Kao što ste iz mog prethodnog posta mogli i zaključiti, ja sam (Internet) preduzetnik, posedujem malu firmu i office u centru grada. Nemam nijednog klijenta u Srbiji i ako bi zanemarili par stalnih klijenata za koje sporadično odradim neki poslić moglo bi se reći da full time radim za američku firmu First Beat Media. Firmu posedujem pre svega da bi sve te devizne uplate mogle legalno ući u zemlju kako bih plaćao porez i mogao mirno spavati. No ovo nije priča o tome.
U jučerašnjoj reakciji na post Mađarskog preduzetnika smo između ostalog pokrenuli i pitanje na koji način država troši novac koji prikuplja od poreskih obveznika. Naravno svi mi znamo da je u Srbiji već nekih 20-tak godina na vlasti partijska država u kojoj su javna preduzeća meka za zapošljavanje partijskih poslušnika, ljubavnica i rođaka. Postojeća radna mesta odavno su popunjena ali je država veoma kreativna u izmišljanju novih kako bi armije novih poslušnika mogle naći uhlebljenje na grbači ljudi koji zaista rade i za to plaćaju porez.
I tako počnem da razmišljam šta bi bilo kada bi moja firma nekim čudom postala javno preduzeće gde troškove ne snosim ja već to plaćaju poreski obveznici. Siguran sam da bi se odmah ukazala potreba za sledećim radnim mestima:
– Radno mesto sekretarice
Svu svoju komunikaciju sa klijentima i kolegama obavljam mailovima ili IM-om. Moji klijenti su daleko odavde tako da u firmu osim prijatelja tu i tamo ne dolazi niko. Pa ipak tu i tamo treba se javiti na telefon, skuvati kafu, oprati prljave sudove što je naravno posao sekretarice. Sad kad malo bolje razmislim pitam se kako sam uopšte mogao živeti bez nje!
– Radno mesto vozača
Neretko moram izaći iz firme i obaviti nešto. Bilo da je to smaračina u banci, sa knjigovođom ili privatne obaveze, takve stvari su gotovo svakodnevne. Naravno jasno vam je da mi je vozač samim tim neophodan kako bi me mogao voziti na sva ta mesta koja se nalaze na par stotina metara od moje kancelarije. I ne samo to, neophodan mi je i službeni automobil kao i plaćeno parking mesto što bliže kancelariji kako ne bih morao da trošim energiju hodajući čak do auta.
– Radno mesto kurira
Apsolutno neophodno radno mesto, potreban je neko ko će izaći ispred kancelarije da mi u obližnjoj pekari kupi pecivo a siguran sam da bi se u budućnosti mogle naći i dodatni razlozi za jednim ovakvim radnim mestom.
– Radno mesto portira
Iako su svi moji klijenti daleko od Srbije jasno vam je da ne mogu dopustiti da u moju firmu ulazi svako. Samim tim neophodan mi je neko da vodi računa ko ulazi u firmu i obaveštava sekretaricu o tome (koja će se naravno brinuti o tome da me moji prijatelji ili supruga koja tu i tamo navrati ne ometaju).
– Radno mesto noćnog čuvara
Grad je pun kriminalaca i narkomana i apsolutno je neophodno da neko i pored portira vodi računa o dragocenostima u mojoj firmi. Nisam siguran da je jedna osoba sposobna da svake noći obavlja tako težak zadatak spavanja u mojoj kancelariji pa bi se sigurno ukazala potreba i za još jednim ovakvim mestom.
– Radno mesto čistačice
Jasno vam je da jedan direktor (opa unapredio sam se) ne može sam da pere šolje od čaja ili daleko bilo da na kraju radnog vremena sam izbacuje smeće. Zbog toga je više nego neophodno zaposliti najmanje jednu čistačicu koja će se brinuti o higijeni u prostorijama u kojima radimo.
– Velika poslovna zgrada
Nakon što sam otkrio da su mi sva ova radna mesta apsolutno neophodna mali office od 40-tak m2 pokazao se apsolutno nedovoljnim za sve naše zaposlene. Samim tim bili smo prinuđeni da se preselimo u veće prostorije i zakupimo o trošku poreskih obveznika još neko parking mesto kako moji radnici ne bi morali da snose ne baš male troškove parkiranja u extra zoni gde se sada nalazi naša nova poslovna zgrada. Naravno naš inventar je sada skuplji i nije bilo baš jeftino opremiti naše kancelarije i plaćati telefon i Internet svakog meseca ali teši me činjenica da to više ne plaćam ja već neko drugi.
Eh, pa nisi ni malo kreativan 🙂
A savetnik? Lični asistent? Spoljni saradnik? … lista je ograničena samo ograničenom maštom 🙂
hahahha, genijalno!
Strasno je sto i neki privatnici krenu tako da razmisljaju…
Sjajno! Inače, za First Beat Media radi priličan broj ljudi iz Srbije, što se da videti na LinkedIn.
A nemas PR savetnika? A da li si se ti vec odlucio u koju ces kafanu ici, posto kao direktor javnog preduzeca imas i do 100K na kartici za “troskove reprezentacije”? Neces valjda, bruko direktora u javnim preduzecima, da maltretiras zenu da ti kuva?
Svi kukaju na broj zaposlenih u drzavnoj i lokalnoj upravi, ali opet oni nesto i urade. Smesno malo po metrici i standardima za produktivnost u normalnim zemljama, ali ipak nesto urade. Sa druge strane, imamo 50 hiljada zaposlenih u sektoru obezbedjanja i njihov doprinos GDP-u je ravan 0 i slovima nuli. Valjda tako mora, lopovski i svercerski maniri su nam u genima 🙂
Verovatno nikada nisi radio u nekom sličnom preduzeću pošto si pokupio samo one likove koji se vide sa ulice. Prvo, treba ti jedan dobar upravni udbor (10-tak ili više mesta). Pa onda jedno desetak savetnika (sa sekretaricama). Ta količina papira već traži i jedan mali daktilo biro, službu za distribuciju pošte (sa poslovodjom), arhivara, stručne saradnike za IT (možda i celu službu IT?) Pošto si već narastao na 50+ ljudi (a pratiš trendove?) ne možeš da prodješ ni bez službe za informisanje/marketing/PR – pa onda HR, s naravno kad iz “kadrovskih i opštih poslova” izvadiš HR – ostanu DVE službe (svaka sa svojom sekretaricom, šefom, i podpredsednikom upravnog odbora zaduženim za tu oblast. Onda napraviš jednu temeljnu reorganizaciju (u cilju smanjenja troškova) i kao posledicu iste zaposliš još jedno 5-6 knjigovodja, vozača, spremačica, portira… A onda sav “višak” zaposlenih vratiš na biro i isplatiš im otpremnine u skladu sa godinama staža.
Pa onda jovo-nanovo…
Ne zaboravi da kao direktor sigurno ne bi trebalo jedino ti u firmi da radis ono sto je osnovna delatnost firme. To, dakle, podrazumeva da jednostavno moras da zaposlis tim od nekoliko programera, web designera, a onda zbog svega toga moras imati veci sistem, sto dalje namece neophodnost zaposljavanja tima sistem administratora. I, oh, kako sam samo to mogla da zaboravim; neophodan ti je menadzer, strucnjak za drustvene mreze. Pa, neces valjda sam da tvitujes?! Mis’im, bratori, ipak si ti direktor, dingospo.
A marekting menadzer, pa knjigovodja, pa treba ti finansijski direktor neces valjda sam sa tim paraam, pa zamenik direktora, licni asistent takodje. Tu je i dizajner i sistem administrator, kao i serviser, rece neko vise programera, treba ti tu i vodja tima, pa dokuemntator, pa lektor, itd itd
Dobrovoljno se prijavljujem kada budeš organizovao kasting za sekretarice. Posle kastinga, zna se ide fitting, pa onda finalni izbor.
🙂
ne pustaj filmove, Ameri ne jebu da plate celu reziju, niti shvataju nase modele i “potrebe”… pisi propalo u startu, osim ako ne udjes na budzet grada, republike… 😛
“- Socijalna davanja budu fiksna bez obzira na platu
– Ili ako se već socijalna davanja određuju procentualno u odnosu na platu onda i kvalitet usluge treba skalirati u skladu sa procentom koji vaš poslodavac izdvaja za vas. Načina da se to ostvari ima, npr. zaposleni čiji poslodavci uplaćuju puni iznos plate mogu dobiti manje participacije, širi spisak besplatnih lekova, prioritet kod običnih pregleda itd.”
Mozda ne bi bilo lose da oni koji uplacuju vise u budzet imaju veca prava pred zakonom. Samo, tu postoji jedan mali problem, mnogi uplacuju manje od mene, ali ima i onih koji uplacuju vise. Problem su ovi drugi.
Hahaha, savrseno 😀 Nista sad svi kod nikolica u stranku i da radimo(tj. da primamo platu od koje mozemo na more itd.)… 😀