Year: 2012

Nakon što sam dobio par korisnih saveta vezano za svoje treninge, obećao sam svom drugu Ivanu (@everlast) pomoć oko korišćenja Twittera. Ivan je instruktor fitnesa i požalio mi se da na Twitteru slabo ili nikako dobija nove followere. Obzirom da ovi saveti mogu biti od koristi i drugim korisnika Twittera, rekoh hajde da to spojimo u jedan Blog post 🙂

Kao prvo ovo nije tekst namenjen totalnim početnicima na Twitteru, ako tražite nešto više poput upustva za početnike, Dejan Vesić napisao je odličan tekst koji možete pročitati.

Generalni saveti
Ako bih ceo ovaj tekst mogao staviti u jedan tvit, on bi verovatno glasio: pišite dovoljno često i kvalitetno i ne smarajte. Naravno pošto ovde imamo na raspolaganju više od 140 karaktera možemo i malo detaljnije 🙂

– Uverite se da na vašem profilu jasno stoji podatak čime se bavite i o čemu pretežno pišete, tako da vaši pratioci znaju šta mogu da očekuju. Npr. ako ste programer i pretežno delite linkove o programiranju, potrudite se da ostalima to jasno stavite do znanja na vašem profilu.
– Twitter nije chat. Ne ulazite u bespotrebne diskusije sa drugim korisnicima, jer će to samo iziritirati vaše pratioce i šanse su da će neki od njih stisnuti Unfollow dugme. Ako već morate da postavite pitanje i odgovorite nekome, potrudite se da to bude kratko i jasno bez suvišnog broja Twitova.
– Napravite razumnu pauzu između twitova. Ne postoji ništa iritantnije od tzv. “SM Experata” koji dođu na Twitter jednom dnevno, bace 7 self promoting twitova i odu off na 3 dana. Okay, svi mi ponekad upadnemo u fazu da imamo 17 cool misli/twitova u sekundi, ali probajte da takve misli i twitove iskontrolišete.
– Ne smarajte sa nametanjem svojih ličnih stavova. Super je cool to što slušate Heavy Metal i glasate za LDP ali imajte u vidu da postoje i ljudi koji su drugačiji od vas i kojima se neće svideti ako preterano ističete te vaše osobine.
– Ako delite sopstvene linkove (poput tekstova na sopstvenom sajtu/Blogu) neka to ne bude i jedini sadržaj koji delite. Svi mi Twitter na ovaj ili onaj način zloupotrebljavao za samopromociju, ali to trebate uraditi suptilno tako da u moru korisnih linkova stavite i twit sa tekstom na svom blogu a ne obrnuto.

Pratiš me – pratim te
Dosta korisnika Twittera će na vaš Follow uzvratiti istom merom, tako da je tehnika praćenja što više ljudi verovatno i najbrži način da relativno brzo povećate broj followera. Twitter analizira i važu mrežu ljudi koje pratite/vas prate tako sa povećanjem ovog broja imate mnogo veće šanse da se nađete na nečijoj “Who to follow” listi.
Problem je međutim činjenica da ovu tehniku ljudi veoma često zloupotrebljavaju i linija između ove tehnike i spama je veoma tanka. Par saveta:
– Broj ljudi koje pratite povećavajte postepeno dodavajući nove ljude, bilo one koji su vam interesantni one koje Twitter predloži. Nipošto nemojte zapratiti odjednom gomilu (100, 1000 …) korisnika, prvo zato što će vas možda i sam Twitter okarakterisati kao spamera i blokirati ali mnogo bitnije, gomila korisnika koje ste “zapratili” uočiće disproporciju između broja ljudi koje pratite i vaših followera tako da će sa velikom dozom verovatnoće kliknuti na report spam opciju.
– Ako ste nekoga zapratili samo da bi ste dobili “follow back”, dajte toj osobi neko vreme da to u učini. Većina ljudi ima podešen Twitter account tako da dobija email nakon svakog novog followa, tako da su šanse da ćete dobiti “kurtoazni” follow back odmah, ali to možda i potraje i nekoliko dana/nedelja.
– Ako pak ne dobijete follow back a twitove pomenutog korisnika ne želite da pratite, okay je da ga otpratite posle izvesnog vremena. Prvo zato što time smanjujete šum na vašem TL-u ali isto tako važno smanjujete i disproporciju između velikog broja ljude koje pratite i vaših followera.
– Nikada i apsolutno nikada nemojte korisnike više puta odpratiti pa ponovo zapratiti samo da bi ste dobili follow back. Ovo se smatra (vrlo iritantnom) spamerskom tehnikom i velike su šanse da ćete popiti jedan “report for spam” i samim tim blok vašeg accounta.

Smanjenje šuma, liste i Twitter klijenti

Nakon što ste naprasno dodali gomilu novih korisnika šum na vašem TL-u je nepodnošljiv. Gomila novih twitova, more informacija u kojem je jako teško iskopati one korisne. Tu u pomoć priskaču liste i twitter klijenti (pogotovo oni koji sadrže tzv. Mute i Block Users/Keywords opcije).
Kao prvo liste mogu biti privatne i javne. One privatne dostupne samo vama, javne može videti svako. Možete kreirati jednu listu ljudi čije twitove želite da pratite ili još bolje više njih, tako da možete grupisati liste po onome o čemu ljudi pretežno twituju, po geografskoj poziciji, kategoriji, jeziku itd.
Ono što ja lično vidim kao veliku manu lista je činjenica da bilo koji reply nekoga sa liste nekome ko se ne nalazi na listi neće biti vidljiv na samoj listi. Npr. ja imam @eniac na listi “Super Awesome”, ali ako Eniac odgovori nesto Ivanu (@everlast) koji se ne nalazi na toj listi ja taj twit neću videti osim ako ne odem na glavni Timeline. I tu u pomoć dolaze Twitter klijenti sa svojim mute i block opcijama.

Twiter klijenti su posebne aplikacije koje vam omogućavaju da bez korišćenja browsera i odlaska na twitter.com koristite Twitter. Oni su praktično neophodni ako Twitter želite da koristite sa mobilnih uređaja i tableta, ali isto tako veoma korisni i na Desktop računarima upravo zbog naprednih opcija koje sam Twitter sajt ne poseduje.

Evo kratke liste Twitter klijenata na platformama koje sam ja koristio (slobodno dodajte svoje preporuke u komentarima):

– Tweetdeck (Windows, Mac).
Jedan od najpopularnijih klijenata sa mnoštvom napredniih opcija (block, mute itd.). Nedavno ga je kupio Twitter (što obzirom na iskustvo sa prethodnim kupovinama verovatno i znači da će prestati da se dalje razvija)
– Tweetie aka Twitter for Mac (Mac)
Dugo godina apsolutno najbolji Twitter klijent, nažalost nakon kupovine od strane Twittera prestao je da se razvija i ne poseduje gotovo ništa od naprednijih opcija (filteri i sl.)
– Tweetbot (iOS)
Apsolutno najbolji Twitter klijent. Nažalost samo za iOS (iPhone i iPad uređaji).
– Seesmic (Android, Winmobile, iOS, Web)
– Gravity (Symbian)
Napominjem da gotovo za svaku platformu možete koristiti i zvaničnu Twitter aplikaciju ali ona ne donosi ništa od naprednijih opcija u odnosu na Web. Takođe za razne browsere postoje veoma korisne extenzije koje vam omogućavaju da filterujete deo TL-a poput block i mute opcija.

Block i Mute opcije

Pojedini Twitter klijenti sadrže takozvane block i mute opcije koje vam omogućavaju da pojedine korisnike ili hashtagove praktično blokirate na nivou klijenta. Ovu opciju npr. imaju Twitdeck i Tweetbot, tako da pojedine korisnike možete “ugasiti” na neko vreme (sat, dva, nedelju dana) ili trajno tako da vam njihovi twitovi neće biti vidljivi na TL-u iako ih tehnički i dalje pratite. Isto važi i za hashtagove, npr. ako ste na TL-u nedeljom sigurno ste čuli za legendarni i ekstremno smarajući tag #utisak koji srećom sa ovim klijentima lako možete blokirati. Neki Twitter klijenti omogucavaju čak i blokiranje na nivou regularnih izraza, tako da ako poznajete iste možete napraviti i veoma kompleksne block izraze. No za većinu korisnika jednostavna lista hashtagova poput #krmljao, #4sq, #utisak i sl. biće sasvim dovoljna za početak.

Kao što ste iz mog prethodnog posta mogli i zaključiti, ja sam (Internet) preduzetnik, posedujem malu firmu i office u centru grada. Nemam nijednog klijenta u Srbiji i ako bi zanemarili par stalnih klijenata za koje sporadično odradim neki poslić moglo bi se reći da full time radim za američku firmu First Beat Media. Firmu posedujem pre svega da bi sve te devizne uplate mogle legalno ući u zemlju kako bih plaćao porez i mogao mirno spavati. No ovo nije priča o tome.

U jučerašnjoj reakciji na post Mađarskog preduzetnika smo između ostalog pokrenuli i pitanje na koji način država troši novac koji prikuplja od poreskih obveznika. Naravno svi mi znamo da je u Srbiji već nekih 20-tak godina na vlasti partijska država u kojoj su javna preduzeća meka za zapošljavanje partijskih poslušnika, ljubavnica i rođaka. Postojeća radna mesta odavno su popunjena ali je država veoma kreativna u izmišljanju novih kako bi armije novih poslušnika mogle naći uhlebljenje na grbači ljudi koji zaista rade i za to plaćaju porez.

I tako počnem da razmišljam šta bi bilo kada bi moja firma nekim čudom postala javno preduzeće gde troškove ne snosim ja već to plaćaju poreski obveznici. Siguran sam da bi se odmah ukazala potreba za sledećim radnim mestima:

– Radno mesto sekretarice
Svu svoju komunikaciju sa klijentima i kolegama obavljam mailovima ili IM-om. Moji klijenti su daleko odavde tako da u firmu osim prijatelja tu i tamo ne dolazi niko. Pa ipak tu i tamo treba se javiti na telefon, skuvati kafu, oprati prljave sudove što je naravno posao sekretarice. Sad kad malo bolje razmislim pitam se kako sam uopšte mogao živeti bez nje!

– Radno mesto vozača
Neretko moram izaći iz firme i obaviti nešto. Bilo da je to smaračina u banci, sa knjigovođom ili privatne obaveze, takve stvari su gotovo svakodnevne. Naravno jasno vam je da mi je vozač samim tim neophodan kako bi me mogao voziti na sva ta mesta koja se nalaze na par stotina metara od moje kancelarije. I ne samo to, neophodan mi je i službeni automobil kao i plaćeno parking mesto što bliže kancelariji kako ne bih morao da trošim energiju hodajući čak do auta.

– Radno mesto kurira
Apsolutno neophodno radno mesto, potreban je neko ko će izaći ispred kancelarije da mi u obližnjoj pekari kupi pecivo a siguran sam da bi se u budućnosti mogle naći i dodatni razlozi za jednim ovakvim radnim mestom.

– Radno mesto portira
Iako su svi moji klijenti daleko od Srbije jasno vam je da ne mogu dopustiti da u moju firmu ulazi svako. Samim tim neophodan mi je neko da vodi računa ko ulazi u firmu i obaveštava sekretaricu o tome (koja će se naravno brinuti o tome da me moji prijatelji ili supruga koja tu i tamo navrati ne ometaju).

– Radno mesto noćnog čuvara
Grad je pun kriminalaca i narkomana i apsolutno je neophodno da neko i pored portira vodi računa o dragocenostima u mojoj firmi. Nisam siguran da je jedna osoba sposobna da svake noći obavlja tako težak zadatak spavanja u mojoj kancelariji pa bi se sigurno ukazala potreba i za još jednim ovakvim mestom.

– Radno mesto čistačice
Jasno vam je da jedan direktor (opa unapredio sam se) ne može sam da pere šolje od čaja ili daleko bilo da na kraju radnog vremena sam izbacuje smeće. Zbog toga je više nego neophodno zaposliti najmanje jednu čistačicu koja će se brinuti o higijeni u prostorijama u kojima radimo.

– Velika poslovna zgrada
Nakon što sam otkrio da su mi sva ova radna mesta apsolutno neophodna mali office od 40-tak m2 pokazao se apsolutno nedovoljnim za sve naše zaposlene. Samim tim bili smo prinuđeni da se preselimo u veće prostorije i zakupimo o trošku poreskih obveznika još neko parking mesto kako moji radnici ne bi morali da snose ne baš male troškove parkiranja u extra zoni gde se sada nalazi naša nova poslovna zgrada. Naravno naš inventar je sada skuplji i nije bilo baš jeftino opremiti naše kancelarije i plaćati telefon i Internet svakog meseca ali teši me činjenica da to više ne plaćam ja već neko drugi.

Ovih dana digla se velika prašina zbog teksta koji je preduzetnik iz Mađarske objavio na svom Blogu gde je u opširnoj analizi na veoma jasan način objasnio sve probleme sa kojima se susreću preduzetnici u Mađarskoj. Obzirom da je situacija kod nas na mnogo načina slična bilo je pitanje vremena kada će neko napraviti i srpsku verziju i drago mi je da je Ivan to već učinio.

Ivan je iz ugla Internet preduzetnika napisao provokativan tekst ali bojim se da će biti (a koliko vidim po komentarima već jeste) pogrešno shvaćen. Na neki način priča se svela na “nije ni nama lako” vs. “razmislite koliko vi vredite” odnosno na rat izmedju poslodavaca i zaposlenih. Da se razumemo, ima raznih zaposlenih i raznih poslodavaca i teško da se ovde situacija može posmatrati kroz “crno belu” prizmu ali ovde ni jedni ni drugi nisu problem. Problem je država!

Drzava ta koja je nesposobna, koja krade, koja igra nefer igru u kojoj pravila nisu ista za sve i o tome treba pričati.

Da pričamo prvo o pravilima, kao što je i Ivan napomenuo na svaki dinar koji dajete zaposlenom 70% dajete državi. Ukratko ako ste zaposlili čoveka kome svakog meseca dajete platu od 500 eura, državi ćete svakog meseca strpati u džep još 350 eura. Sve u svemu, što je plata zaposlenog veća država će dublje zavuci ruku u džep poslodavca.
Problem je što zaposleni od toga nema apsolutno nikakve koristi, iako ima veću platu (i samim tim njegova firma izdvaja veća sredstva za socijalna davanja), njegov nivo zdravstvene zaštite podjednako je jadan kao i nivo nekoga ko je prijavljen na minimalac uz najmanja moguca “davanja”.

Što se tiče nefer igre, pogledajte samo spisak koji je poreska uprava objavila juče u kojoj pojedine firme/preduzetnici duguju milione na ime poreza. Kao preduzetnik znam da apsolutno nije moguće “preskočiti” i jedan mesec bez uplate poreza jer će vam kao što Ivan reče vrlo brzo stići “čestitka” i vaš račun će biti blokiran. Kako je onda moguće da pojedini mogu dugovati tolike pare bez ikakvih sankcija?!! Odgovor je jasan – svi smo mi ovde jednaki ali su neki izgleda ipak jednakiji od drugih.

Sve u svemu, pravila treba promeniti tako da:

– Socijalna davanja budu fiksna bez obzira na platu
– Ili ako se već socijalna davanja određuju procentualno u odnosu na platu onda i kvalitet usluge treba skalirati u skladu sa procentom koji vaš poslodavac izdvaja za vas. Načina da se to ostvari ima, npr. zaposleni čiji poslodavci uplaćuju puni iznos plate mogu dobiti manje participacije, širi spisak besplatnih lekova, prioritet kod običnih pregleda itd.
– Država mora da relaksira zakone po kojima poslodavac može primati i otpuštati radnike
– Država mora na odgovarajući način da subvencioniše trudnice (tipa isplaćuje poslodavcu punu platu u skladu sa prijavljenom platom na koju je on sam uplaćivao doprinose do tada).

I poslednje ali ne i najmanje bitno, ista pravila igre moraju važiti za sve!