I tako, danas krećem na posao, stavljam laptop na leđa, i krećem ka svom office-u. Hodam ulicama svoga grada, dan koji je naizgled isti kao i mnogi drugi, lep prolećni sunčan dan. No, nešto nije isto … gomila ljudi, nekako drugačije odeveni, po pravilu sa cvećem u rukama, i to ne bilo kakvo cveće, već znate ono koje u cvećarama ne možeš videti nikada osim kada je onaj… ček … pogledam datum na mom satu … damn … ovaj dan … 8. mart.
Znate, ovo je jedan od onih dana kada pomislim kako je sjajno što sam muškarac. Sjebane žene specijalno doterane samo zbog ovog dana, na njima jeftina šminka, jeftini parfemi… kiseo osmeh na usnama. Deca i muževi svečano obučeni, konačno obrijani i namirisani u rukama nekako stidljivo nose karanfile, koje će uručiti svojim damama pre nego se usvinje proslavljajući praznik u nekoj kafani. Jebote, hvala Bogu što sam muško, jer da sam žensko ovo bi bilo baš ponižavajuće.
Da li želite da budete ravnopravne sa muškarcima? Da? Odlično. Onda očekujte cveće ili bar trenutke pažnje svakoga dana, a ne samo na taj khmm… praznik. Mislite da još uvek niste ravnopravne? Šta onda dođavola proslavljate? Borite se! Proslavljaćete kada budete pobedile, i to ne jedan dan, već 365 dana, 365 fucking dana u godini kada ćete imati pažnju, ljubav, prava ali i obaveze, iste kao i mi… muškarci. Do tada, nema slavlja, vratite karanfil onome koji vas se seti samo tog jednog dana.
A možda … možda vam se ipak više sviđa ovako kako je sada? Šta da vam kažem onda … uživajte u vašim karanfilima … i primajte čestitke od ostalih … ali ne od mene! Ja ću svoju dragu možda već sutra odvesti na večeru ili joj kupiti cveće. A možda i neki drugi dan… ali ne danas… jer godina ima 365 dana, a ne jedan.
Jako mi je drago što si izrazio ovakav stav. Zaista. Nedostajao si nam na mom Requiemu. Dobro je znati da postoje emancipovani muškarci. 😉
Dobro je.
Preterao si 🙂 Nije bas sve tako crno kako izgleda.Postoji i ona druga kategorije zena koje ne koriste jeftinu sminku i jeftine parfeme na taj dan (a i a ostali 36x)i koje ne praznuju, ne ocekuju i ne vole karafile 🙂
Postoji samo treba malo bolje da gledas 😉
Uhhh… to majstore… kao da si gledao u moje misli kada si ovo pisao… svaka čast… 100% si u pravu…
Bravo Dinke, svakla čast. Još jedan normalan muškarac zdravog razuma!
Nikad mi nisu bile jasne žene koje žive za tri dana u godini – svoj rođendan, novogodišnju noć i osmi mart. To su valjda dani kada su posebne i u centru pažnje u svom okruženju i porodici, i izgleda zaboravljaju na sve osale dane u godini kada ih niko ne udostoji tih izliva pažnje.
Ja sam osmomartovsko viđenje izneo pre dve godine, ovde http://blog.urosevic.net/2005/03/09/70/
generalno se slažem sa vašim stavovima, ali moram i potpisati lang 😉 nema potrebe za generalizacijama.
a da li želim ravnopravnost? ne želim, jer nije moguća i nikada neće ni biti 😀
Lepo ja kažem da ljudi ne treba da idu na posao… 🙂
Znaci NE VOLEM 8.mart i hvala ti na ovom odlicnom karanfilu 😉 cheers
Otisao si u beskajnost, nije sve tako crno 😉
druze pretera ga, ili ja to ne vidim tako.
slazem se sa pu, necemo biti ravnopravni dok vi ne pocnete da radjate; ali meni to i ne smeta.
Naravno da razumem borbu zena za pravo glasa , mogucnost da rade i sl. ali danas se otislo u drugu krajnost.
Osmi mart je komunisticki praznik, koji je nekada nesto znacio, pa je taj znacaj izgubio i postao ironija. Kad pogledam emacipovane koje slave ovaj rudiment proslosti, ne mogu a da se ne zapitam da li je bas kod njih emancipacija rudiment.