Pre neki dan kada sam čistio Blogodak od neaktivnih Blogova skapirao sam da i moj lični Blog još malo pa ispada sa liste. Više od mesec dana bez ijednog posta. Ne, nisam otišao na odmor niti ću imati taj luksuz ove godine. Jednostavno, previše obaveza oko Jovaninog lečenja a u retkim trenucima kada sam imao višak slobodnog vremena, nekako sam ga trošio uludo mlateći praznu slamu (ne mogu da se setim boljeg izraza za uzaludno gubljenje vremena) na Facebook-u.
Dobra vest je da smo pregurali još jednu fazu hemoterapije, ovaj put bez većih komplikacija. Zbog činjenice da je Jovana jako teško podnela prvi ciklus u tzv. reindukciji (neurološki ispad, teške infekcije …), lekari su doneli odluku da Jovani “oproste” poslednji miniciklus reinduktivne hemoterapije, tako da smo praktično završili sa intezivnom fazom lečenja. Sada čekamo da se krvna slika popravi, nakon čega će narednih godinu dana primati citostatike u manjim dozama i to u obliku tableta. Ukratko, wait and see faza gde će se videti kako je Jovana odreagovala na hemoterapiju u nadi da se leukemija nikada neće vratiti.
Sve u svemu, vratili smo se u Kragujevac a stan u Bgd-u ćemo od prvog septembra najverovatnije otkazati. Možda smo malo i poranili, ali kako god, brže bolje spakovali smo sve svoje stvari (90% Jovanine igračke koje je kao hrčak vredno skupljala prethodnih 9 meseci) i dovukli se do Kragujevca. There is no place like a home … mada …
Nekako sam se navikao navukao na Beograd. Uvek sam voleo da budem u centru zbivanja, tako da mi kilometarske gužve, beskrajne kolone u iščekivanju da se pređe most nekako nisu teško pale. Navukao sam se na sve moguće i nemoguće kafe za poneti (Grinet, Costa Coffee, Coffee Dream, Coffee&Factory …), na Mek, švrljanje po Delta City-u/Merkatoru (pogotovo sam bio impresioniran Ster-om) itd. No više od svega prijalo mi je znati da živim u gradu sa većim mogućnostima, mogućnostima koje doduše nisam preterano ni koristio ali dobro je bilo znati da su tu kad ti zatrebaju. Toga u Kg-u nažalost nema, a o sveprisutnom provincijskom duhu (koji delom šire novopečeni “Kragujevčani” sa čudnim akcentom i Kosovskim tablicama) bolje i da ne pričam.
Problem sa Bgd-om su “cijene” nekretnina koje su sve samo ne sitnica. 3k soma ojra /m2 … za stan na Vračaru … malo previše. U Kg-u se u najboljem slučaju drže na 1k, tako da bih morao da prodam cirka 3 stana da kupim jedan u Bgd-u. Problem je što mi u toj kalkulaciji još uvek nedostaju dva stana 🙂
Inače, pre nego sam napisao ovaj post prelistao sam postove koje sam pisao u prethodnih devet meseci. Još jednom sam proživeo užase koji su mi se dešavali, još jednom sam pročitao vaše komentare, između ostalog i od ljudi koji nažalost takođe imaju sasvim dovoljno svojih problema. Hvala vam svima na vašem vremenu, ako smem da kažem čak i na hrabrosti da te stvari čitate. Gledano sa strane, mora da je jako čudno videti mix ljudske patnje sa raznim pljuvačinama o političarima, komentarima o tenisu, novom iPhone-u itd. Sada kada se osvrnem unazad, nekako upravo tako sam i proživeo prethodnih 9 meseci, na fragmente. Malo očaja, tehnologije, politike i tenisa. 🙂
Hvala Bogu da je Jovana sada bolje, želim joj da više nikada ovo ne preživljava, kao ni njeni mama i tata . . .
dobre vijesti… sve najbolje maloj Jovani u nadi da ce sve biti ok … pratim vašu priču od početka i zelim vam svima sve najbolje …
Raduje me to što ste se vratili, jer mi to izgleda kao Jovanino brzo ozdravljenje. Neka je anđeli čuvaju i vrate detinjstvo bez koga je bila proteklih devet meseci.
A tebi i Sari ne preosaje ništa drugo nego da se privikavate na spokojan život u ovom malom i izopačenom gradu Kragujevcu.
@Urke
To mozda sa strane izgleda kao ozdravljenje, ali smo nazalost jos uvek daleko od toga. Da budem precizniji ona je u sada u tzv. remisiji, zavrsila je sa intezivnom fazom protokola, narednih godinu i kusur primace neke manje doze citostatika u tabletama (purinethol i methotrexate), a ako to prodje kako treba jos 3 godine smo na holdu pre nego je proglasimo zdravom.
Sto se detinjstva tice, nisam siguran da ikada moze nadoknaditi propusteno. Prvog polazi u skolu (bar se mi nadamo da ce moci), tako da je onaj najbezbrizniji period detinjstva nazalost za nju vec prosao.
Dinke samo napred, bice devojcici bolje. Zivot je cudo, izacicete jaci i bolji iz svega toga. Puno pozdrava….
Welcome back to provincija. 🙂 U potpunosti se slažem sa tobom kao neko ko je poslednjih 10-tak godina živeo u Beogradu i Kragujevcu. Kragujevac mi je nekada bio baš kul i dosta dugo sam nakon početka studiranja svaki vikend, ili bar svaki drugi dolazio za KG.
No u međuvremenu sam ili ja odrastao ili se Kragujevac promenio ili oboje 🙂 ali sve u svemu sad je baš smor u ovoj našoj provinciji sa 200.000 stanovnika i samim tim neopravdano visokom cenom nekretnina. Nekako mi je tih 2k/m2 u Beogradu (ne mora baš Vračar;) mnogo opravdanije od ovih 1k/m2 u Kragujevcu.
Sve najbolje za Jovanu!
Nadam se da se bolest neće vratiti, i da ove muke kroz koje si prošao, a i tvoja porodica, da se više nikad neće ponoviti. Inače ja čitam tvoj blog odavno, ali do sad nisam komentarisao, jer nisam imao šta pametno, ali sad sam nekako morao nešto da napišem..
samo naprijed! nadam se da je pakao iza vas i da dolazi mirniji dani
cao!ja malo kasnim ali za radost nikad nije kasno..jako sam se obradovala sto je sve proslo kako treba i sto ste kuci..Jovana je mala mackica-hrabrica,davno nisam ulazila ovde jer i sama sam pod pritiskom sa mojom cerkicom,,mi smo zavrsile odrzavanje pocetkom avgusta a danas sam saznala radosnu vest da joj je kontrola kostane srzi DOBRA..ja znam kao i ti da to nije kraj ali idemo napred,guramo nekad nam to izgleda kao ruzan san,nekada kao grozna stvarnost..iskoristimo svaki dan pokazujuci svu ljubav koju osecamo i gledamo samo pravo..puno pozdrava i poljubaca od nas dve..