Kada sam pre izvesnog vremena pročitao tvit izvesnog ministra koji nudi pomoć IT-u, moja prva reakcija bila je “Stay the f* out of IT”. Realno, uprkos lokaciji u kojoj živimo, za sve ove godine mnogi od nas uspeli su da lepo unovče svoje znanje bilo baveći se Outsourcingom, bilo sopstvenim projektima, a poznavajući umešnost naših državnih organa, teško da postoji bolja pomoć od toga nego da zaborave da IT uopšte i postoji.
Pa ipak kada sam pre neki dan po zilioniti put tokom online plaćanja samo zbog svoje geo lokacije bio markiran kao frauder, palo mi je na pamet da bi država ipak nešto mogla i da učini. Iskreno mislim, koliko god Srbija po mnogih stvarima bila Banana Republika, stoji činjenica da smo (kako tako) moderna demokratska država koja se nalazi u Evropi sa wannabe težnjom ka evropskim integracijama.
Dakle za početak neko od predstavnika Vlade mogao bi krenuti sa kontaktima ka vodećim svetskim kompanijama (Amazon, Apple, Google, Microsoft, PayPal, …) kao i vodećim svetskim sajtovima kako bi Srbiju prestali da tretiraju poput Avganistana. Realno mnoge crne liste verovatno su napravljene tamo negde 1999 i tužno je i jadno da se Srbija još uvek nalazi na njima. Međutim problem sa fraudom je ozbiljan i kao neko sa iskustvom na Paymentu smatram da bi država konačno trebalo da počne da krivično goni likove zbog kojih smo na Top listama zemalja sa online prevarama (zloupotreba kreditnih kartica, phishing i sl.).
Kapiram da bi domaća zajednica (korisnici foruma, twittera, …) mogla da se samoorganizuje i krene sa kontaktiranjem raznih sajtova, ali teško da bi stigli dalje od službe za podršku, a verujte mi da oni imaju uticaja u odlučivanju koliko neka čistačica u Telenoru na broj minuta u vašem paketu. Dakle stvar treba ipak podići na malo viši nivo.
Naravno potrebno je srediti i naše zakone, recimo postarati se da se ukine famozna “Špedicija” prilikom uvoza knjiga sa sajtova poput Amazona i sl. Okay knjige sada možemo čitati i na Kindleu, ali da bi smo dobili Kindle (i to ne poslednju Paperwhite/Fire generaciju koju Amazon naravno ne isporučuje u Srbiju), taj isti Kindle mora proći špediterske troškove i tako dobiti još 120% svoje početne cene (~100e). O PayPalu i (ne)mogućnosti da on posluje u Srbiji bolje i da ne pričam.
Vesela lista zemalja na bodybuilding.com
Bottom line, svako od nas ko se bavi IT-em morao je barem jednom do sada da počini manje krivično delo lažnog predstavljanja da bi svojim rođenim parama mogao da kupi bilo aplikacije na App Store-u, prijavi se na konferenciju koja prima uplate samo preko PayPala i sl. Ako država želi nekako da pomogne onda može za početak da građane svoje zemlje (kako tako) izjednači sa građanima drugih civilizovanih zemalja. I da, to se može uraditi bez novca, bez otvaranja novih vladinih agencija, bez velikih reči, samo neka neko od nadležnih konačno počne da radi svoj posao!
Tragedija je što smo i dalje odsečeni od sveta po ovim pitanjima.
Ali stvari tu stoje vrlo jednostavno, ne mogu lopovi da ostvare direktan profit kada bi se tu sredila situacija i zato ih i ne zanima da se angažuju.
Surovo ali istinito.
Ja kapiram da kad bi se neki predstavnik nase Vlade obratio nekoj od tih kompanija, ne bi više bili ni na to do listi.
Ja sam morao lažno da se predstavim da bi uspeo nekako da registrujem Paypal nalog – navodeći da sam iz Hrvatske.
Tako me je država naterala da postanem – pazi sad ovo – međunarodni kriminalac ^_^
Ja mislio da su svi ti problemi rešeni na tweetup-ovima sa super cool stručnim političarima… :))
Za vreme Tita i raznih komunjara posle njega, sve do sankcija 1992, narucivao sam iz Beograda strane casopise i knjige.Sve je stizalo redovno i na vreme. Poceo sam ponovo da naraucujem istu “robu” 2005.Ali, sad mi npr Rolling Stone , ili BBC Music kasni najmanje mesec dana, a zna i da ne stigne. Jedini ovlasceni distributer strane stampe za Srbiju , raspitao sam se , jeste izvesni :
GlobalPress d.o.o
Žorža Klemansoa 24
11200 Beograd ,
Serbia
Nalaze se skriveni u Beogradskom pristanistu, i ne moze ni taksista da ih pronadje. Njihov posao je samo da prepakuju,odnosno stave jos jednu , svoju foliju preko originalne, ito tako natenane kako samo oni umeju, da casopis izgubi ceo mesec u njihovom pristanistu. Kad sam bio licno kod njih, ovog proslog leta, rekli su mi da je takav zakon, i da su oni zaduzeni za sve casopise sveta. Sve mora samo preko njih da ide. Medjutim, ljubazna logistic manager Dragana Rakic,sa kabinetom u magacinu , u Pristanistu, objasnila mi je da ipak postoji nacin da Rolling Stone stize brze do moje kucne adrese : ako se pretplatim preko njih , Global Pressa, a ne direktno preko sluzbe za pretplatu Rolling Stona na internetu. “Ali ,tada je casopis skoro tri puta skuplji “, rekoh logistic managerki, gospodji Dragani, a ona munjevito odvrati :
” Znam, ali…takav je zakon nase zemlje”