Year: 2007

Maiden u Beogradu

dinke 13 Comments

Posle 20 godina Maiden ponovo u Beogradu. Iako sam n puta rekao “nikada više koncert na sajmištu”, ponovo sam tu, ovaj put pomalo neočekivano sa ortacima od kojih neke nisam video … pa skoro isto toliko dugo koliko i Maiden.

Već u 18:30(koncert je trebao da počne u 20:00), gužva je neopisiva(10-tak hiljada ljudi koliko sam čuo neke procene). Gomila klinaca, ali i matoraca u kožnim jaknama i crnim majicama. Relativno lako smo upali u halu, zauzeli kakve takve pozicije, i spremili se za čekanje.

Nešto posle 20h koncert je otvorila kćerka basiste(i lidera grupe) Stiva Harisa – Loren Haris. Možda je kriva užasna hala na sajmištu, a ako ne, njen jedini kvalitet je ime njenog tatice. Nije da se nije trudila, ali sve je smorila svojim kreštavim glasom i dosadnim pesmicama. Nekako smo istrpeli tu torturu(blizina šankova sa Jelen Pivom je umnogome pomogla), i konačno, oko 21h … počelo je!

Hands in the air

Kao što sam i očekivao, Maideni su za koncert predvideli identičnu set listu kao i na prethodna dva koncerta(Dubai i Atina). Za neinformisane, ona je izgledala ovako:

1. Different World
2. These Colours Don't Run
3. Brighter Than A Thousand Suns
4. Wrathchild
5. The Trooper
6. The Reincarnation of Benjamin Breeg
7. For The Greater Good of God
8. The Number of The Beast
9. Fear of The Dark
10. Run To The Hills
11. Iron Maiden
12. 2 Minutes To Midnight
13. The Evil That Men Do
14. Hallowed Be Thy Name

Dakle, koncert su otvorili sa prve 3 stvari sa poslednjeg albuma, što je umnogome spustilo atmosferu, obzirom da veći deo publike nije bio upoznat sa istima. Obzirom da sam bio pripremljen za taj scenario(mnogi su mislili da će i Maideni poput Metallice svirati mnogo više starijih stvari u Bgd-u), na vreme sa skinuo sa torenta poslednji album, i iskreno mislim da su sve stvari koje su svirali sjajne. Uopšteno, album kao i ceo koncert je (anti)ratni, pa me i ne čudi izbor stvari na set listi.

Elem, nakon novih stvari Bruce Dickinson je ispričao kako mu je prilikom sletanja na beogradski aerodrom kontrola leta “666” poručila da nema potrebe da sleće ako ne namerava da odsvira “Wrathchild”(za one koji ne znaju, Bruce je pilot, i sam je “letom 666” dovezao celu ekipu uključujući i gomilu fanova iz engleske) . 🙂

Naravno, raja je eksplodirala, i u istom tonu manje više nastavili su sve do kraja. Prilikom Trooper-a Bruce je obukao ratno odelo crvenih mundira, i u svom prepoznatljivom stilu trčao sa kraja na kraj mašući britanskom zastavom, a u pauzama je osvetljavao publiku velikim reflektorima. Očekivao sam da će malo posustati(ipak, godine su godine), ali Bruce kao i ostatak ekipe me je prosto oduševio. Steve Haris je po običaju “mitraljirao” svoj bas, a Dave Murray je izvodio razne akrobacije sa svojom gitarom(na žalost bio sam previše daleko da bih zapazio šta je Mcbrain radio na svojim bubnjevima). Trebam li da pominjem kako se tokom izvođenja “Fear of the dark” Bruce popeo na vrh konstrukcije same bine(bar 10 metara visine) i pevao odatle?! Totalni ludak 🙂

Negde oko sredine koncerta, svetla su se naglo ugasila, a jedino što se moglo čuti bio je neki čudan zvuk … škripa gusenica … TENKA! Velikog tenka koji se probio kroz backstage, a nakon što je sa ogromnom topovskom cevi lagano nanišanio publiku, iz tenka je provirio EDI, posmatrajući publiku svetlećim očima kroz dvogled. FENOMENALNO.

Nakon povratka na bis Maideni su planirano isprašili još tri stvari, a onda zbrisali. Iako je publika još dugo skandirala, povratka nije bilo.

Nažalost, po ko zna koji put moram da konstatujem da je sam izbor mesta(sajam) totalno upropastio ceo događaj. Previše ljudi, očajna akustika, da budem iskren i jako loša organizacija. Prilikom ulaska, obezbeđenje nije dozvoljavalo unos nikakvih suvišnih predmeta(pri izlazu smo gazili po tonama “labela”, upaljača i sitnih novčića koje su očigledno posetioci morali da ostave na ulazu). Sa druge strane, po završetku koncerta, nastao je pravi pravcati stampedo, gde su svi odjednom pokušali da se probiju kroz vrlo uski prolaz ka izlazu. Nekoliko devojčica je kolabiralo(iskreno se nadam da niko nije ozbiljnije povređen).

Sve u svemu, i pored bolova i dehidracije(odmah posle koncerta sam se nakljukao vodom i analgeticima), jedva čekam sledeći Maidenov koncert, ali nadam se da će neko konačno skapirati da BEOGRADSKI SAJAM NIJE PRAVLJEN ZA KONCERTE. AMEN!

E da, evo i nekih slika na mom Flickru.

Client size resizovanje slika

dinke 5 Comments

Radeći na servisu Blogodak, nedavno sam se susreo sa problemom kod slika velikih dimenzija koje neki korisnici uključuju u svojim feedovima. Naime, kako Blogodak “vuče” feed-ove sa raznih domaćih blogova, a sa njima i slike koje se u njima nalaze, dešavalo se da one dimenzija većih od 560px uredno “skrljaju” layout blogotka, obzirom da to e == “Microsoft Internet Explorer”)
{prevazilazi predviđenu veličinu containera, tako da u najboljem slučaju dolazi do pojave horizonatalnog skrol bara. Kako nemamo nikakav uticaj na slike koje se vuku sa servera gde su hostovane, server side varijante(npr. resize korišćenjem GD liba ili Image Magicka) nisu primenjive, jedino rešenje je da se dimenzije slike smanje direktno u browseru – Client Side.

CSS Rešenje
Za browsere koji imaju potpunu podršku za css2, dovoljno je staviti nešto tipa:

.container img{
  max-width:560px;
}

u stil strane, tako da će sve slike koje se nalaze unutar nekog <div idclass=”container”>…</div> elementa biti ograničene na max 560 piksela, tj. biće automatski resizovane na odgovarajuću veličinu. Naravno, ovo ne radi u IE-u (verzije < 7) tako da je potreban hack 🙂 IE Hack (CSS verzija)

.container img{
  max-width:560px;
  /*hack for IE*/
  width: expression(this.width > 560 ? 560: true);
}

Ovaj css hack je validan samo u IE-u, koristi se neka vrsta “ternarnog operatora”, a sam hack skinut je sa ovog bloga. Rado bih vam rekao da više informacija potražite tamo, ali i sam autor priznaje da na razume mnogo oko toga “kako to radi”, ali jednostavno radi. Za ljubitelje standardnijih rešenja, sledi JS verzija.

IE Hack (JS verzija)

Obzirom da mi se nije svidela ideja da koristim nevalidan css kod koji uz to i ne razumem u potpunosti(na stranu što je pravio i neke nekoegzistentne probleme sa IE-om za koji je i namenjen), odlučio sam se za JavaScript rešenje koje sledi.

function fixImages()
{
  //fix images for ie only
  if(navigator.appName == "Microsoft Internet Explorer")
  {
    for(i=0; i<document.images.length; i++)
    {
      //if image is bigger than 560
      if(document.images[i].width > 560)
      {
        imgRatio = document.images[i].width/document.images[i].height;
        document.images[i].width = 560;
        document.images[i].height = 560 / imgRatio;

        //hack neophodan da bi se uklonio skroler zbog prvobitne velicine slike
        //mainContent je ime div kontejnera koji drzi sadrzaj strane				
        divid = document.getElementById('mainContent');
        content = divid.innerHTML;
        divid.innerHTML = '';
        divid.innerHTML = content;
      }
    }
  }
}

Ova funkcija se poziva nakon učitavanja stane(onLoad). U slučaju da je u pitanju IE, proveravaju se dimenzije svih slika na strani(parsuje se niz document.images), i u slučaju da dimenzije prevazilaze 560 piksela, setuju se na manje, uz očuvanje proporcija slike. Naravno, ovaj metod ima manu, jer je neophodno da se sve slike prvo učitaju, pa tek onda dolazi do resizovanja. Kod IE-a i pored resizovanja slike na “prihvatljive” dimenzije, bilo je potrebno nekako mu i staviti do znanja da je došlo do promene dimenzija(samo resizovanje nije dovoljno da nestane horizontalni skroler), tako da je bilo neophodno ručno ili skriptabilno rezisovati i prozor browsera. Srećom posle manjeg “prčkanja” sa alternativama prošlo je i jednostavnije rešenje sa setovanjem kontejnera cele strane na prazan string i vraćanjem na prvobitno stanje korišćenjem innerHTML-a.

Nadam se da će ovo nekome biti od koristi 🙂

Umesto karanfila …

dinke 11 Comments

I tako, danas krećem na posao, stavljam laptop na leđa, i krećem ka svom office-u. Hodam ulicama svoga grada, dan koji je naizgled isti kao i mnogi drugi, lep prolećni sunčan dan. No, nešto nije isto … gomila ljudi, nekako drugačije odeveni, po pravilu sa cvećem u rukama, i to ne bilo kakvo cveće, već znate ono koje u cvećarama ne možeš videti nikada osim kada je onaj… ček … pogledam datum na mom satu … damn … ovaj dan … 8. mart.

Znate, ovo je jedan od onih dana kada pomislim kako je sjajno što sam muškarac. Sjebane žene specijalno doterane samo zbog ovog dana, na njima jeftina šminka, jeftini parfemi… kiseo osmeh na usnama. Deca i muževi svečano obučeni, konačno obrijani i namirisani u rukama nekako stidljivo nose karanfile, koje će uručiti svojim damama pre nego se usvinje proslavljajući praznik u nekoj kafani. Jebote, hvala Bogu što sam muško, jer da sam žensko ovo bi bilo baš ponižavajuće.

Da li želite da budete ravnopravne sa muškarcima? Da? Odlično. Onda očekujte cveće ili bar trenutke pažnje svakoga dana, a ne samo na taj khmm… praznik. Mislite da još uvek niste ravnopravne? Šta onda dođavola proslavljate? Borite se! Proslavljaćete kada budete pobedile, i to ne jedan dan, već 365 dana, 365 fucking dana u godini kada ćete imati pažnju, ljubav, prava ali i obaveze, iste kao i mi… muškarci. Do tada, nema slavlja, vratite karanfil onome koji vas se seti samo tog jednog dana.

A možda … možda vam se ipak više sviđa ovako kako je sada? Šta da vam kažem onda … uživajte u vašim karanfilima … i primajte čestitke od ostalih … ali ne od mene! Ja ću svoju dragu možda već sutra odvesti na večeru ili joj kupiti cveće. A možda i neki drugi dan… ali ne danas… jer godina ima 365 dana, a ne jedan.