988 Personalized Service

Verujem da vam se ovo može desiti samo u Srbiji. I da ne budem pogrešno shvaćen, radi se o totalno pozitivnom iskustvu 🙂

Zbog problema sa autom, tačnije napajanjem (board computer totalno prolupao zbog povišenog napona), danas sam sa svojim ortakom odvezao auto kod auto električara. Obzirom da je servis bio preporučen od strane dotičnog ortaka, auto i svoj broj telefona sam jednostavno ostavio, bez mnogo brige da će mi njihov broj uopšte zatrebati. Obećali su da će me zvati oko 3pm.

Naravno obzirom da se ni do 6pm niko nije javio, postao sam nervozan (hoću svoj autooo) i nervozno pozvao ortaka kako bih video šta se dešava. Naravno ispostavilo se da ni on nema broj pomenutog auto-električara, a svi naši pokušaji da bilo na žutim stranama bilo od drugih ljudi dođemo do broja nisu urodili plodom. Ne želim da idem na drugi kraj grada samo da bih saznao da mi auto još uvek nije sređen. Ostala je još samo jedna opcija – 988. Znamo ime, adresa je valjda tačna, to bi trebalo da bude dovoljno.

zvrrrr zvrrr
Dobar dan, dobili ste operatera xyz …

Dobar dan, zovem iz Kragujevca. Treba mi broj telefona auto električara, Zoća, ulica ta i ta, Kragujevac.

Par sekundi tišine nakon kojih me je ljubazna dama sa druge strane žice obavestila da korisnik nažalost nije pronađen u njihovoj bazi podataka. Ali …

Operater xyz: Ček šta si rekao Zoća, auto električar? To je na “Aerodromu” ?
ja: Da
Operater xyz: Samo malo da vidim, mislim da imam broj na svom mobilnom …

Posle kraće tišine uz obostrani smeh dobijam traženi broj telefona. Pomalo zbunjen zahvaljujem se na broju, a onda sa izvesnom dozom skepse zovem “Zoću”. Dobio sam pravog čoveka. 🙂

Welcome to Serbia

Kao što sam naslov kaže, vratio sam se u Srbiju. Povratak je zahvaljujući SwissAir-ovom AirBus-u A340 bio izuzetno prijatan. LCD paneli na svakom sedištu sa gomilom filmova, muzike, informacijama o letu. Osoblje ljubazno, klopa fenomenalna, a uz sve to imao sam društvo prelepe Ukrajinke (top model, šta dalje reći). Za razliku od prošlog leta kada sam se totalno smorio, ovaj put sam odmah nakon uzletanja drmunuo dva Heinikena, odvrnuo RHCP, i spavao skoro pola leta.

Poslednja dva dana nakon konferencije proveo sam u plivanju i istraživanju šoping molova. Tek pretposlednjeg dana otkrio sam da se bazen (olimpijski bazen na 10 spratu hotela) greje, tako da sam uprkos užasno jakom vetru iskoristio par sati za plivanje. U vodi koja je zagrejana je sasvim ok ali treba preživeti vetar pri izlasku.
Pool

Nekoliko sati proveo u Dolhpin Mall-u a onda se našao sa kolegama u Aventura Mall-u koji je bio za 2 klase ispred svega što sam u životu video. Zamislite mesto 10 puta veće i lepše od našeg Delta City-a recimo … eto … tako nekako. Uz to ima i ogroman Apple Store tako da sam tamo proveo i poslednjih nekoliko sati nakon napuštanja hotela.
Dolphin Mall

U povratku bilo je smaranja sa security-em (izuvanje cipela, pretresanje do najsitnijih detalja i sl.). Funny thing bio je kada su me u nekom zastakljenom prostoru 2×2 skenirali, žena policajac mi je dala instrukcije da ispružim ruke ispred sebe i gledam pravo. Nakon desetak sekundi rekla mi je tipa “Ok sir, you can relax now” … na sta je moj odgovor bio “I am TRYING”. Ona se namejala i dodala … “I mean, you can put your hands down, we’ve finished”, sa onim pogledom tipa “ako si ti terorista, ja sam Merlin Monro” 🙂

U Cirihu su mi konfiskovali Starbucks Frapucino, iako sam isti kupio u free shop zoni u Miami-u. No liquids allowed. U Beogradu dočekali su me duvanski dim, štroka i turbo folk. Welcome to Serbia.

Future of Web Applications, Miami

Utorak, oblačan i vetrovit dan u Majamiu, ne baš neko vreme za plažu ali koga je briga. Danas je FOWA dan!

Prijave su od 08-09AM u prelepoj Adrienne Arsht areni. Čekiram lokaciju, to je na cirka 200 metara od mene, nema potrebe da palim auto. Stigao koji minut pre 09AM, gde su mi dali flomaster da na svojoj propusnici sam upišem ime i kompaniju. Sa ponosom sam ispod imena nacrtao i grb Srbije, čisto da ovi geakovi znaju sa kim imaju posla 🙂

Unutra, gomila geakova svih uzrasta, boja …. ali jedno im je zajedničko. Svako je isukao svoje oružje u krilo bez neke namere da komunicira sa ljudima oko sebe. Prebrojao sam oko sebe jedno 50-tak Mek-ova, jedan jedini PC. Pridružujem se masi sa svojim MBP-om i prenosim dešavanja na DPT.

Fowa, Miami

Pre nego što je počeo uvodni govor, Ryan Carson traži od nas da se rukujemo i upoznamo sa ljudima oko sebe. Svi to činimo. “Hey bro, how yo doin’ …” i roboti oko mene konačno postaju ljudi. Bravo Carsone 🙂

Prvi na binu izašao je Jason Fried koji je pričao o njihovoj Getting Real filozofiji, bez mnogo pompe i slajdova. Korisni saveti za development, dosta saveta oko produktivnosti, prodaje, buduća predvidjanja itd. Jason je rekao da je protiv besplatnog software-a jer kako on kaže, hrana nije besplatna, odeća nije besplatna, vaš auto nije besplatan … zašto bi software ili usluga koju pravite bila besplatna?

Jason (37signals)

Nakon Jasona na binu su izašli momci koji stoje iza Ajaxiana, Dion Almaer (Google) i Ben Galbraith (Mozilla). Njihovo predavanje bilo je znatno interesantnije, sa izuzetno efektnim slajvodima koji su opisivali ono što nas čeka u budućnosti kada su browseri u pitanju. Jednom rečju, prava revolucija koja će sadašnje Ajax aplikacije učiniti još interaktivnijim tako da će se po usability-u moći porediti sa recimo Mac OS X aplikacijama (koje su oni btw non stop uzimali za primere).

Ajaxian guys

Nakon Ajaxiana na binu je izašao Dan Theurer iz Yahoo-a koji je imao nesreću da mu slajdovi nisu radili, tako je onako deprimirano sve nekako zbrzao, kao da je jedva čekao da pobegne sa scene. Nakon Morning breaka usledilo je sjajno (meni lično i najbolje) predavanje Joe Stump-a, glavnog developera Digg-a.

Joe Stump

Joe je sa genijalnim slajdovima (slike iz detinjstva njega i njegovog brata) predstavio developere kao lenje, ćudljive, egocentrične likove (ma daj, nije omanuo ni za 1%) i načine da ih takve kakve su uklopite u kompaktan i produktivan tim. Favorit quote:

Most people think that developers are lazy which is not true. The truth is that developers are EXTREMELY lazy.

Jedi are rare guys

(nije tako lako naći kvalitetne developere .. demonstrirano sa slikom njegovog brata iz detinjstva koji drži mač haha).

Joe Stump on Code Repositories

Nakon njega totalno druga priča Kristina Halvorson o Web sadržajima. Iako je većini sama tema bila strana (pričate Developerima kako pisati efektne sadržaje na Webu), njeno predavanje je bilo efektno i zanimljivo. Da napomenem i to da je Kristina na sebi svojstven način ismejala organizatore kada ni njeni slajdovi nisu krenuli kako treba, i za razliku od momka iz Yahoo-a nije htela ni da počne dok se to ne reši. Pametno.
Na kraju predavanja Kristina je uputila poruku sa pitanjem zašto je tako malo žena u sali a takođe i u našoj branši, nakon čega je krenula mala otvorena rasprava na tu temu-

Po završetku na binu je izašao Aza Raskin (Mozilla) koji je pričao o novostima koje nam priprema Mozilla Lab. Poseban naglasak stavio je na Ubiquity, pomoću koga ćete recimo moći da recimo menjate sadržaje na stranama koje često posećujete (tipa promenite google logo sa Dinke Rulez), tako da se Google logo na Google.com više nikada ne prikazuje. I naravno druge mnogo korisnije stvari. Organizator je i ovde ponovo omanuo, tako da je usred predavanja ponovo došlo do problema sa prikazom slajdova, tako da je Aza morao da svoje predavanja završi na samom kraju dana.

Aza Raskin(Mozilla)
Nakon pauze za ručak sjajno predavanje održao je stari lisac Joel Spolsky koji je onako rutinski odradio svoje predavanje na temu efikasnosti programera, setovanja radnog okruženja, office-a itd. I on je kao i Jason pominjao prekidanje programera kao najveći problem koji developeri imaju. Naime, svaki developer u toku dana ima samo 2, 3 sata vremena u komeje 100% fokusiran na probleme koje rešava, i u tom periodu sam developer (ja dobro znam o čemu priča) toliko je fokusiran na rad da tih 2-3 sata uopšte i ne primećuje da prolazi vreme. Bučno okruženje, zvonjenje telefona, pa čak i odlazak u WC po Joel-u su neprijatelju svakog programera. Zbog toga se velike kompanije poput google-a trude da snack, toalet, pa čak i tuš kabinu drže što bliže developerima, kako ne bi došlo do gubitka njihovog fokusa.

Talent

Nakon Joela veoma efektna mada meni ne tako interesantna predavanja odžali su Dave McClure i Alex Hunter iz Virgina. A posle pauze i otvorene rasprave na temu developmenta između Joela, Jasona i Carsona, na binu je izašao momak iz kompanije 280 North Francisco Tolmasky, koji je na sjajan način odradio workshop sa Cappuccino i Atlas frameworkom. Francisco je pomoću alata koji se startuje iz browsera (atlas) na lokalnom hostu koristeći point and click interface u roku od 3 minuta kreirao feed reader! Zatim je isto to odradio za iPhone platformu. Cela stvar mi se veoma dopala, jedino što mi se nije svidelo bila je mogućnost sinhronizacije između Web Projekata i recimo iPhone aplikacije (u slučaju da jedna aplikacije treba da radi na obe platforme). Malo sam i prodistkutovao na tu temu nakon završetka konferencije sa samim Franciskom, koji je ujedno bio i jedini predavač koga sam lično upoznao.

Francisco Tolmasky

Na samom kraju na binu je izašao Gary Vaynerchuk koji je u stilu Eminema vrištao, psovao, proklinjao … na kraju zamalo i zaplakao na temu kako neko može da radi 8 sati za nekoga drugoga a ne za sebe. Teško je i rečima opisati, osim samo reći … kakav lik :))

Gary Vaynerchuk

Na kraju dobili smo poziv da nastavimo druženje na Nikky Beachu što smo naravno i učinili. Besplatno pivo na račun Microsofta … teško da postoji bolji provod.

Me on Nikky Beachu

Slike i video zapisi sa FOWA konferencije