Ovih dana digla se velika prašina zbog teksta koji je preduzetnik iz Mađarske objavio na svom Blogu gde je u opširnoj analizi na veoma jasan način objasnio sve probleme sa kojima se susreću preduzetnici u Mađarskoj. Obzirom da je situacija kod nas na mnogo načina slična bilo je pitanje vremena kada će neko napraviti i srpsku verziju i drago mi je da je Ivan to već učinio.
Ivan je iz ugla Internet preduzetnika napisao provokativan tekst ali bojim se da će biti (a koliko vidim po komentarima već jeste) pogrešno shvaćen. Na neki način priča se svela na “nije ni nama lako” vs. “razmislite koliko vi vredite” odnosno na rat izmedju poslodavaca i zaposlenih. Da se razumemo, ima raznih zaposlenih i raznih poslodavaca i teško da se ovde situacija može posmatrati kroz “crno belu” prizmu ali ovde ni jedni ni drugi nisu problem. Problem je država!
Drzava ta koja je nesposobna, koja krade, koja igra nefer igru u kojoj pravila nisu ista za sve i o tome treba pričati.
Da pričamo prvo o pravilima, kao što je i Ivan napomenuo na svaki dinar koji dajete zaposlenom 70% dajete državi. Ukratko ako ste zaposlili čoveka kome svakog meseca dajete platu od 500 eura, državi ćete svakog meseca strpati u džep još 350 eura. Sve u svemu, što je plata zaposlenog veća država će dublje zavuci ruku u džep poslodavca.
Problem je što zaposleni od toga nema apsolutno nikakve koristi, iako ima veću platu (i samim tim njegova firma izdvaja veća sredstva za socijalna davanja), njegov nivo zdravstvene zaštite podjednako je jadan kao i nivo nekoga ko je prijavljen na minimalac uz najmanja moguca “davanja”.
Što se tiče nefer igre, pogledajte samo spisak koji je poreska uprava objavila juče u kojoj pojedine firme/preduzetnici duguju milione na ime poreza. Kao preduzetnik znam da apsolutno nije moguće “preskočiti” i jedan mesec bez uplate poreza jer će vam kao što Ivan reče vrlo brzo stići “čestitka” i vaš račun će biti blokiran. Kako je onda moguće da pojedini mogu dugovati tolike pare bez ikakvih sankcija?!! Odgovor je jasan – svi smo mi ovde jednaki ali su neki izgleda ipak jednakiji od drugih.
Sve u svemu, pravila treba promeniti tako da:
– Socijalna davanja budu fiksna bez obzira na platu
– Ili ako se već socijalna davanja određuju procentualno u odnosu na platu onda i kvalitet usluge treba skalirati u skladu sa procentom koji vaš poslodavac izdvaja za vas. Načina da se to ostvari ima, npr. zaposleni čiji poslodavci uplaćuju puni iznos plate mogu dobiti manje participacije, širi spisak besplatnih lekova, prioritet kod običnih pregleda itd.
– Država mora da relaksira zakone po kojima poslodavac može primati i otpuštati radnike
– Država mora na odgovarajući način da subvencioniše trudnice (tipa isplaćuje poslodavcu punu platu u skladu sa prijavljenom platom na koju je on sam uplaćivao doprinose do tada).
I poslednje ali ne i najmanje bitno, ista pravila igre moraju važiti za sve!
Ukoliko bi drzava smanjila potrazivanja od zaposlenih, odakle bi onda finansirala zdravstvenu zastitu, penzije, refundaciju za trudnice i porodilje, i slicno?
Prakticno, mora da skine kozu sa ledja jednima da pokrije druge.
Sa druge strane, meni nije do kraja jasno zasto se ne izvlace pare iz nekih resursa iz kojih razvijene zemlje izvlace fondove. Uporedi cenu cigareta kod nas i u USA, na primer. Povecas cenu cigareta, zabranis pusenje na svim javnim mestima, manje para treba da izdvojis za razna, a narocito onkoloska, oboljenja, i naravno da ostaje vise para u budzetu.
Sta tek reci za cene alkohola kod nas? Na stranu sad to sto mi je pomalo nejasno kako je moguce da se psihoaktivna supstanca nalazi u slobodnoj prodaji. Kupovina socijalnog mira, znam.
Tvoj predlog da se skaliraju zdravstveni benefiti u odnosu na visinu plate je pomalo nekorektan; zamisli ljude koji zbog nekih bolesti rade na laksim, manje placenim poslovima, ti bi im jos natovario na grbacu da placaju i sami svoje lekove?
Kao sto rekoh, mora drzava sa jedne strane da uzme da na drugu da. To stoji. Samo sto mi se cini da sa pogresnih mesta previse uzima.
pa kad država rastera sve one koji bi da se bave poslom, od koga će onda da krade sve te pare…
samo mali deo pokradenih para država daje za zdravstvenu zaštitu, penzije (tek je to debilno, da se penzije isplaćuju od nečijih zarada) i sl. najveći deo završava u džepovima korumpiranih pripadnika države (namerno kažem “pripadnika”, jer su države kao što je srbija ali i većina članica eu – po svim karakteristikama mafijaške organizacije)
U prirodi ljudi je da pokušaju “naopako”.
Hipotetički, to bi trebala da reguliše – država.
Pošto kod nas država samo pravi dodatni haos, vraćamo se na to da stvar mogu da spasu samo – ljudi.
Koji su već postali psi, vukovi i ostale imenice… Krug zatvoren.
…mnogi nisu shvatili ni prvi ni drugi tekst pa se nadam da ce tvoj makar malo pomoci…u svakom slucaju, hvala i tebi i ostalima koji su osetili potrebu da prokomentarisu nesto sa cime se svi susrecemo, na ovaj ili onaj nacin 🙂
Dobra i i spravna dopuna Ivanovog teksta . Opasno je praviti konflikt između poslodavca i zaposlenog jer je upravo to ono što administraciji i treba.
Heh… da li si siguran da bi voleo da živiš u zemlji sa takvim društvenim raslojavanjem? Ne znam ni jednu zemlju u kojoj svi plaćaju iste poreze, možda Severna Koreja, Kuba. Šta bi bilo sledeće, ko ima veću platu, njemu brže radi sud, policija (ups, to već ide tako:) )
Socijalni sistemi razvijenih društava funkcionišu isto, sa izuzetkom možda USA, što često nije najhumanije. Imaš sad predizborne debate pa se dosta diskutuje na tu temu.
Kod nas imaš različite opcije, npr. da plaćaš privatno osiguranje, Belmedic i sl. Na zaposlenog možeš da plaćaš minimalne paušalne poreze i doprinose i posluješ 100% legalno, ako on otvori svoj PR, što mnogi i čine i u EU. BTW, slobodno preskoči i par meseci, bune se tek kada udješ u 70-100K dug 🙂
Problem je upravljanje tim sredstvima, odnosno, naša očigledna nesposobnost da bez korupcije vodimo državu, bez obzira ko je na vlasti.
Madjar bi da otvori sutra firmu od 12 zaposlenih u novom prostoru i žali se što će mu se tako uloženi kapital vratiti tek kroz 9 godina? WTF? Gde su garaže nestale?
A Ivanov tekst je vulgaran osvrt na Madjara, a komentari su očekivani i često korektni jer ceo tekst i jeste u fazonu “nije ni nama lako”. Zbog čega bi radnika bolelo dupe za probleme preduzetnika i koliko on plaća ili (ne)spava? Radnik je *svojom životnom odlukom* rešio da radi za drugog, radnik nikad neće postati bogat, kupiti Audi A5, imati slobodu da radi za sebe i stvari koje želi da radi – sve same životne odluke koje je preduzetnik doneo kada je počinjao biznis. Uz takve “muke” radnik ima i “privilegiju”: u 5pm mozak se gasi za projekte i gazdine probleme.
“Država ta koja je nesposobna, koja krade, koja igra nefer igru u kojoj pravila nisu ista za sve i o tome treba pričati.”
Upravo tako! (S tim što bi umesto reči “država” bolje pristajao izraz “vlast”.)
Oduvek tvrdim da je vlast koren svakog dobra i svakog zla u državi!
Nažalost, i najnesposobnija vlast sposobna je da se održava. Najčešće poučena još od starih Rimljana: “Zavadi pa vladaj!”
Upravo se to dešava kod nas ali malo koga to zanima. (Džordž Orvel: “Istina je ono što niko ne želi da čuje!”)
Svako gleda svoju muku iz svog ugla pa i ne vidi pravog krivca – vlast! (“Na vuka vika, a lisice meso jedu!”)
Slažem se sa Srđanom. Ne znam odakle ideja o fiksnim davanjima.
Ono što bi trebalo da se promeni na tu temu u Srbiji je da, kao i u većini zapadnih zemalja, poslodavac i radnik ugovaraju bruto zaradu, tako da poslodavca uopšte ne treba da zanima koliki su porezi i doprinosi za radnika. On nudi onoliko koliko je spreman da potroši na zaposlenog i tu se celo mudrovanje završava, kao što njega ne treba da zanima ni da li je neto plata od npr. 500€ koja ostane tom radniku dovoljna ili ne.
Nema sanse Dinke za to da svi placaju isto, jer dolazis u situaciju da sirotinja placa jednako kao bogati. Sa takvom platformom, izbore neces dobiti, jer ipak 99% drustva cine ljudi koji nisu bogati, a njima to svakako ne zvuci fer. Jer i nije.
U svim razvijenim zemljama onaj ko vise zaradjuje placa veci porez.
Fazon je da se to radi po razredima zarade, npr. na prvih 60K gosinje placas 30%, na sledecih 20K, placas 33%, itd. Znaci ako zaradis 72K godisnje, placas:
30% na 60K
+ 33% na 12K
itd.
Nema mnogo potrebe izmisljati nesto kao novo, vec su ovi na zapadu to sve prosli davnih dana, pitanje je samo koji model, koje zemlje, odabrati i malo prilagoditi nasem okruzenju.