Pre neki dan kada sam čistio Blogodak od neaktivnih Blogova skapirao sam da i moj lični Blog još malo pa ispada sa liste. Više od mesec dana bez ijednog posta. Ne, nisam otišao na odmor niti ću imati taj luksuz ove godine. Jednostavno, previše obaveza oko Jovaninog lečenja a u retkim trenucima kada sam imao višak slobodnog vremena, nekako sam ga trošio uludo mlateći praznu slamu (ne mogu da se setim boljeg izraza za uzaludno gubljenje vremena) na Facebook-u.
Dobra vest je da smo pregurali još jednu fazu hemoterapije, ovaj put bez većih komplikacija. Zbog činjenice da je Jovana jako teško podnela prvi ciklus u tzv. reindukciji (neurološki ispad, teške infekcije …), lekari su doneli odluku da Jovani “oproste” poslednji miniciklus reinduktivne hemoterapije, tako da smo praktično završili sa intezivnom fazom lečenja. Sada čekamo da se krvna slika popravi, nakon čega će narednih godinu dana primati citostatike u manjim dozama i to u obliku tableta. Ukratko, wait and see faza gde će se videti kako je Jovana odreagovala na hemoterapiju u nadi da se leukemija nikada neće vratiti.
Sve u svemu, vratili smo se u Kragujevac a stan u Bgd-u ćemo od prvog septembra najverovatnije otkazati. Možda smo malo i poranili, ali kako god, brže bolje spakovali smo sve svoje stvari (90% Jovanine igračke koje je kao hrčak vredno skupljala prethodnih 9 meseci) i dovukli se do Kragujevca. There is no place like a home … mada …
Nekako sam se navikao navukao na Beograd. Uvek sam voleo da budem u centru zbivanja, tako da mi kilometarske gužve, beskrajne kolone u iščekivanju da se pređe most nekako nisu teško pale. Navukao sam se na sve moguće i nemoguće kafe za poneti (Grinet, Costa Coffee, Coffee Dream, Coffee&Factory …), na Mek, švrljanje po Delta City-u/Merkatoru (pogotovo sam bio impresioniran Ster-om) itd. No više od svega prijalo mi je znati da živim u gradu sa većim mogućnostima, mogućnostima koje doduše nisam preterano ni koristio ali dobro je bilo znati da su tu kad ti zatrebaju. Toga u Kg-u nažalost nema, a o sveprisutnom provincijskom duhu (koji delom šire novopečeni “Kragujevčani” sa čudnim akcentom i Kosovskim tablicama) bolje i da ne pričam.
Problem sa Bgd-om su “cijene” nekretnina koje su sve samo ne sitnica. 3k soma ojra /m2 … za stan na Vračaru … malo previše. U Kg-u se u najboljem slučaju drže na 1k, tako da bih morao da prodam cirka 3 stana da kupim jedan u Bgd-u. Problem je što mi u toj kalkulaciji još uvek nedostaju dva stana 🙂
Inače, pre nego sam napisao ovaj post prelistao sam postove koje sam pisao u prethodnih devet meseci. Još jednom sam proživeo užase koji su mi se dešavali, još jednom sam pročitao vaše komentare, između ostalog i od ljudi koji nažalost takođe imaju sasvim dovoljno svojih problema. Hvala vam svima na vašem vremenu, ako smem da kažem čak i na hrabrosti da te stvari čitate. Gledano sa strane, mora da je jako čudno videti mix ljudske patnje sa raznim pljuvačinama o političarima, komentarima o tenisu, novom iPhone-u itd. Sada kada se osvrnem unazad, nekako upravo tako sam i proživeo prethodnih 9 meseci, na fragmente. Malo očaja, tehnologije, politike i tenisa. 🙂
