Znate onaj crtani kad Duško Dugouško promaši skretanje kod Albukerkija i završi na južnom polu umesto na Miami Beachu? Nekako ovih dana baš često pomislim na Duška.
Ovogodišnja FOWA je prebačena iz preskupog Londona u Miami. Na nagovor kolege karte sam bookirao još u Oktobru, izvadio USA vizu a pre par nedelja kupio avionske karte i bookirao hotel na Biscayne Bay-u (što bliže okeanu za moju napaćenu dušu molim). Čekao sam poslednju nedelju pred put, tačnije kontrolu ponedeljkom da se uverim da je sa Jovanom sve ok, da napišem reč dve o konferenciji na Blogu itd. Odavno sam se odvikao da pravim dugoročne planove a ovaj ponedeljak nažalost pokazao mi je i zašto.
U ponedeljak ujutru naravno nismo mogli da uradimo krvnu sliku jer je jebeni državni praznik, tako da smo sve odložili za utorak. Istoga jutra Jovana je dobila temperaturu, celog dana ona odvratna 37.x (gde je x manje od 5) koju je svojevremeno vukla danima pre nego što su joj dijagnostikovali ALL. I povraćanje … isto kao i onda. Čekanje na utorak pretvorilo se u čekanje Godoa. I naravno Strah … toliko jak da bi mogli da ga namirišete. Noć sam iskoristio kreativno za pisanje FAQ-a na Blogotku. Spavanje je tako precenjeno.
Utorak … Sara mi saopštava novosti … Jovana ima 38.5, glavobolju. U bolnici krvna slika Bogu Hvala (manje vise) ok. Radimo sve moguće i nemoguće analize, snimak glave, jetrine enzime. Snimak pokazuje sinuzitis, jetrini enzimi totalno u kurcu (transaminaze više od 30 puta iznad normale). Doktori nam izlaze u susret da Jovana leži kod kuće a terapiju prima u dnevnoj bolnici. Tražim kristalnu kuglu da vidim kako će ovo proći…
Za dva dana trebalo bi da letim za Miami a ja još uvek ne znam hoću li zaista i ići. Gledam u praznu TO-DO listu na Dashboardu … iGo mape za usa, međunarodna vozačka, osiguranje … treba li mi sve to? Svi, čak i Sara i Jovana teraju me da idem a ja sam pred moralnom dilemom. Kuda skrenuti kod Albukerkija?
zao mi je zbog devojcice. koliko ima godina? da li ste vi otac?
Što bi moj drugar rekao “jebem ti sranje”…nadam se samo da će se Jovana stabilizovati…
@Tanja
Jovana je juce napunila tacno 7 i po godina. Iako moja draga kada je pitaju na koga Jovana ima predivne zeleno-plave oci voli da kaze “na tatu” (moje su braon btw), ja sam tata, bez sumnje 🙂
samo sedam. puno srece vam zelim!
Drzite se, Dinke! Mi, roditelji, kada nam bebe/deca imaju i sitne probleme/tegobe (mozda i ne previse sitne ali svakako previse sitne i nemerljive u odnosu na vase) smo cesto zabrinuti, mogu misliti kako je vama. I nije lose da odes u Majami, da napunis malo baterije pa sa tom novom energijom da nastavis borbu za konacno ozdravljenje tvoje cerke. Zelim da vam se zivot sto pre vrati u normalne tokove i da Jovana ozdravi.
Hvala svima, Jovana je u poslednjih 24h stabilna, mislim da ce sve biti u redu, tako da sam resio da skrenem levo kod Albukerkija*. Sad je vreme da pocnem da razmisljam o strahu od letenja (za one koji ne znaju ovo ce biti moj najduzi let do sada a imam uzasan strah). Doduse, kako je ovaj sneg krenuo da pada, mozda i ne uzletimo lol
Uz zelje za sto brze ozdravljenje, samo da se pridruzim onima koji ti kazu da treba da ides. Vredece i tebi i tvojoj porodici. I mislim da nema potrebe da se objasnjava zasto. Sto se tice leta, kad ides u Majami problem nije let, nego sletanje 🙂 Lepo se provedi.
Iako nikad nisam imao nekih konkretnih problema sa letenjem, strahova takodje mogu reci da su duzi letovi udobniji od ovih kracih jer su veci avioni u pitanju kod kojih s sve turbulencije kao i uzletanje i sletanje udobniji. Pored toga i hrana je bolja 🙂
Tako da.. samo napred i nemas frke, spavaj, citaj..
Sa ovom mećavom u Kragujevcu, veći će ti problem biti da isparkiraš auto i odeš do Beograda, nego let do Majamija. 🙂
Hehe, ma vozio sam ga celog dana (verujem da ce mi zauvek ostati misterija kako je moja zena jutros uspela da ga isparkira) 🙂
Kada sam 6 put cistio sneg palo mi je napamet da cu sutradan biti na bar 25C 🙂
Sećam se jednog pretraživanja interneta,pre nešto više od godinu dana, kada sam sasvim slučajno naišao na Vaš domen dinke.net. Počeo sam čitati, naišao sam na “Život je pun iznenadjenja”, to bi na svakoga ostavilo traga. I danas mi je to jednostavno prošlo kroz misli, da čujem i vidim vesti u vezi svega ovoga. Niko od nas koji čitamo sve ovo, ne može razumeti kroz šta prolazite Vaša porodica i Vi. Divim se Vašoj borbi za život, unutrašnjoj borbi da ostanete sabrani u odnosu na situaciju u kojoj se nalazite. Nadam se da će se sve završiti kako treba…
S Poštovanjem
Borislav Miljanski