Germanized – to be or not to be

Prošlo je gotovo tri godine od kad smo u Minhenu, a bogami i poprilično vremena od mojih postova sa prvobitnim utiscima koje sam u početku revnosno delio na ovom blogu. U međuvremenu, a pogotovo u poslednjih par meseci, sve više mojih prijatelja pitalo me je za neke šire utiske koji bi obuhvatili što je moguće vise aspekata života u Nemačkoj. Otuda i motivacija za ovaj post.

Dislaimer: Tema je naravno ogromna, toliko da bih mogao otvoriti poseban blog samo o tome, ali pokušaću da budem što konkretniji kako bi sve stalo u jedan post. Ovo takođe znači da ću se nekih tema prosto dotaći bez trošenja previše reči na detaljnja objašnjenja. Sorry.

Traženje posla u Nemačkoj

Ako ste u IT-u sa iole pristojnom biografijom, verovatno ste već zatrpani mailovima od raznih rekruitera koji vam nude kule i gradove za vaše potencijalno DA poslu u Nemačkoj. Ogroman broj rekruitera realno ne treba da čudi, ne samo zbog ogromne potražnje za IT kadrovima, već i zbog činjenice da rekruiteri generalno dobijaju masnu proviziju od 15-30% vaše godišnje bruto plate (naravno ne od vas, već od vašeg budućeg poslodavca).

U mom konkretnom slucaju, ja sam svoj prvi posao u Nemačkoj našao bez pomoći rekruitera, preko stackoverflow jobs sekcije, što je solidna lista poslova koji ne zahtevaju znanje nemačkog jezika. Za bolje plaćene poslove znanje nemačkog svakako će pomoci, vredi cimati se i sa rekruiterima, poslovnim društvenim mrežama (citaj Xing i Linkedin), pa čak i specijalizovanim sajtovima tipa Stepstone.

Što se tiče plata u IT sektoru, one su nažalost značajno ispod plata u USA. Nekakve generalne statistike i buduća predviđanja možete downloadovati kao PDF ovde, a neke konkretne cifre od konkretnih ljudi možete videti u Google Docsu na ovom tweetu. Imajte u vidu da visina plate zavisi od raznih faktora, pre svega grada u kome se firma nalazi, zatim od oblasti delatnosti same firme, itd. Tako npr. plate u Minhenu su generalno veće od plata u Berlinu, ali su zato i troškovi života u Minhenu veći, plate u farmaceutskoj industriji su veće od ostalih itd.

Što se tiče gradova u kojima ima smisla tražiti posao, to su generalno veliki gradovi (Berlin, Minhen, Hamburg). Naravno IT poslovi postoje i u drugim gradovima ali u primetno manjem obimu. Meni je recimo trenutno potencijalno interesantan Diseldorf koji se nalazi na šestom mestu na Mercelovoj Quality of Living listi, a život u njemu je dramatično jeftiniji nego život u Minhenu. Naravno, pronaći dobro plaćen posao u ITu u manjem gradu (pogotovo bez znanja jezika) je znatno veći izazov.

Korisni linkovi:
– Kununu
– Xing
– Stepstone
– Nemacki Kutak
– Anelin tekst za Netokraciju

Porezi i Bruto vs Neto

Jedna kompleksna tema o kojoj bi se moglo naširoko pričati. Dakle, prilikom potpisivanja ugovora sa vašim poslodavcem, vi se dogovarate za vašu bruto zaradu, a koliko ćete zapravo videti na svom bankovnom računu, zavisi od poreza. U zavisnosti od toga kojoj poreskoj kategoriji pripadate, vaša plata može biti veća ili manja. Kategorije su sledeće:

1. Samci bez dece
2. Samohrani roditelj
3. Osoba u braku koja zarađuje znatno više od svog supružnika (vidi 5.)
4. Osoba u braku koja ima srazmerno sličnu platu kao i supružnik
5. Osoba u braku koja zarađuje znatno manje od svog supružnika (vidi 3.)

Verovatno najbolji i izuzetno precizan sajt za računanje vaše buduće neto plate je Brutto Netto Rechner, tako da vam toplo preporučujem njegovo korišćenje. Kao ideju o porezima u Nemačkoj, uzećemo recimo godišnju bruto platu od 70.000€ (mesečno 5.833,33€) kao primer, kako bi vam dao mesečne iznose za različite kategorije (u primerima dole, odabrao sam starost 40 godina, bez crkve, kategorije 2-4 sa jednim detetom).

1. 3.379,50 €
2. 3.470,52 € 
3. 3.903,32 € 
4. 3.393,16 € 

U slučaju da ste ponosni roditelj, napominjem da imate pravo na tzv. Kindergeld, trenutno 204€ po detetu. Takođe jednom godišnje u zavisnosti od poreske kategorije imate pravo (a za neke je i obavezno) podnošenje poreske deklaracije, čime možete dobiti natrag popriličnu svotu novca.

Još jednom, ovo je jedna veoma opširna i kompleksna tema, odlične tekstove o tome imate recimo na Blogu Nemački Kutak.

Viza

Sa srpskim pasošem trenutno je legalno baraviti u Nemačkoj max 90 dana u 6 meseci. To je dovoljno za potencijalne on-site intervjue i sl. ali za legalan boravak, neophodno je izvaditi nemačku vizu. Sam proces apliciranja verovatno više nije isti kao i pre tri godine, tako da je za sveže informacije zasigurno najbolje posetiti sajt nemacke ambasade.  U svakom slučaju, spremite se za gomilu papirologije, što je zapravo odlična priprema za potencijalni život u Nemačkoj, koja je verovatno svetski šampion birokratije, tako da, ako želite pobeći od iste, nema potrebe da dalje čitate ovaj tekst 🙂 Što se vize tiče, fakultetska diploma i bruto plata od min. 50.800€ godisnje, omogucice vam dobijanje tzv. plave karte i dramatično lakšu proceduru, ne samo dobijanja vize, već i kasnijeg dobijanja trajnog boravišta, koje sam ja zahvaljujuci B1 nivou jezika dobio posle samo 22 meseca, dok za ostale sa plavom kartom taj period iznosi 3 godine (i u tom slučaju, za dobijanje trajnog boravišta neophodan je barem A1 nivo poznavanja jezika).

Učenje Nemačkog

Okay ovo je totalna individualna kategorija, nekome je možda potrebno nekoliko meseci da potpuno savlada jezik, a nekome nije dovoljan ni ceo život (hint: Oscar Wilde). U mom konkretnom slučaju, ja sam nemački učio kao manje više hobi, pohađajući kurseve jezika (A1.1, A1.2, A2.1, A2.2, B1.1, B1.2, B1.+). Dakle izbrojah ukupno 7 kurseva koje sam lično pohađao, svaki od njih trajao je nekoliko meseci, i takav vid učenja vam nipošto ne bih preporučio. Mnogo efikasniji su individualni časovi, gde ćete svakako dramatično brže napredovati, ali naravno, moraćete uložiti i više vremena i truda. Po mojoj slobodnoj proceni do nekog A1 nivoa može se stići posle par meseci učenja, a cenim da vam je za profesionalno obavljanje neke delatnosti neophodan B2 nivo, do koga se može stići recimo za dve do tri godine, ali opet to je veoma veoma gruba procena i zavisi od vaših individualnih sposobnosti, radnih navika i sl. U svakom slučaju, ono što svakako mogu da vam preporučim to su Hueber udžbenici, dakle bilo Schritte International, bilo Menschen i kasnije Sicher. I da, iako kao IT-evac u pojedine delove Nemačke (čitaj Berlin) možete otići faktički samo sa poznavanjem engleskog, zbog komunikacije sa državnim institucijama, traženja stana i sl. cenim da je makar osnovno poznavanje Nemačkog apsolutno neophodno. Ja sam npr. pre selidbe već imao Goethe B1 sertifikat i svejedno je bilo poprilično teško završavati stvari tamo gde je poznavanje nemačkog bilo neophodno.

Selidba

Okay, pronašli ste posao, sredili papire, sada još “samo” trebate pronaći odgovarajuci stan i vas novi život može da počne. I ništa, apsolutno ništa ne može biti dalje od istine od prethodne rečenice.

Traženje stana ovih dana u svim većim gradovima u Nemačkoj, a naročito u Minhenu gde ja živim je ogroman izazov. Ne radi se samo o cenama (a one su trenutno oko 2000€ mesecno za recimo prazan 3-soban stan), radi se o tome da za svaki stan trenutno aplicira bukvalno 300 drugih ljudi. I tu termin aplicira sa dobrim razlogom ne stoji pod navodnicima, za rentiranje stana vi bukvalno aplicirate, šaljete vaš ugovor za posao, tri poslednja slipa kao dokaz o visini plate, dokaz o redovnim uplatama za trenutnu kiriju, preporuku trenutnog stanodavca, zatim i nešto što se zove Shufa (nazovimo je vašim kreditnim bonitetom, za puno objašnjenje o čemu se radi bio bi mi potreban poseban blog post). Ukratko svašta nešto od vasih privatnih podataka koje teško da biste podelili i sa svojim najboljim prijateljima, ali ovde ćete morati sve te podatke slati potpunim neznancima u nadi da će se neko smilovati i zakazati vam termin za obilazak stana. Kada se to desi, to znači da ste ušli u uži izbor od nekih 30 osoba, tako da ćete verovatno imati ugođaj grupne posete sa još 10tak drugih ljudi, gde ćete malo baciti pogled na stan, upoznati svog potencijalnog budućeg stanodavca, predstaviti se, sve u nadi da ćete ostaviti dobar utisak i eventualno dobiti ponudu da rentirate stan.

Naravno odraditi sve ovo pre same selidbe za Nemačku gotovo je nemoguće, tako da vam preostaju alternativne opcije u vidu znatno skupljih stanova koji su po pravilu namešteni i koji se po pravilu lakše dobijaju. Primer jedne takve agencije u Minhenu je Mr. Lodge, tu možete uzeti lep, namešten stan za prvih 6 meseci vaseg boravka u Nemačkoj, po cenama koje su recimo 30-50% veće od cena kod ostalih stanova.

Bilo kako bilo, za bilo kakav stan, neophodno je obezbediti depozit u iznosu od 3 mesečne rente, a zatim i uložiti novac u opremanje stana. To znači da za ulazak u stan čija mesečna renta iznosi 1500€, treba odmah izdvojiti 6000€ (4500€ kaucija i 1500€ renta za prvi mesec). Stanovi se po pravilu izdaju potpuno prazni, po pravilu bez kuhinje, tako da, računajte da ćete potrošiti jos par hiljada eura za opremanje. Sve u svemu, ako nemate barem 10.000€ u šteku, a želite život dostojan čoveka, nemojte ni pomišljati da se selite ovamo! Btw portala za pretragu stanova ima nekoliko, verovatno najpopularniji je immobilienscout 24.

Mesečni troškovi 

Okay ovo je individualna kategorija i poprilično zavisi od vašeg životnog stila, grada u kome živite i sl. Što se okvirnih cena u različitim gradovima tiče, Numbeo je odličan izvor informacija koje smatram poprilično verodostojnim. Vaša kalkulacija eventualnih mesečnih troškova treba da uključi:
– Ukupnu cenu stana (sa grejanjem i pratećim troškovima). U oglasima ona je često označena sa Warmmiete ili Gesamtmiete
– Prevoz (npr. u Minhenu mesečna karta za centralnu zonu je oko 60€)
– Struju (zavisi naravno od potrošnje, u našem slučaju je reda veličine 50€ mesečno)
– Internet, zavisi od paketa, odokativno oko 50€ mesečno
– Mobilni paket (cene idu od 8€ mesečno za  Flat call+3GB prepaid do recimo 50€ mesečno za postpaid kod Telekoma)
– TV Pretplata, zakonski obaveznih 17.50€ mesečno
– Troškovi posedovanja auta (porez + osiguranje), minimum 300€ godišnje
itd.

Uz ovo naravno dodati hranu, odlaske u restorane (makar one gde ćete sa kolegama nešto pojesti tokom pauze za ručak), sasvim izvesno i časove nemačkog, itd. U slučaju Minhena, za jednu 4-članu porodicu na osnovu empirijskog iskustva tvrdim da sve ovo svakako prelazi 3000€ na mesečnom nivou!

Što se tiče nekakvog generalnog poređenja cena sa Srbijom, cene namirnica u super marketima su generalno uporedive sa Srbijom, to je pogotovo slučaj  u discount marketima tipa Aldi/Lidl. Neke namirnice su jeftinije, neke druge (npr. voće/povrće) su generalno skuplje, premda je imho i kvalitet bolji. Kozmetika i kućna hemija su svakako jeftiniji u Nemačkoj. Sve ostalo, naročito usluge su značajno do dramatično skuplje u Nemačkoj. Ono što ponekad posebno iritira je kvalitet tih usluga, koji je uprkos astonomskim cenama vrlo često ispod svake kritike, tako da je naći dobrog majstora, frizera i sl. u Minhenu gotovo nemoguća misija. Još jednom Numbeo je odličan izvor za razna poređenja, npr. Munich vs Beograd.

Kvalitet života

Vazduh. Voda. Javni Prevoz. Putevi. Institucije sistema. Pošta. Zdravstvo. Školstvo. Sigurnost.

Sve je tu i sve funkcioniše.

I to je to!??

Nekako imam problem da ljudima iz Srbije (a verovatno i samom sebi) objasnim šta je to kvalitet zivota i zašto ga treba tako puno platiti. Ne znam da li da počnem od onog osnovog kao sto su voda i vazduh? Možda bolje javni prevoz? U-Bahn je tu, S-Bahn takođe. Trebate stići sa jednog kraja grada na drugi tačno u toliko i toliko sati i možete sa popriličnom dozom sigurnosti znati da ćete stići tamo u zakazano vreme. A opet, možete sve to ignorisati i ići svuda biciklom. Infrastruktura postoji, broj ljudi koji je koristi je impozantan i brzina i lakoća kojom se svuda nacrtate vozilom na dva tocka je neverovatna. Lično sam gotovo celo leto praktično svuda išao biciklom, to se zatim produžilo i na jesen, a obzirom na globalno zagrevanje verovatno će trajati i cele zime. Moj auto je mesecima u garaži, i da tu i tamo ne putujem van Minhena, verovatno bih ga već odavno prodao.
Pošta. Pošaljes pismo danas, sutra je u 95% slucajeva na adresi. Amazon, poručis danas stigne danas ili sutra. Nema stajalo 3 nedelje na carini, nema špeditiranja i ostalih budalaština. Ne sviđa ti se sta si poručio, nalepiš retour nalepnicu koju si dobio uz pošiljku, predaš DHL-u i tvoje pare su gotovo sutra ponovo na tvom računu.
Slična prica manje vise važi i za zdravstvo, školstvo itd. itd.

Naravno da nije savršeno. Deutsche Bahn s vremena na vreme brlja. Na termine kod doktora se čeka, dobiti termin danas za danas kod specijaliste je manje vise mission impossible. Zubare mi bolje i ne spominjite. No speed limit na nemačkom Auto-Bahnu je više izuzetak nego pravilo. Državne institucije su često prebukirane, zaposleni su i tamo često nezainteresovani, da ne upotrebim neku grulju reč. Nemojte me terati da počinjem o brzini interneta i kvalitetu mobilne telefonije za koju je srpski Telenor nekoliko galaksija ispred. Kuriri često ostavljaju pakete kod komšija jer ih mrzi da se penju baš do vašeg stana. 95% projekcija u bioskopima su sinhronizovani na Nemački. Verovatno ce mi trebati 3 života da steknem nemačkog prijatelja. Bavarska je predivna ali i jebeno zatucana. Itd itd.

No svejedno, u odnosu na probleme koje imate u Srbiji, ovo su klasični First World Problems. Ko razume shvatiće.

Emigracija, da ili ne?

Često na ovom blogu citiram svog prijatelja Kukija pa ću to učiniti i sada: “Kao i uvek, izbor je samo tvoj” 🙂
Emigracija je ektremno kompleksno pitanje i izbor uopšte nije lak. Nemačka svakako nije savršena zemlja, ali poprilično sam siguran da savršena zemlja i ne postoji.

Selidba je trade-off. Jedne probleme menjate nekim drugim. Vaše prijatelje zamenicete čistim vazduhom. Burek sa sirom fenomenalnim avokadom. Vašu zadimnjenu kafanu sa sjajnom kafom sveže okrečenom kafeterijom sa nekakvom tamnom bljuzgom. Ukratko, nešto lepo ćete dobiti, nečeg ružnog ćete se otarasiti. Ali i obrnuto. Nažalost.

Sto se Nemacke tice, ona svakako nije za svakoga. Ponekad se i pitam da li je i za mene, i da li bih da moja draga nije lekar uopšte ostao ovde. Zapravo, sada kada znam koliko je teško stići do lekarske aprobacije, kada bih vratio vreme unazad, mislim da bi svojoj dragoj 2012 godine pocepao knjige za učenje jezika i rekao da pređe na IT, jednostavnije je. No to je već tema za jedan drugi blog post, ovaj je i bez toga dovoljno dug.

Cilj ovog blog posta bio je da vam pružim što je moguće više polaznih informacija, kako bih vam približio ono što vas potencijalno čeka selidbom u Nemačku. Odluku o tome naravno možete donete samo vi, a koliko jedna takva odluka ima smisla, to svakako zavisi od vaše životne situacije i vaših želja, tu vam ja svakako ne mogu pomoći.

No ono što svakako mogu reći, po mom skromnom misljenju, ako ste već zasnovali porodicu u Srbiji, uživate u blagodetima IT-a u Srbiji (citaj plata 10 puta veca od prosečne), a vaša bolja polovina pritom nema izgledne šanse da dobije posao u Nemačkoj, onda se usuđujem reći da Nemačka, a Minhen pogotovo verovatno nije najbolje rešenje za vas. Switch sa plate od (par) hiljada evra u Srbiji, na život sa jednom platom, pa makar to bila i odlična plata jednog Software Engineera u Nemačkoj, to jednostavno boli.