Kada sam sinoć u želji da malo trolujem na facebook-u linkovao svoju prošlogodišnju pljuvačinu po 8. Martu setio sam se jedne vrlo lične i nadasve interesantne stvari. Naime, baš na taj dan, 8. Mart 1988. godine stigao je moj prvi kompjuter. Commodore 64. Debeljko. Mala siva kutija… Tako mnogo epiteta da bi se opisala jedna divna stvar za koju me vezuju tako divne uspomene.
Stigao je na danasnji dan pre 20 godina iz Belgije. Donela mi ga je moja tetka kako bi smo uštedeli (na kraju je ispalo duplo skuplje nego da smo ga kupili ovde). Uz C64 dobio sam i Flopy Disk Drive 1541-II koji je tada koštao još skuplje nego sam kompjuter. Poređenja radi, ako bi danas C64 koštao 300Eura, 1541 koštao bi nekih 400. Takav je bio odnos. Inače, u to vreme ova skalamerija sa sve carinom izašla je cirka 1000 DM (Nemačkih Maraka). I dan danas se sećam onih oblih ispravljača za C64 (i nešto manje oblih za 1541) koji bi se nakon par sati igranja toliko usijali da je pretila opasnost da izbije požar (naročito u letnjim mesecima), 5.25″ SS DD disketa koje si jednim rezanjem pretvarao u Double Side 🙂
Naravno, matorci su odmah mislili da će im se ova skupa investicija brzo isplatiti čim njihov sin sedne za tastaturu i nauči to khm…programiranje. No umesto da sednem za tastaturu ja sam se prihvatio Joysticka (QuickShot II). 1942, Commando, Test Drive, The last ninja a nešto kasnije Pirates! i Defender of the crown samo su neke od igrica koje su obeležile taj period mog detinjsta. U to vreme piraterija je naravno cvetala, piratizovane igrice mogao si bez problema da pronadjes u oglasima koji su se objavljivali u Svetu Kompjutera. Cak je SK u to vreme pravio i neko takmičenje tipa “Pirat No1” gde su korisnici glasali za najboljeg pirata. Ah, kakvo doba 🙂
Pošto u to vreme nije bilo Blogovanja, svoju kreativnost u pisanju (buahaha) ispoljavao sam u rubrici “A šta da radim” koju je uređivao koliko se sećam izvesni Nenad Vasović. Moje opise igara SK nikada nije objavio 🙂
Nešto kasnije je došao mašinac (seća li se iko monitora 4951249152), gde sam prateći legendarni intro servis (Milan Vještica RIP) naučio prve korake u asembleru. LDA, STA, STX, … Sećam se kako sam pisao po sveskama adrese raznih registara u C64 (tipa za sprajtove) i nekih mini listinga oduševljavajući se sasvim običnim stvarima.
A onda … onda nam se desio narod, pa zatim ratovi, kriza, sankcije, beda. Umesto da C64 zamenim (logično) Amigom, C64 je ostao moj jedini kompjuter tokom cele srednje škole. Čak sam i svoj maturski pisao na njemu. Program u pascalu koji je svirao “Child in time” od Deep Purple-a potpuno je razvijan na Oxford Pascalu, tadasnjoj implementaciji Pascala na C64. Naravno, isti source je radio savrseno na PC-u 🙂 Desetak godina kasnije neki klinci su me na nekoj žurci (na pomen da sam išao u tehničku) pitali da li znam ludaka iz te generacije koji je napravio program koji svira Child in time. 🙂
Leta 1995 (par meseci nakon vojnog roka) kompjuter sam prodao za tadašnjih 250 maraka. Trebala mi je kinta za letovanje. To letovanje i dan danas pamtim, ali bih voleo da mi je i C64 sada ovde. Ponekad kada me uhvati nostalgija poteram Defender u C64 emulatoru, čisto da me želja mine. Ali ništa dok ne sedneš pred TV, ubaciš džojstik u port II i igraš sve dok ne osetiš onaj miris usijane plastike iz C64 transformatora.
P.S. Ovaj post je pisan preko Telenor GPRS-a, obrirom da mi je po marfiju sbb istekao u subotu taman na vreme da SBB ne prihvati moju online uplatu. Otud nema odgovarajućih slika “debeljka” 🙂
Potpisujem prošlogodišnji tekst o ”prazniku”, a ja ga toliko prezirem da danas, nakon sto puta odgledanog istog filma, nisam imala snage ni pisati o tome na blogu.
Godinama sam vrtila istu pricu na TV-u ali me izgleda niko ne gleda 😛
A lijepa ti je ova oda prvom računaru.
Ja sam svoj prvi računar sama kupila, ove godine 😆 na kredit 😆 1988. mojima nije na pamet padalo da mi kupe video rekorder, jer to ”otuđuje”. Zamisli šta su tek mislili o računarima 😀
Samo cu da kazem, u brate al si ti mator 🙂
anyhow … C64 sam preskocio , a te matore SK sam citao iz zbirke caletovog ortaka koji je u to vreme bio glavni inzinjer logike u rendgen aparatima … simpatican bese ono papir 🙂
cheers
Eh, nostalgija… Moram priznati da si me raznježio ovim postom. Ja sam svog komodora dobio 1987. negdje u vrijeme Univerzijade u ZG. Svet kompjutera, Računari, Moj mikro, bili su omiljena literatura… Nego, čini mi se da je Monitor bio 49152 😉
Eeeee… vidiš, ja sam sa C64 (nije bio debeljko već novija verzija – onaj tanak pozadi) dobio negde 88 – 89 čini mi se… a logično ga zamenio Atarijem 93.
Na PC sam prešao tek nakon vojske negde u 98…
Znači vršnjaci smo što se tiče IT staža 🙂
Super su ovi postovi. 🙂 Svačija priča je interesantna na svoj način. Ja sam krenuo još od ZX Spectruma i videću uskoro da napišem kako je izgledao taj trnoviti put. 🙂
Eh, kako sve ovo budi nostalgiju 🙂
Slična priča, samo koju godinu ranije i napredniji model 🙂 Commodore 128.
Kao juče se sećam kako smo starim pezejcem matori i ja išli iz Aranđelovca do Metalotehne u Karađorđevoj i ispovrteli neverovatnu količinu para (naravno, kredit) za ovo čudo od tehnike.
Najbolji dani moje IT istorije 🙂
Toliko igrica, i razbijanja istih (pirati su mi donosili originalne kasete iz Engleske, koje sam prebacivao u “turbo” mod, a za uzvrat su mi ostajali originali).
Specijalne rutine koje sam razvijao u asembleru baš za to (C=128 je imao drugačiju vektor tabelu od C=64 tako da je bio savršen alata za razbijanje) – kako da se ne sećam monitora 49152 🙂 Na kraju sam razvijao dual asemblerske rutine; najveći deo u 6502 (6510) kodu, a povremeno upalim i Zilog Z80A za što bržu manipulaciju memorijom.
Kao vrhunac asemblerskog umeća, objavio sam u srpskom izdanju Mog Mikra sors kod “razbijačkog” modula; pre toga sam potrošio 3x honorar za odlaske u Beograd i prženje EEPROM-a da bih ga doveo do savršenstva.
Tvoj tekst me umalo nije ponukao da preko oglasa opet kupim C=128 čisto da ga imam 🙂
Jako, jako lepe uspomene.
Za sve C64 nostalgičare jedan dobar link – http://c64s.com/
😉
Čestitam godišnjicu! Verovatno ove priče mlađim generacijama liče na priče Broja Jedan… Ja nažalost nisam zapamtio datum (čak ni godinu) kad je ćale doneo kući ZX Spectrum, tako da informatičaru u sebi ne mogu da upriličim tortu (ali mogu pivo). Stari dobri LLIST!
Pozdrav svim veteranima!
eh da, nisam pomenuo moje iskustvo iz 80-tih, prvi susret sa “mikroračunarima” bio je negde ’83 ili ’84 sa ZX 80 koji je drugar dobio iz Švabije (tako se to tada govorilo 😉 ), a to neko doba sam se nekako dočepao i C VIC-20, preteče C64 za koji je verovatno malo vas i čulo 😉
Nadalje, ’86 naša škola dobija prvu računarsku učionicu (zgrozim se kada čujem da i danas većina škola u Srbiji nema ovakav neki kabinet) u Vojvodini sa 20 ZX81 na kojima smo se bavili BASIC-om, i to prilično ambiciozno.
Hehe, uz opasnost da počnemo da se takmičimo, i u meni su probudio neke emocije. Moj prvi računar je bio ZX Spectrum koji sam dobio u 7. razredu osnovne škole (ne smem ni da kažem da je to 1984 godina), a dobio sam ga preko ortaka čiji je ćale bio pilot i leteo je na liniji Beograd – New York u ona srećna vremena JAT-a.
Ovi mlađi verovatno ne mogu ni da zamisle kako je izgledala “nabavka softwera”, a stariji se sečaju Zorana Modlija i njegove emisije kada je on preko radija puštao zvuk a mi na priručnim kasetofonima snimali na kasete pri čemu u sobi mora da bude apsolutna tišina. Ko je to doživeo onda, danas mora da ceni “download” link na sajtu 🙂
Moj prvi racunar je bio C64, noviji (Amiga 500 look). Nazalost, nikad nisam kupio disketnu jedinicu za njega jer je bila preskupa. Racunar je marta ’89. godine kostao oko 560 maraka.
Elem, “racunare” sam naucio citajuci jednu knjigu o ZX spectrumu, pa kad mi je dosao C64, totalno sam se zbunio sto nista ne znam. 🙂
Od igrica sam imao samo dve originalne kasete tako da kad sam to odigrao, logicno je da krenem da ih pravim. 🙂 Prvi projekat u sestom razredu je bila kopija “formulica” sa automata (pogled iz pticje perspektive na par piksela koji jurcaju po nekoj crnoj traci). Kod za program sam razvio cuvajuci ovce na selu, a sve sam lepo zapisivao u svesci. Posto mi neke stvari nisu bile jasne (par matematickih zahvata), Dule iz Paprikara (http://www.paprikari.com) mi je pokazao par caka i na kraju je ispalo nesto. U sedmom razredu mi riknuo ispravljac i nesto spickao elektroniku tako da sam tad dig’o ruke od Commodore-a. Posle toga sam napustio racunare i presao na elektroniku.
U srednjoj skoli sam imao malo dodira sa Pekom 64 na kome sam napravio prvi slide/show i nekakvu grafiku … doduse crnobelu. Kao za tvoj Child in Time, i sada poneko spomene tu zajebanciju. A trik je bio prost… predefinise se svaki moguci karakter matrice 9×5 informacijama sa milimetarskog papira. U pitanju je bio wireframe aviona F-14, F-15 i A10.
PC sam kupio tek ’99. godine. 🙁
@Nesvrstani
Jeste typo za 49152, video sam jos sinoc ali mrzelo me da ispravljam preko gprs-a 🙂
@Goran Anicic
Ne znam za ostale, ja sam naravno cuo za Vic 20, ali ga naravno nikada nisam koristio, cak ni video uzivo.
Inace, ni ja nisam imao onog klasicnog debeljka vec verziju sa onom lepom tankom tastaturom na kojoj cas posla otkucas:
load “*” ,8,1
(ili kako vec :).
A i 1541-II bio je manji od one vece verzije. I ja bih vrlo dao kupio jedan cisto da se poigram nekada, mada bih najvise voleo da nekako pronadjem coveka i otkupim svoj stari comp (lako bi ga prepoznao :).
@goran pilipovic
Da, to snimanje preko radija je bilo vrh! 🙂
Meni je danas 8 godina 🙂 od kako imam komp 😀 i recimo 3 godine kako pisem blog, bas je ovaj mart nekako jubilaran ;D
Хехе, ја сам свој C64 купио у лето ’94. касније сам га продао када сам узео A500, али сам на срећу успео да га откупим, ево и сада ми стоји у орману :))
Heh, da, svoj c64-c sam kupio neke `89, cale ga je doneo iz Singapura. Bio mi je prikacen na sharp TV, bez svih tih skupih dodataka (monitora i flopi drajva).
Od igrica se secam Giana Sisters – platforme, bili smo ludi za njom, Out Run-a i Bubble Bobble-a koji smo besomucno igrali u paru i cuvenog Samurai Warrior-a.
Posle tolikih polomljenih Quick shot-ova koji vise nisu mogli da se leme, kupio sam neunistivi Competition Pro i to dva komada. Kod mene gajbi je bila prava igraonica i mogu da kazem da su to bila lepa vremena.
Najludje mi je bilo ono stelovanje glave, da bi ucitao neku igricu i onaj cvrcavi zvuk prilikom ucitavanja, pracen onim “hipi” sarama.
Kasnije sam 64 zamenio za “Prijateljicu” – Amigu 500 koju sam tragicno izgubio tih ratnih `90, nekakav narkoman mi je upao u stan i zaustavio moj IT razvoj za par godina.
PC je dosao dosta kasnije, ali nikad nije mogao da zameni “prvu ljubav” Commodore.
Bas nostalgican post!
Damn, pa i ja sam u matoroj generaciji.. koliko se secam ’86. i naravno debeljko opremljen svim napravama koje su se mogle prikljuciti. Ukljucujuci i printer i cuveni Final Cartrige III iz PNP Electronica 🙂
Pretpostavlajm da se jos neko seca Magicnog Vase (SK Alan Cumak) i privijanja slike na C64 😀
E blago vama. Ja sam se „opismenio“ uz ZX Spectrum 64k i 2 Kempston džojstika tamo negde ’88 ili ’89. I to, na žalost, polovnjak za 350 dolara (kevin deo od neke nacionalizovane njive u selu). Ja sam voleo da igram Renegade, Phoenyx, MoonCresta i nekog lopova koji jurca po nekim sobama, nešto krade, ide liftom gore/dole, a jure ga panduri. A onda je zbog pogrešno zalemljenog zvučnika crkao zvuk, pa za vreme rata i EULA, pa je to onda nešto krpljeno i u drugoj (ili beše trećoj?) godini srednje ponovo radilo. A onda je završilo u podrumu i oko 2000 u kanti za smeće. Sad mi je žao što sam ga bacio, mogao je bar da stoji u vitrini :'(
Hehehe, jurim danas sa devojkom po gradu neku odecu i poklene za vencanje drugarice, srecem u guzvi druga iz osnovne radi istu stvar, i ceo dan sam u nekom fazonu, kako smo nekako matori, neeeecuuu :)…gde je bezanje iz skole i igranje blue maxa dok boje ne izblede, quick shot II pocne da otkazuje, i sobu ispuni miomiris usijalog transformatora :D.
I evo posle ispiranja mozga kupovinom, seo da izblejim malo na dobrim starim forumima, stigoh nekako ovde :).
A sad ONtheTOPIC i meni je tetka kupila C64 debelog 🙂 a bratu od tetke onog tankog, koji je kao bolji, mada je meni moj izlgedao 3x bolje. Fantasticni osecaj KLIK tastature.
I jos nesto, koji ste vi fenseri, monitor za C64, pa jos stampac, pa jos i flopi, uaaa burzuji ;)).
Sve u svemu mene je rat dokacio na volej, pa je sledeci komp bio PI, kakv kvantni skok, a ?
U medjuvrmenu sam s vremena na vreme parazitirao na tudjim kompovima…glumeci maga za DOS sa nekim glupim naredbama iz rukava (naucio ih iz help-a :)).
Posteno PC mi je izgledao kao povratak u kameno doba, od elegantnog kompa u tastauri i displeya na tv-u, predjosmo na kutijetinu sa crnobelim monitorom. Tja.
Verovali ili ne C64 je preziveo i sve vreme ostao uz mene, redovno ukljucivan radi provere ispravnosti i stelovanja svojeglave glave.
Pocetkom 90-tih mogao se uvaljati za oko 110DEM, uh koje pare, ali nekako sam odoleo tom iskusenju.
Daas je u podrumu, u svojoj furtoli koju mu je sasila moja baka od neke stare majice, na koju je dodala i dugmice da moze lepo da se zatvori. Uspela je da ga izvuce zajedno sasamo jos par stvari iz pakla rata…
Pre neki dan sam bacio stari kasetofon jer se totalno raspao. I nekako ne znam, gledam debelog i mislim se, malo sam se naigrao, koliko je moglo, i koliko jos moze.
A tek oni smesni programcici koje sam pisao u basicu i nije mi bilo jasno zasto se drugi ne odusevljavaju njima kao ja…
Sve se mislm da na buvljaku uzmem neki flopy za njega, mada mi nekako nije to to bez kasetasa, al opet gde naci neki ispravan…
S vremena na vreme kada pokrenem neki keygen ili crack, zacujem onaj milozvuk, muzika kao na C64, kako me to vrati, i pustim da svira u krug dok se neko ne pobuni.
I tako :). Ne dajte se 🙂
Blog je fantastican, skoro sam izguglao… Cestitke za jubilej i samo nastavi.
Ja jos uvek imam masine Commodore 64 i Amstrad 464, a poceo sam davno na ZX, cak cuvam i knjigu “Programiranje u Asembleru – Steve Webb” iz 1987, inace PC od 2000.
inace ima emulatora online za commodore 64 radjenom u AS3, za one koje neznaju a i za one nostalgicare 🙂
codeazur[dot]com[dot]br[slash]stuff[slash]fc64_final
“Desetak godina kasnije neki klinci su me na nekoj žurci (na pomen da sam išao u tehničku) pitali da li znam ludaka iz te generacije koji je napravio program koji svira Child in time. :)”
Ovo je uvek lepa stvar kad se desi, može par dana da se živi na tome. 🙂
Moju prvu Amigu 500 smo prodali da bi kupili faks za ćaletovu firmu u nastajanju, tamo negde 1990. U ono doba polovan faks je bio 1600 maraka.
A danas, 20 godina kasnije, faks koriste samo dinosaurusi.
Lepa tema od koje i meni nadolaze secanja. Naime tih godina sam i ja dosao do prvog kompa ali sam za razliku od vas morao da ga ukradem iz jednog komisiona u jagodini i to sa sve pidzamom u kojoj sam se izsunjao iz kuce. Bio je to commodore 64 ali ne znam da li je bio debeljko jer se nije dugo zadrzao kod mene a tako sam ga silno zeleo. Taj komp sam ubrzo zamenio sa ZX spectrum sa jednim drugom iz osnovne skole sa kojim se i sad druzim ali na zalost sam morao sa sve tadasnjom milicijom da odem kod njega na vrata i komp vratim. Vidim da bi ovo bila duga prica tako da je bolje da otvorim svoj blog. Pozdrav svima
E pa sad … ja sam se primio na:
http://www.commodoreusa.net/CUSA_C64.aspx
pa vi sad vidite da li je C64 nesto zastareo 🙂 a imao je inace odlicnu tastaturu!
Kakve vi ljudi komodore i komandere pominjete? Godina je 1983. negospodnja, otvaraju se vrata od stana, ulazi osoba koju nisam prepoznao od uzbuđenja (bio je to moj otac) sa malom plastičnom spravicom (duga u desnom uglu), brdom kablova, kasetofonom i naravno čikom koji sve to zna da poveže 🙂 (Hvala Štule).
Hvala bogu (kome?) što je u to vreme Zastava radila punom parom pa je ćale u rekordnom roku prepisao (podvlačim: prepisao) knjigu koju smo pozajmili od prijatelja o Spektrumu i Basic-u. Tako ja naučih da nacrtam krug, da crtanje ubacim u petlju i dobijem 3D presek cevi, pa onda i zakrivljena cev…
Godinama kasnije sam se borio protiv Komodorovaca i od prve plate u video klubu (ili je bila stota, ne sećam se) kupujem Amstrad CPC 464…Kakva je to mašina bila…Zeleni monitor 80×24 ali sa komandom “mode 2″ se prebaci u 132×24 ili tako nešto, potpuno sam zaboravio, ali je bilo fantastično i magično.
Ali drugar ima CPC6128, 3.5” flopi…Od tad jurim za malo boljim, malo bržim, malo lepšim (stigo do iMAC 27 i ni to mi nije dovoljno, bitanga kapitalistička).
Tamo negde 89. – 90. (možda je i 91.) kupujem 286, Headland, 20MHz (a kum imao 16MHz, dupe sam mu pomerio), 20MB HDD, eee, 20MB…i prvo što uradim je da sjebavam command.com…Sve staje, mrak, magla, užas kakav može da oseti samo još devojčica u šumi punoj babaroga…i tako…
Čupamo (ja i Miško) po malo memorije iz računara u tehničkoj, čisto da se pretera 512K i iskoristi tih 128K u extended modu (jel tako beše?).
Stomic kupuje 386 i na njemu radi Test Drive 3, 3D grafika…Noći sam proveo kod njega, slušam Azru, Doorse i cepam ferarija…Vrh…ne smeta mi miris celuloze iz Lozničke fabrike…
Kako pišem tako mi se indexira cortex baza…