Na osnovu prve projekcije CESID-a, usvojen je novi Ustav Republike Srbije. Iako sam se juče (kao i mnogi drugi) zabrinuo da je ovaj narod konačno počeo da misli svojom glavom, dvodnevno ispiranje mozga (ni Gebels se ovoga ne bi postideo) od strane gotovo svih medija u Srbiji očigledno je dalo željene rezultate.
Bilo kako bilo, moram da priznam da mi je laknulo. Od sutra Kosovo je ponovo u Srbiji (doduše ne i Latinica koja je izbačena iz Ustava), nema više inflacije, nezaposlenosti, redova za vize (ko bi uopšte poželeo da makar i na minut napusti ovako savršenu zemlju), a verujem da će od večeras i ozonska rupa biti makar malo manja. Ma mora biti 🙂
Ostaje žal zašto je u ovom ustavu Srbija definisana u svojim granicama, kad je lepo moglo da se ubaci da se proteže makar do Tokija. Verujem da bi za takav ustav bilo mnogo lakše namaknuti 50% glasača nego sa ovim. U svakom slučaju lepa ideja za naredni, pošto tvorci ionako planiraju da ga “update-uju” češće nego što Microsoft updatuje Windows.
Pazi, uradili su na najslabije karike.
Kostunica: Ak se ne izglasa ustav bice nesagledive posledice
Nikolic: moli (?!?!?!?! aj’ i to da cujem da on nekoga moli) gradjane da izadju da glasaju za ustav, ali i preti (e, to je radikalski, na to smo navikli, za malo da me razocara) da ce se, ako se ne izglasa ustav “samo siptarski separatisti radovati”.
Tadic po obicaju niti kenja niti pisa
A onda je izasla “njegova svetost Patrijarh sprski” koji je “eto prvi put iskoristio svoje ustavno pravo da glasa jer oseca da je to prava stvar” i poziva vernike i nevernike da izadju na referentum jer ce propasti srpstvo ako se ne izglasa ustav.
Znaci, pravi “if not – doomsday” scenario, nagledali smo se toga, meni nije jasno kako ljudi nisu naucili.
Izbacismo latinicu, to “omraženo hrvatsko pismo” (samo mi nije jasno zašto se ne zove “hrvatica” ili nešto slično, moraćemo da sugerišemo ostatku sveta da ne dozvole da ih hrvati zetnu kao nas). Kad smo kod toga, slušam Ivana Klajna danas, čovek lepo kaže da je latinica takođe srpsko pismo, samo što nema tradiciju od nekoliko vekova, već je dosta mlađe, koristi se tek malo više od 100 godina.
Ubacismo Kosovo, sad nam ga niko ne može oteti.
Ubacismo “državu srpskog naroda” ali dodasmo malo prava manjinama, sa njima ćemo se obračunati kasnije, čim rešimo ovo oko Kosova…
Na RTS-u: “srećan ti ustav, Srbijo”… samo nam fale ona Mila Š… kako već beše, pa da se osećam kao u filmu povratak u budućnost, 15 godina ranije…
Pa sve to oko ustava, za samo par nedelja dogovoriše se najljući neprijatelji, a imali su nekoliko godina da ga lagano usvoje. I ovi što su glasali, da sam neki učitelj, sada bi ih podigao da prepričaju (svojim rečima) šta je u ustavu, za šta su glasali… ali da ne spominju ni “nesagledive posledice”, ni “kosovo konačno u srbiji” pa ni “preživljavanje srpstva”… samo da kažu šta tamo piše.
Jebi ga, ništa novo na istočnom frontu.
E da, sad sam se setio, … eto, kad ti treba, stane ti mozak…. Znači zvala se Mila Štula.
Kako sam mogao i da zaboravim to ime. Znam da je neko “srpsko ime i prezime” 🙂 Sto bi rekao moj drug richard: mouhahahaha 🙂