Još jedna godina za nama

Ponovo je prošlo više od mesec dana od mog prethodnog posta. Još malo pa bih trebao sam sebe da izbacim sa Blogotka zbog neaktivnosti 🙂 U međuvremenu mnogo toga se izdešavalo vredno pisanja, ali jednostavno zbog svih svojih obaveza nisam stigao da prokomentarišem dešavanja u IT-u, blogosferi i sl. Znam da svi sada sumiraju utiske cele ove godine, ali ja ne mogu da odolim a da ne saberem neke utiske o kojima jednostavno zbog manjka vremena nisam mogao da pišem u poslednje vreme.

Moj projekat Blogodak nekako baš ovih dana puni prvi rođendan. Objavljen prvobitno kao prerelease, u međuvremenu je doteran do one granice da se ne osećam loše kada ga koristim. “Programmers should eat theirs dog food”, reče jednom neko, i bio je potpuno u pravu. Iako je razvoj nekoliko novih feature-a zbog objektivnih (privatnih) razloga trenutno stopiran, sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je Blogowski stavio Blogodak na svoju Créme listu domaćih projekata u 2007 godini, a video sam i još neke liste gde se Blogodak pojavio. Baš zato što Blogodak nije zamišljen kao komercijalan projekat, priznanja kolega neverovatno mi znače. OK, i kritike su uvek dobrodošle, ali malo tapšanja po ramenu ponekad dobro dođe 😉

“I Blogeri su ljudi”, ako se ne varam to je bio naslov na Tatjaninom Blogu nakon prvog Blogopena. Nakon što su Blogeri još jednom izašli iz Internet undergrounda posle drugog Blogopena, zahvaljujući Tatjani došli smo do nove akcije koja je ponovo prodrmala blogosferu, toliko da su i neke televizije poput b92 (nažalost veoma loše) pokrile celu priču. Sudeći po nervozi prozvanih političara u Novom Sadu (a bogami i onih u Beogradu), uticaj Bloga u Srbiji definitivno je porastao!

Zahvaljujući crnogorcima dobili smo državu (hoće li neko molim vas da pokrene i inicijativu da se podigne spomenik Milu Đukanoviću), a zahvaljujući Slobi i još nekim ljudima i .rs domen. Dobro, nismo još uvek, ali samo što nije, po celoj priči trebalo bi da cela stvar proradi krajem januara 2008. Sreću da ćemo konačno kao i sav normalan svet moći da registrujemo domene donekle je pomutila činjenica da isti košta značajno više nego neki drugi cctld domeni. Štaviše, nisam proveravao sve cctld extenzije, ali 30-tak eura koliko morate da izdvojite za .rs domen je najviša cena u evropi. Na primer .gr košta $15USD, .pl $18USD, .ro dobijate lifetime za 60-tak dolara itd. Sve u svemu, pomalo razočaravajuće, siguran sam da veliki broj .co.yu domena nakon prestanka rada .yu domena neće dobiti svoj .rs ekvivalent.

I konačno da se pohvalim da sam se nedavno ponovio, tj. kupio sam novi dekstop. Iako je moj stari Athlon XP 1600+ sa savršenom Asus pločom radio sasvim prihvatljivo, jednostavno sam rešio da malo uložim pare u stvar od koje živim, tako da je kupovina nove makine bila ‘a must’. Izbor konfiguracije bio je donekle težak, obzirom da su i jeftinija (i po perfomansama sporija) AMD konfiguracija, kao i Intelova Core2Duo based konfiguracija bile 300% više od onoga što mi treba. Na kraju sam se opredelio za nešto skuplji Intel, a presudio je jedan ICQ log gde sam otkrio da sam prethodni desktop kupio sada već davne 2002 godine! Ok, menjao sam bukvalno sve osim procesora i ploče, ali 5 godina u IT-u je jednostavno mnogo. Neka ovaj novi Core2Duo koji radi 300% brže nego što mi treba potraje toliko, i ja ću biti srećan. Doduše, razmišljao sam da problem sa “viškom brzine” rešim kupovinom Windows Viste, koja je upravo ovih dana po anketi PC Worlda proglašena za razočarenje godine. Žalosno je samo to da alternativa ne postoji i da ćemo svi za koju godinu svoje Blogove, dokumente, whatever kuckati na Visti.

Toliko od mene za ovu godinu. Svečano obećavam da ću sledeće godine više pisati o programiranju, da ću konačno redizajnirati Blog i da ću konačno porasti još koji centimetar 😉

Srećna vam Nova 🙂