Year: 2011

U standardnom setu pitanja pred spavanje, onda kada na sve moguće načine pokušava da odgodi trenutak odlaska u krevet, pre neko veče moja ćerka mi je postavila sledeće pitanje:

Da li je moguće čitati misli?

Setih se na trenutak onog filma u kome Mel Gibson iznenada dobija sposobnost čitanja misli žena koje ga okružuju i pomislih kako bi to bilo baš cool, trenutak pre nego sam malu izmarširao na spavanje sa naravno odrečnim odgovorom.

Večeras je Apple predstavio novi iPhone4S, u kome je najverovatnije najinteresantniji feature Siri – ženski glas koji je sposoban da odgovori na mnoga vaša pitanja, odgovori na email, sms, zakaže vam meeting itd. Tokom gledanja keynote-a u kome je čovek iz Apple predstavljao mogućnosti zapala mi je za oko činjenica da Siri sve vaše reči na obradu šalje Apple serverima, što me je podsetilo na pitanje moje ćerke…

Iako ja želim da verujem da to neće zloupotrebiti, Apple će kao na dlanu imati poruke o vašim sastancima, SMS porukama, mailovima i sl. Google samo na osnovu pretrage već odavno ne samo da zna šta tražite već i koliko sekundi vam je potrebno da na servirane rezultate kliknete, koji browser/OS/rezoluciju koristite, a ako koristite i neki od njegovih ostalih servisa poput Gmaila, Google zasigurno zna još mnoooogo toga o vama. Facebook ne samo da zna sve vaše kontake već i stvari koje volite, način na koji komunicirate sa svetom oko sebe, da li ste hater ili cool, da li varate svog partnera makar i listajući profile drugih osoba.

Ukratko da se vratim na pitanje sa početka ovog posta – Da li je moguće čitati misli? Khmm možda ipak jeste, ali vam je potreban kompjuter i ljudi koji će vam beskrajno verovati.

Pre desetak dana desila nam se još jedna akutna kriza sa Jovanom, koja se nadam se polako završava. Ne bih da opisujem stanje svog duha tokom tih dana, ali jasno je da mi nije bilo nidočega, pogotovo ne do aktivnosti na društvenim mrežama (čitaj Twitteru).

Nakon par dana “odmora” jedan DM naterao me je da startujem Tweetie ali čitanje TL-a nikako nije išlo. Na poslu potpuno fokusiran na svoje standardne taskove sa (nakon dužeg vremena) izvanrednom produktivnošću i memorijom. Namerno napominjem “memoriju” (sopstvenu naravno) pošto je stanje u jednom trenutku bilo toliko loše da sam bio primoran da počnem da vodim beleške o tome šta radim u toku dana. Bukvalno sam počeo da zaboravljam šta sam radio prethodnog, a samim tim moji daily reporti bili su poluprazni. Na stranu raznorazna cimanja na IM-u gde sam redovno morao da ponovo čitam history da se prisetim o čemu je uopšte bila reč. Odjednom, svi problemi su nestali!

Danas sam nakon par dana ponovo startovao Twitter (trebalo je odgovoriti na taj DM). Pogled na TL … sve te #krmljao, #onokad, #4sq, #pikila, #kakila … i mislim da znam u čemu je bio problem.

Do pre par dana bez problema bih verovatno mogao reprodukovati šta su @plagosus i @torbica jeli tog dana, ko je zakasnio na posao, koga je iznervirala #farma koju “ne gleda”, ceca, politika, estrada, whatever … moj mozak jednostavno bio je pun gomilom … well za mene beskorisnih informacija. Uz poneku korisnu naravno, ali vredi li platiti toliku cenu?

Kada sam pre par godina (konačno) otvorio Twitter, primarni cilj bilo je filtriranje informacija, filtriranje svog onog šuma koji sam imao na RSS-u, Forumima i Blogovima. Vremenom se ispostavilo da i twitteru trebaju filteri, a nažalost stanje u kojem se moj (a verujem i svačiji TL) sada nalazi iziskuje maltene uspostavljanje white listed keyworda (blokirati sve po defaultu osim… znate o čemu pričam).

Uprkos svemu, Twitter je naravno neprocenljiv izvor informacija i siguran sam da ću ga i dalje koristiti, ali moram u međuvremenu smisliti kako. A priznali to ili ne moraćete i vi 🙂