Year: 2010

Dok lagano hladimo šampanjac i smišljamo šta ćemo to veliko promeniti u Novoj Godini, neko tako mator kao ja ne može a da se ne seti kako smo nekada, tamo negde 80-tih godina prošlog veka zamišljali godinu sa rednim brojem 2011.

Tih davnih 80-tih godina prošlog veka bio sam siguran da ćemo u 2011 na posao ići letećim automobilima, da će se svetla u kući paliti automatski ili barem glasovnim komandama. Ručak bi trebalo da se spremi u sintentizatoru jednim klikom na opciju iz menija (danas nešto sa mesom moliću), koji bi opet servirao neko od naših vernih sluga – androida. Boljitak na poljima nauke i tehnike doneće nam pregršt slobodnog vremena koje ćemo koristiti za čitanje knjiga, bavljenje sportom … jednom rečju uživanje.

I tako godinu za godinom i dočekasmo i tu 2011. Jedini android je ovaj koji imam je ovaj na mobilnom telefonu, automobili još uvek ne lete, a kako stvari stoje zbog krize energenata uskoro se neće ni kotrljati. Iako naš glas za koji mikrosekund dopre do svih delova zemljine kugle, vremena je sve manje a svoje prijatelje od krvi i mesa zamenili smo šarenim sličicama avatara na raznoraznim društvenim mrežama.

No dobro, nije sve tako crno, ako ništa drugo mimoišli su nas katastrofični scenariji post nuklearnog doba i scena kojima smo se zabavljali u filmovima poput “Pobesnelog Maksa”. 🙂

Kad već spominjem prošlost i kompjutere (a ja kao programer o njima obožavam pričati), mislim da bi onaj dečak iz 80-tih koji se igrao na Commodore-u bio razočaran današnjim kompjuterima. OK, moj današnji mobilni telefon ima veći Hard Disk od Desktopa od pre 10 godina … nakačen sam na taj Internet gde god poželim … ali kao da jedna stvar tu nedostaje … Revolucija!

Sve ove godine bile su godine skaliranja … jednom rečju evolucije a ne revolucije. Mali računari postali su još manji, umesto Megabajta mere su nam postali Gigabajti (pa i Terabajti), ali nije bilo istinske revolucije. Laptop na kome kucam ovaj tekst faktički je isti onaj na kome sam ga mogao kucati i pre 20 godina. A kao najapsurdniju stvar, u eri kada su desktop (klijent) kompjuteri najmoćniji ikada, smislili smo oblake (Cloud) i zanemarivši snagu naših računara naše programe, slike i muziku smeštamo (ili ćemo smeštati) tamo negde … na serverima daleko odavde … u oblacima.

No ako zanemarimo gvožđuriju (Hardware), revolucije je ipak bilo i ona se zove Internet. Zahvaljujući njemu već deset godina živim (i to dobro) radeći za ljude na drugom kraju zemlje od kojih mnoge nikada nisam ni video. Informacija je na jedan klik daleko, a gomile diskova sa raznim Britanikama i Enkartama zamenila je Wikipedija. Moć satelita i naših malih GPS programčića omogućila nam je da bezbrižno putujemo bilo gde bez mnogo razmišljanja hoćemo li zalutati. A pored svega tu je i Twitter zahvaljujući kome egomanijaci poput mene mogu svoja razmišljanja da podele sa drugima bilo kada i bilo gde.

Budućnost je ipak tu i sada je realnost. Možda malo drugačija od one koju smo zamišljali ali bolju nećemo imati.

Uživajte u njoj i u 2011 godini. Srećno!

Već sam pisao o njemu, doduše ne toliko o samom automobilu koliko o kompaniji koja ga nažalost prodaje ovde. Oni koji me prate i na twitteru mogli su i da vide moje uzaludne pokušaje da se prijavim za test vožnju na njihovom sajtu (na formi koja ne radi) kao i pljuckanje po Delti zbog ignorisanja moje prijave na formi koja je proradila 🙂

Od Novembra Delta je konačno spustila cena Civica, ko prati njihova nebulozna saopštenja mogao je pročitati kako će samo u Novembru zbog kursa japanskog Jena Civic kao i još neki modeli biti na popustu. Smehotresno, prvo zato što se Civic pravi u Britaniji, na stranu činjenica da će to važiti samo u Novembru (valjda DeltaAuto ima poverljive informacije o novom padu Jena u Decembru) 🙂

No da ne trošim više reči na Deltu, nekim čudom su me nakon (ko zna koje po redu prijave na test vožnju) kontaktirali tako da sam konačno bio u prilici i da malo provozam Civica, konkretno model 1.8 PE Sport (Hatchback) sa 140KS, upravo onaj koji i merkam da kupim.

Za one koji to ne znaju, Civic je auto sa veoma bogatom istorijom, prvi model pojavio se još davne 1973. Poslednji (i trenutno aktuelni) model izašao je 2006 godine i predstavljao je totalni zaokret pre svega u smislu futurističkog dizajna – meni lično Civic je više ličio na betmobil nego na auto koji ćete svakodnevno voziti. Naravno kao takav naišao je na podeljene reakcije, neki su ga dizali u zvezde a neki kudili … a jednu od najcrnjih ocena dao mu je Jeremy Clarkson u Top Gear-u!

Što se tiče Civica koji sam ja bio u prilici da vozim, u pitanju je blago restilizovani model iz 2010 1.8 i-VTEC model sa Sport paketom opreme. To praktično znači da od standardne opreme koje bi ste očekivali u jednom u jednom ovakvom automobilu, Civic ima praktično sve čega bih se mogao setiti, dakle automatska klima, air bag, tempomat, senzore za kišu, 17″ alu felne itd… kompletan spisak dostupan je ovde a moram da pohvalim da su čak i senzori za parking deo standardne opreme, mada su oni ruku na srce i neophodni obzirom na ne baš pregledan zadnji deo.

Enterijer je tek posebna priča. Nasloni za ruke, gomila dugmića za podizanje-spuštanje prozora (prednjih i zadnjih), podešavanja i sklapanje (sjajna stvar) retrovizora, zaključavanje vrata itd. Potpuno digitalna komandna tabla sa plavičastim svetlom, digitalnim obrtometrom i pokazivačima za benzin i temperaturu. Uz sve ovo naravno i standardni trip kompjuter, sa podacima o potrošnji, prosečnoj brzini itd. Dobra fora je što tokom vožnje uz obrtometar dobijate real time podatke o ekonomičnosti vožnje kao i savete za prebacivanje u sledeći stepen prenosa. Kad smo već kod prenosa, model koji sam vozio ima 6-stepeni manuelni menjač, skuplji modeli dolaze sa automatikom za koji prodavac baš i nije imao reči hvale.
Pozadi ima dovoljno mesta, prtljažnik je veoma prostran a obaranje deljive zadnje klupe je dramatično jednostavnije nego u mom Grande Puntu.

Što se same vožnje tiče, tu sam moram da priznam pomalo razočaran, tačnije očekivao sam malo više od auta koji ima oznaku sport i 140KS. OK, auto svakako vuče bolje od mog Grande Punta koji ima duplo manje konja, ali čak i kad pedalu stisnete do kraja, nema onog uzbuđenja, daleko bilo zakucavanja za sedište koji npr mogu da osetim kada me provoza ortak sa Mazdom MPS (250KS). Što se upravljivosti tiče, ništa epohalno, auto se ponaša očekivano za auto te klase, u vožnji po gradu nisam osetio neke probleme. Neudobnost o kojoj Jeremy priča nisam osetio, čak naprotiv auto mi deluje veoma udobno, no ponavljam, ja se svakodnevno vozim u GP-u koji ima vrlo tvrdo ogibljenje, možda sam na neudobnost i navikao 🙂

Što se mana Civica tiče, zbog čudnog dizajna zadnjeg dela auta, veliki problem ranije je predstavljalo parkiranje koji su ljudi iz Honde jednostavno rešili redizajnom retrovizora kao i uključivanjem 3 parking senzora za zadnji deo auta. Lično nekako nisam mogao da pobegnem od poređenja sa svojim trenutnim autom (Grande Punto 1.4 Dinamic) pa sam morao da konstatujem da GP ima dvozonsku klimu što Honda ima tek u skupljoj (executive) varijanti, kao i nepostojanje City Moda kod Civica, jako korisna stvar kod parkiranja. Ostalo je sve na strani Civica, gomila opreme, lepši dizajn, bolja završna obrada … i naravno ime koje za razliku od Fiata uliva poverenje.

I konačno … pitanje svih pitanja – Uzeti ili ne?

Moram da priznam da me je nekako prošla ona početna oduševljenost autom. Delta se u dva navrata pobrinula da auto ne kupim prošle godine, tako da (Bogu hvala rekla bi moja žena) sada na kupovinu pokušavam da gledam sa izvesnom dozom razuma, koliko je to moguće kada kupujete auto sa oznakom sport. 🙂
Bez obzira na popust i na pregršt opreme – najveća mana ovom autu i dalje je cena. 17.5k Eura za auto, na to dodajte novac za registraciju, jedno 700E za kasko, 4×200 e za 17″ zimske gume .. i očas posla ste prešli 20k eura. U situaciji kada već posedujem auto kome je za 4 godine korišćenja cena pala za 8k eura (i koji kao zainat ovih dana radi kao sat), moram da priznam da ovakvu kupovinu smatram nerazumnom, tako da je moja konačna odluka … čekanje. Tim pre što Honda nije imala veliki izbor boja na lageru, navodno novi kontigent stići će tek u februaru, a onda ide sajam pa možda ponovo popust … 🙂

Za kraj (svega) par fotki na mom flickru http://www.flickr.com/photos/dinke/. Moja draga koja je bila zadužena da napravi neku tokom vožnje bila je previše uzbuđena, a o njenoj vožnji bolje da ne pričam, prodavcu (koji je btw bio izuzetno ljubazan i profi) treba dati orden za hladnokrvnost 🙂