Dragan i Dejan su mi prosledili ovaj meme, pa je red bio da odgovorim 🙂
1) Svi me znaju kao(PHP) programera, ali malo ljudi zna da se bavim i muzikom. Posedujem apsolutan sluh(bilo koji ton u nekoliko oktava prepoznajem bez problema), završio sam nižu muzičku školu, bio na nekoliko takmičenja, čak i pobedio u Soko Banji(“Prva harmonika Jugoslavije”) u kategoriji klasične muzike davne 1986. Naravno, nikada mi se nije sviđala činjenica da provedem svoj život svirajući klasiku na harmonici u tamo nekoj v*bini u Rusiji, tako da na veliku žalost svojih nastavnika nisam upisao srednju muzičku, već sam se opredelio za kompjutere. Naravno, nastavio sam da sviram, u međuvremenu klavijature i gitaru, ali od Rock ‘n Rolla se nije moglo živeti, tako da sam se potpuno posvetio kompjuterima. E sad, zašto nisam svirao neku drugu vrstu muzike od koje se itekako moglo živeti … pogledajte pod 2 🙂 Za poslednji rođendan dobio sam na poklon novu gitaru, tako da u pauzi između obaveza obožavam da sviram neke svoje omiljene stvari, a to zna da se protegne do duboko u noć 🙂
2) Mrzim narodnjake. Ne stvarno, ne mogu da skapiram kako neko to može da sluša u bilo kom okruženju, u bilo koje doba dana i noći, sa bilo kojom dozom alkohola u sebi, no fucking way. Jedino gore od narodnjaka su ovi novi, ne znam ni kako da ih nazovem, isto to, samo malo drugačije. Seljačenje do koske, užas. Za razliku od mnogih ljudi, nikada se nisam folirao, jednostavno mrzim to s*nje i tačka. Sećam se svojevremeno ortaka koji do ponoći slušaju Metaliku, a od ponoći neki užas od narodnjaka, uz izgovor, “kako bre možeš da se zezaš uz Metaliku”. Mogu jebote, ali uz vašeg Sinana Sakića ili Džamaludina Hadžimuratsulejamonića jebeno ne mogu!
3) Jako sam opterećen svojim fizičkim izgledom – čitaj težinom. Kao klinac išao sam u dve škole(muzička/osnovna) tako da sam se slabo družio sa ortacima, i kao posledicu nabacio gomilu kilograma. Mislim da sam u 8 razredu osnovne imao 80kg (visok sam bio tada a i sada 176cm). U srednjoj školi sam stvar prelomio, bavio se sportom, treninzima, držao dijetu mesecima, i posle toga godinama imao ispod 70kg! U vojsci se ponovo usvinjio, ali po povratku u roku od 2 meseca smršao 10kg i tako se relativno dobro držim i danas. Bavim se svim mogućim sportovima, ali naročito sam dobar u tenisu koji igram(ne preterano aktivno na žalost) od 5 godine, ali i basketom koji redovno igram sa IT kolegama iz Boox-a i Softserbia. Pre neki dan sam čitao temu na DPT-u, kako su se kolege programeri udesili na preko 100kg i sa zadovoljstvom konstatovao da se još uvek dobro držim(uprkos tome što moja draga opasno sprema klopu lol).
4) Odlično govorim(i pišem) engleski iako ga nikada nisam učio u školi.
Ovo je relativno duža priča, ali ajd da Vam je ispričam. U vreme kada sam ja išao u školu(a to je bilo još u prošlom veku) u prelasku u peti razred počinjao je da se uči strani jezik. E sad, u mojoj školi bila su 3 odeljenja engleskog, i jedno francuskog, u koje su po pravilu išli lošiji učenici, ili pak oni koji su nekim čudom baš želeli da uče francuski. No nekim čudom, desilo se da ja, iako sam bio jedan od najboljih učenika odem u to famozno Francusko odeljenje. Moji matorci su poludeli, potegli sve moguće i nemoguće veze, da bi se na kraju ispostavilo da je moja nova razredna, gospođa Radmila Gajić(respect) potegla sve moguće i nemoguće veze da bi ja bio u njenom francuskom odeljenju. Kasnije se ispostavilo da je ona predavala i mom ćaletu matematiku, i da je dala sve od sebe da bi i njegov sin bio u njenom odeljenju. I tako ni kriv ni dužan 8 godina sam što gubio časove što imao keca iz francuskog, ali sam što zbog igrica na Commodoru 64, što zbog američkih filmova odlično savladao engleski. Na faksu sam umesto francuskog polagao engleski i dobio 10-ku(dobro, to valjda i nije bilo mogo teško na matematici lol), a i dan danas impresioniram svoje sagovornike sa one strane bare na Skype-u kada saznaju odakle potiče moje znanje engleskog 🙂
5) Nikada nisam putovao nigde van Srbije.
OK, ovde ne računam putovanja u Grčku i širom stare dobre SFRJ sa mamom i tatom, kao i ova novija u Bosnu/CG i sl. Ne znam zašto, ali valjda kao posledicu svih tih sankcija, ratova i sl. ovde se osećam kao u kavezu, ali nikako da se usudim da izađem iz njega. Prošle godine su mi kolege iz USA ponudile da plate sve troškove za PHP Arch konferenciju na Floridi(Orlando), ali sam u poslednjem trenutku jednostavno odustao od toga. Pomalo čak imam i strah od letenja, iako sam leteo avionom nekoliko puta kao klinac(Bg-Pula, na takmičenje u harmonici – vidi 1), nekako i sama pomisao na to mi uliva neki strah. Sve u svemu, za sada uživam da se vozikam po Srbiji sa svojim novim puntom … a za ostatak sveta … ko zna … sledeće godine je PHP Arch konferencija u Čikagu … 🙂