Banca Intesa – Hronika jedne propasti

Bilo je to sada već davne 2001 godine, dobio sam svoj prvi pravi full time posao za jednu američku kompaniju i od kolege dobio preporuku da otvorim račun u Delta Banci preko koje si u to vreme najjednostavnije mogao primiti devizne uplate iz inostranstva. Nakon otvorenog računa u banci dobio sam instrukcije za prijem novca iz USA gde mi je rečeno da će me njihova službenica pozvati kada novac bude pristigao.

Moram da priznam da sam bio nervozan tokom čekanja na prvu platu. Približno bio je u pitanju iznos moje godišnje plate na fakultetu (gde sam u to vreme takođe još uvek radio), a wire transfer je trajao nekoliko dana. No sve je bilo okay, jednoga jutra zazvonio je telefon, javila se izvesna Sanja iz Delta Banke (jako slatka devojčica btw) koja mi je ljubazno rekla da imam priliv i da kad nađem vremena skoknem do njih.

Narednih meseci sve je bilo savršeno, pravi medeni mesec, radio bih standardno svoj programerski posao a tamo negde oko 10-tog u mesecu očekivao isplatu i poziv od gospođice Sanje iz Delta Banke. Nakon poziva odlazio bih u banku gde bi me ljubazno posadili u kožnu fotelju dok bih čekao da se novac prebroji i pozvali me tek nakon što bi novac bio uredno spremljen u kovertu gde bih ga uz maksimalnu diskreciju mogao pokupiti.

Vremenom Sanja je otišla iz banke a umesto obaveštavanja telefonom – ti si bio taj koji je morao zvati banku (ili se lično cimati do banke) oko eventualnih uplata. U međuvremenu umesto Sanje došli su neki novi likovi koji su prosto obožavali kada im dođe lik zbog koga odnekud moraju istresti američke dolare (kojih naravno po pravilu kod njih nije bilo ni za lek), a komentari iz tog vremena bili su tipa “Batice jel ti ovo nešto oko onih kartica muvaš” a ponekad bi mi prosto još s vrata odbrusili “Danas nemamo dolare”.

Godine su prolazile, banka je promenila ime i svoj (kakav takav) kvalitet zamenila kvantitetom. No svejedno što zbog lenjosti a ponešto i zbog straha od promena, ostajao sam uvek veran “svojoj” banci bez obzira na cimanja u redovima, neformalni rečnik zaposlenih i sl. gluposti. U međuvremenu sam 2006 otvorio i svoju firmu tako da sam sve svoje uplate primao isključivo preko računa agencije, sanjajući o danu kada ću svoje pare moći da podignem online bez da se cimam do banke ili makar o danu kada će mi neko u toj banci persirati (oh ja sam tako staromodan i posebno se palim na to).

Nisam zatvorio račun zbog ebankinga koji i dan danas radi samo na Windowsu. Nisam zatvorio račun ni kada su pre par godina odbili moj zahtev za kreditnom karticom koja mi je bila neophodna za online rezervacije hotela u nekim zemljama gde za debitne kartice neće ni da cuju. Posebna anegdota je trenutak kada sam tada (a dešava se u danima početka SE krize kada su mnogi to radili) zapretio da ću podići svu svoju uštedjevinu pa mi je nuđeno stosta samo da svoje devize ostavim, i razmatrane razne mogucnosti za dobijanje kreditne kartice (između ostalih i da potpišem da me žena izdržava, ona je brate lekar u državnoj firmi, njoj ćemo dati karticu a ti onda uzmi preko nje). Moje ukazivanje na gomilu para koje su mi na ime raznih kamata i provizija skidali sa racuna tokom svih ovih godina nije pomoglo.
Nisam zatvorio račun ni kada mi je stiglo nezvanično objašnjenje takvog tretmana – ti si preduzetnik, boranija, niko i ništa … mi političare primamo kao VIP klijente, imamo poseban broj za njih i posebne prostorije, ti si previše sitan. Zatvorio sam račun jer mi je dosadilo da me tretiraju kao idiota gde na svaki moj poziv sa pitanjem tipa “Kada će e-banking proraditi na Mac-u” ja dobijem odgovor sa “Ali Dragane pa to već radi, nešto nije u redu sa vašim računarom, možda imate virus ili koristite poslovni racunar bez privilegija, ili niste updejtovali Javu ili vas možda samo muči hronična nejebica pa ste baš nas našli da zovete i smarate”. O najnovijem biseru da uopste nemate pristup online uplatama (tipa plaćeni računi) osim u tekućoj godini bolje i da ne pričam (jos uvek smišljam kako da vlasniku office-a koji rentiram objasnim da sam plaćao račune i u prošloj godini iako to više nikako ne mogu da dokažem!)

Sve u svemu danas sam nakon 10 godina prelomio i otvorio racun u drugoj banci i podneo zahtev za zatvaranje svih računa u Intesi. Moram da priznam da sam nakon 10 godina vernosti očekivao makar malo cimanja, makar pitanja oko razloga napuštanja banke od strane službenika Intese. Naime tokom gore spomenutog “incidenta” od pre par godina sa odbijanjem za kreditnu karticu imao sam utisak da bih i BJ mogao dobiti samo da zadržim svoj novac i račun kod njih. Ali danas … danas je bilo sasvim drugačije. Lik je sasvim opušteno uzeo moje kartice na kojima još uvek pise Delta Banka, izbrojao pare i rekao SLEDEĆI! Valjda je tako kad si preduzetnik, fizičko lice, boranija, … jednom rečju niko i ništa.

Sve u svemu, ne gajim iluziju da ce druga banka biti (mnogo) bolja. Znam da ce neko reći “svi su oni isti” ali to ne može biti tačno. Tačno je da su svi oni loši, ali neki su jednostavno bolji od drugih i tu je kraj priče. I znam da ću ovoga puta tražiti drugu banku ako mi nesto ne odgovara kod ove i tako u krug, sve dok svi oni ne shvate da smo za njih Njegovo velicanstvo KLIJENT od cijih provizija i kamata žive!