Sa razlogom. Mesec dana fudbala, pomalo i tenisa i non stop rada u ostatku vremena. Jednostavno, nije se imalo vremena ni za šta drugo, bio sam jeeezivo zauzet. U međuvremenu puno toga se izdešavalo vredno komentara.
Idemo prvo sa svetskim kupom. Nakon manje više odgledane 62 utakmice (nadam se da sam dobro izracunao :), mogao bih i da sumiram utiske ovog svetskog prvenstva. Od negativnih tu su blamaža naših na sp (drago mi je da nisam pisao o tome, a neću da trošim reči ni sada), katastrofalno suđenje, i mozda najveći negativni utisak – igra Brazilske reprezentacije. “Yoga Bonita” se izgleda potrošila na snimanju Nike reklama, tako da od fudbalskih čarolija nismo videli praktično ništa.
Ostale su još samo dve tekme, od kojih je druga i poslednja ona najvažnija. Finale!
U Finalu Italija i Francuska. Retko ko se tome nadao, naročito nakon bledog izdanja Francuza u prvoj fazi takmicenja (na bleda izdanja Italijana u prvoj fazi smo se već navikli). A kad već pominjem Francuze, ne mogu da odolim a da ne odam istinsko divljenje jednom njihovom igracu. Dame i gospodo … (zamislite glas Milojka Pantića ovde 🙂 njegovo veličanstvo … ZINEDIN ZIDAN! Poslednji pravi, neisfolirani, autentični majstor fudbala, koji ima na sp-u svoju labudovu pesmu, odigraće svoju poslednju utakmicu u finalu svetskog prvenstva. Kraj dostojan majstora ove divne igre!
A sad malo o tenisu. Nakon velikog uspeha na Rolland Garosu, naši su bili sjajni i na Wimbledon-u. Tri igrača u 4 kolu singla (Ana Ivanović i Jelena Janković u zenskom, i Novak Đoković u muškom), kao i sjajna igra Janka Tipsarevića koji je iako poražen od “drvoseče” Rodicka preko noći postao ljubimac engleske publike koja ga je čak i častila nadimkom “Tipsi”. Na to da dodam da je majstor dubla Zimonjić u trenutku dok ovo pišem dogurao do polufinala u dublu, a ne sumnjam da može i dalje od toga! Što se ostalih igrača tice, Federer je očekivano počistio sve do polufinala, a poprilično me je iznenadio “kralj šljake” Nadal koji je uprkos mojim očekivanjima dogurao do polufinala na travi. Sada je realno očekivati još jedan dvoboj velikana u finalu (Nadal – Federer) i priliku Federera za osvetu, ovaj put na njegovoj omiljenoj podlozi (trava).
Kad vec pričam o tenisu, veliki uspeh nasih donekle su pomutile glasine o uzimanju britanskog državljanstva od strane Novaka Đokovića. Imajući u vidu kako stvari u našoj državi funkcionišu nisam nimalo iznenadjen. Pogledajte samo na šta lici sajt Teniskog Saveza Srbije i sve će vam biti jasno.
I konačno, pošto sam smorio sa sportom da kažem reč dve o tome šta me je toliko mučilo u programinju. Svojevremeno sam se interesovao za multithreading u php-u, tj. ne baš pravi multithreading (to je valjda i nemoguće u php-u) već mogućnost pravljenja više simultanih konekcija (tzv. multiplexing) korišćenjem socekta. Obzirom da sam u tekućem projektu imao između ostalog analizu nekih keyworda preko overture servisa, koji je jako spor (jedan query traje i do 30 sekundi), ponovno sam se zainteresovao za tematiku, tj. došao na ideju da stvar ubrzam kreiranjem većeg broja procesa koji će komunicirati sa overturom. Nakon što sam se uspešno izborio sa problemom, uspelo mi je da sa kreiranih 100 simultanih konekcija generišem u proseku 30 rezultata u sekundi (inače bez multiplexinga, prosek je jedan rezultat u sekundi). Naravno, kod ovoliko velikog broja konekcija, saznao sam i zašto ljudi koriste C ili Perl za ovakve stvari. Naime, PHP je “CPU Intensive Language”, sto će reći, sa 100 otvorenih socketa, php trosi 30% CPU vremena! To je narocito pogubno na BSD-u koji se pokazao mnogo osetljivijim kod velikih opterećenja, što u radu sa socketima, što kod opterećenosti MySQL-a (poznati problem sa Linux threadovima verovatno). Više o tome u nekom narednom zapisu koji ce ici u sekciju programiranje 🙂
Toliko o novostima. Nadam se da sledeći postovi neće biti ovoliko dugacki 🙂