I tako danas negde oko podneva, kiša je nakon tri dana prestala da pada i nekako se stidljivo iza oblaka ukazalo sunce. Pomislih kako je sjajna prilika da malo izađem iz kuće i nervozno tražeći bilo koji razlog, setih se kako već mesecima plaćam mesečno održavanje jedne Visa kartice kod Crédit Agricole banke koju već neko vreme uopšte ne koristim i kako je krajnje vreme da istu jednostavno ugasim. Izvučem jedva korišćenu karticu iz naftalina, strpam u novčanik i pravac banka!
Na putu ka banci podrugljivo sam se osmehnuo likovima u dugačkom redu ispred ATM-a Intese koja btw ima samo 2 (i slovima dva) bankomata u užem centru grada. Setih se cele sage sa Intesom i kako su mi svojevremeno uredno odbili izdavanje CC-a koji sam naposletku otvorio na bazi depozita u drugoj (CA) banci.
U Crédit Agricole banci su me dočekali veoma ljubazno. Gospodin iz obezbeđenja mi je odmah na ulazu ljubazno objasnio kome trebam da se javim radi gašenja kartice, čak se ponudio da on odloži moj mokar kišobran pošto je kiša u međuvremenu naravno ponovo počela da pada.
Javio sam se ljubaznoj gospođi(ci) koja me je posadila u fotelju i odmah krenula sa procedurom gašenja kartice. I tako dok sam lagano odgovarao na njega pitanja, na trenutak pomislih zašto li sam dođavola odabrao neku drugu banku kada su ovde ljudi tako sjajni. Pogledom sam tražio neki flajer, bilo šta od informacija koje bi zgrabio kako bih što pre otvorio ovde neki drugi račun kod ovih divnih ljudi.
Iznenada moj san o idealnoj banci prekinula je spomenuta gospođa(ica) koja mi je sada pružila olovku, prazno parča papira i ljubazno ali odsečno rekla – PIŠITE! I tako mi je reč po reč diktirala zahtev koji sam očigledno morao sa svojih 10 prstiju da napišem banci kako bi mi se moj depozit u iznosu od xyz eura sa partije 1234456779 prebacio na partiju 9876543212. Potpišite, ostavite kontakt da vam javimo kada možete podići novac. Pomislih kako je divno što sam banci uštedeo malo tonera i umesto toga za promenu malo vežbao pisanje bez pomoći kompjutera.
Gospođa(ica) me je sada prekorno pogledala i ljubazno rekla da ću pre zatvaranja kartice morati da pokrijem minus na kartici u iznosu od 1,701.00 dinara. Potpuno u šoku, pokušavao sam da objasnim da izvode dobijam svakog meseca i da svaki put kad mi se iz bilo kog razloga bilo gde spomene nešto što se zove minus, u mojoj glavi se upali crvena lampica za uzbunu koja istog trenutka jakom autosugestijom kaže (čuj kaže, VRIŠTI) IDI, UPLATI, POKRIJ. TI NE DUGUJEŠ NIKADA NIŠTA NIKOME!
No ona je bila neumoljiva, to je zbog redovnog održavanja znate, svakog meseca vam se skine xyz dinara, sigurno ste zaboravili da pokrijete bla bla bla … možete uplatiti ovde na šalteru pa se vratite.
Nevoljno ustajem i čekam da uplatim spomenuti novac na šalteru na kome nema nikoga. “Sad će doći kolega” ljubazno odgovara drugi radnik banke. “Sada” u Crédit Agricole univerzumu zapravo znači 20 minuta. Od dosade uzimam plastičnu čašu i sipam vodu iz “Fontana” automata uz prekoran pogled radnika iz obezbeđenja čiji pogled je izgledao kao da sam upravo banci napravio milione dolara štete. Radnik na šalteru se naposletku pojavio, uplaćujem 1701,00 din i vraćam se kod gospođe(ice) koja mi sa zadovoljstvom preseca karticu uz komentar da će me kontaktirati oko vraćanja depozita.
I onda setih se, karticu sam koristio na Internetu, šta ako je neko nekako … I zamolim gospođu(icu) da mi ipak odštampa izvod kako bih video sve transakcije. Gospođa(ica) mi je ljubazno objasnila da se to plaća ali da će mi eto odštampati stanja na računu od 01.01.2014 tako da mogu videti šta se desilo, ali eto … sigurno je samo mesečno održavanje, niste koristili karticu mesecima kaže ona, i tako … Strpam ono parče papira u torbu, zahvalim se i odšetam do izlaza. Na moje doviđenja, radnik obezbeđenja odgovorio je sa zdravo druže i pomislih, eto sada sam ex klijent, nema persiranja, više nisam gospodin, j*ga.
Kod kuće setih se parčeta papira i pomislih hajde da to proverimo. Otvorim laptop spreman kao zapeta puška da kopam po transakcijama kad ono … stanje na odštampanom papiru umesto 0 bilo je 3402 dinara! WTF!?? I tako odmah skapiram da sam ja zapravo bio u plusu 1701 dinar (1700.95 da budemo precizniji) i da sam nekako u mojoj savršenoj banci nabasao na šalterušu koja ne razlikuje minus od plusa. Okay, krenuću ranije na posao, pokupiti novac (ništa krupno ali stvar principa) pa ćemo videti.
Vreme 15:45, isti dan, petak. Gospodinu “kaži druže” iz obezbeđenja odmah sam na ulazu objasnio šta želim, na šta mi je on odbrusio da dođem u ponedeljak pošto je gospođa(ica) već zapalila kući tako da više niko ne može da se bakće sa mojim slučajem. Na moje insistiranje me je sproveo do šaltera gde sam gospodinu kod koga sam izvršio uplatu objasnio svoj slučaj na šta mi je on samo odbrusio u fazonu “Šta sad ja imam s tim?!!”. Nešto ljubazniji kolega do njega mi je zatražio karticu “da proverimo o čemu se radi”. Nakon što sam objasnio da je moja kartica sada u večnim lovištima pošto ju je gospođa(ica) pre 2 sata presekla, malo je kopao po kompjuteru da bi mi objasnio kako je moj sada već bivši račun u proceduri gašenja i da ja eto sada više svoj novac ne mogu podići. Videćemo da napišete neki zahtev, nešto … ma najbolje dođite vi u ponedeljak. 🙂
I tako na putu ka poslu ponovo prođoh pored reda ispred ATM-a Intese gde su neki novi likovi strpljivo čekali u redu. Na trenutak mi se učinilo da mi se barem jedan od njih podrugljivo osmehnuo.
