno, nismo zaobišli i predivno letovalište Scheveningen, koje je nažalost nama poznatije po haškom tribunalu, nego po predivnim peščanim plažama na obali servernog ledenog mora.

Kraj puta iskoristili smo za posetu predivnom parku cveća u Keukenhofu. Iako sam mislio da će mi to biti najdosadniji deo puta (cveće ko cveće, tako sam bar mislio), prosto sam se oduševio celim parkom u celini. Ako na zemlji postoji raj – to mora da je to mesto. Uostalom, pogledajte slike, i sve će vam biti jasno 🙂

Dan peti – povratak kući
———————————–
Nema šta, spakovali kofere, iskoristili nekih sat vremena za kupovinu suverina i sl., a onda transfer do aerodroma, ponovno divljenje Schiphol-u, još jedan traumatičan let Jatovom krntijom, i … povratak u realnost. O utiscima u povratku u Srbiju, neću da pričam.

Elem, još par reči o Amsterdamu, konkretno o gore pomenutim Coffe Shopovima i Red Light Districtu. Ovaj prvi zamislite ne služi za konzumiranje kafe (koju doduše možete poručiti), već za konzumiranje lakih droga. Lake droge u Amsterdamu su potpuno legalna stvar, i gotovo svuda, na ulici, po radnjama možete kupiti proizvode od kanabisa ili “magičnih pečuraka”. Lepeza proizvoda je široka, od lilihipa, kolačića, bombonica, limenki i sl., i sve to uredno na polici u prodavnici prehrambene robe. Inače, ja sam se po preporuci američkog kolege posebno navukao na brownies koje sam pretežno tamanio u Mc-u, a posebna atrakcija su takozvani Pot Brownies, što je verzija istog sa marihuanom. Verovali ili ne, sve vreme sam ostao totalno straight, čak sam odoleo i da probam neke od tih kolačića. 🙂

I konačno, poslednje ali ne i najmanje važno – Red Light District! Za one koji ne znaju, u Amsterdamu je pored droge legalizovana i prostitucija, a ista se obavlja u gore pomenutom delu Amsterdama. Ponovo, Bora Čorba je to najbolje opisao u svojoj pesmi o Amsterdamu (prosto neverovatno de se ništa nije promenilo od onda :). Za one koji ne znaju stihove pomenute pesme, evo ih …

Tu kurave u izlozi sedu,
ćutu, pušu, prolaznike gledu,
sedu gole ili u negliže
mušterije da im priđu blize.

I uopšteno, Borina pesma je možda najbolji kratak opis Amsterdama (mnogo kraći nego ovaj moj esej lol).

Šta reći na kraju osim … nadam se da ste uživali čitajući ovaj rekordno dug post, barem onoliko koliko sam ja uživao kreirajući ga. Naravno, kao što sam pomenuo u prethodnom postu na blogu, specijalno zbog slika iz Amsterdama otvorio sam Flickr Pro account, tako da sam postavio odabranu kolekciju sa svog puta u Holandiju.